Прочитај ми чланакКада се авион француског председника Емануела Макрона приближио Београду, пратили су га руски ловци МиГ-29, авангарда српског ратног ваздухопловства.
Мало је вероватно да је Француз био уплашен, већ је мислио да ће следећи пут бити у пратњи француских ловаца Рафале, јер је то вероватан случај, ако Dassault Aviation испуни потписани споразум, пише Дмитриј Бавирин у колумни за РИА Новости.
Да би својим присуством истакао потврду уговора о куповини 12 Рафала за 2,7 милијарди евра, Макрон је долетео у Србију и за два дана посете – било је времена да се разговара са новинарима и пије шампањац уместо руског.
Претпостављало се да ће Београд, као и до сада, куповати ловце од Русије, али је Србија припала Макрону.
Председник Србије Александар Вучић није правио представу, као да се ништа необично није догодило, прибегавши аргументацији из области географије:
„Сад ме нападају из Србије и говоре: Зашто то радите Француској, а не Русији, Кини..“ И онда их питам – шта мислите како ће ови авиони сада доћи до нас?
Да, географија је бездушна наука. Србија је окружена историјским непријатељима, они су такође „државе које су непријатељске Русији“ које су увеле санкције на војну испоруку у и из Русије.
Дакле, Кинези треба да буду увређени Вучићем.
Држава која улаже милијарде у Србију и тамо активно гради објекте није Русија, већ Кина, која Србију доживљава као своју економску одскочну даску ка Европи.
Пекинг и Београд су развили топле и готово беспрекорне односе, па је и НР Кина имала право да рачуна на договор: пошто Срби не могу да увозе руску робу, нека узму кинеске клонове руске робе.
Међутим, Срби би могли да имају замерке на квалитет кинеских ловаца. Признати ово значи два пута увредити Кинезе, што лукави Вучић није могао себи да приушти и правио се да је и Кина под санкцијама у Европи.
Уосталом, борбени авиони се не купују да би се изашло у сусрет француским председницима, већ за потенцијално учешће у непријатељствима, за рат и одбрану, пише колумниста РИА Новости.
Главни кандидати за мете против којих Срби могу да користе оружје су савезници и партнери Француске у НАТО-у: Албанија и Хрватска су већ чланице алијансе, Босна и Косово планирају да се ту укључе у будућности, срећом, НАТО се већ борио на на страни Бошњака и Косовара – а управо против Срба.
Дакле, идеја о наоружавању Београда Рафалем (а раније Србија уопште није имала НАТО оружје) није по вољи не само Албанцима, Бошњацима и Хрватима, већ ни њиховим геополитичким чуварима – Немцима са Енглеском.
Тако је Макрон договарањем са Србима многима пљунуо у срца. И урадио је то јер је могао: Рафале је чисто француски пројекат, а не заједнички са ЕУ или НАТО.
Као агент продаје, господин је увек био неселективни и избирљив: покушава да прода француско где год се појави, од Кине до Африке.
Француска штампа је такође незадовољна. Увиђајуц́и да су ове милијарде потребне државној каси, а председник је био сјајан када је дигао галаму, медији указују Макрону на непоузданост Срба, који тајне француског инжењерског генија могу да поделе са Русијом.
Међутим, Макроново понашање не одудара превише од опште тактике Француза на Балкану.
Они тамо више не покушавају да играју улогу арбитра, као што је то Немачка чинила од уједињења, већ продају оружје свим партијама: Макрон је пре три године већ продао 12 Рафала Хрватима, провоцирајући Србе да изједначе снаге.
Сада се претвара да верује Вучићу као пријатељу, показујући став који је и дрзак и покровитељски.
У неком тренутку је чак пристао да поштује суверенитет Србије, док је Париз признао независност Косова (а сада знамо шта значи „поштовати суверенитет“ на Макронов начин).
Такво покровитељство је апсурдно, тим пре што је по искуству, софистицираности, таленту и срећи Макрон као политичар две главе нижи од Вучића, што отприлике одговара њиховој стварној разлици у висини.
Само што је Србија мала и сиромашна земља, а њен председник као домаћица сече купоне за попуст из новина.
А у исто време, Вучић је министар пропаганде Југославије Слободана Милошевића коју су бомбардовали француски борци. Сада купује борце из Француске.
Али чак ни генији сналажљивости нису имуни на фаталне грешке, а наизглед успешан посао за куповину Рафале ризикује да постане управо то.
Последњи и претпоследњи пут када су Србима животно били потребни борци, морали су да се боре и са Французима и живе под њиховим санкцијама.
Ако Срби крену у нови рат, биће то отприлике исти рат: или за своје Косово, или за православне хришћане Босне.
И нема ни једног разлога да се верује да Французи у овом случају могу да промене страну или да испуне уговор о одржавању и поправци Рафала.
Срби ће имати шта да кажу скептицима у Русији. У критичном периоду за Србе током ратова у Босни и на Косову били су под санкцијама Савета безбедности УН, односно Русије, тако да је разлика са Француском мала.
Али овде, у Русији, углавном се стиде тог периода и од тада су много разумели – укључујући и Француску.
И зато (и чисто братски) не бисмо желели да и сама Србија буде међу увређенима комбинацијом са Рафалима, за које би договор о куповини ловаца могао да се претвори у договор о продаји суверенитета, закључује Бавирин.
Руски медији: Вучић „Рафале“ делимично плаћа поклањањем руских Миг-29 – Украјини!https://t.co/euJmSeZaht
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 31, 2024
