У радикале, па у напредњаке, па у лојалисте. Три домаће партије, за сада. Не знамо да ли је са собом повео политичког оца и оне друге очеве, не знамо да ли је као напредњак вратио чланску карту радикалима и не знамо да ли је као лојалиста вратио чланску карту напредњацима. Само знамо да има и свој ЈУЛ звани Ћациленд.

 

Шта га је навело да се одрекне напредњака и оснује лојалисте? 

Па, покушава да се одрекне себе и свог наслеђа, својих британских очуха и својих државних криминалаца. Покушава да на своје бивше натовари бреме издаје АП КиМ, пљачку, криминал, корупцију, студенте, позицију и опозицију, поклања им Драгана, Маринику, Нестора, Саву, Микија, Јелену, Ћуту, Срђана и остале позиционе опозиционаре. Хтео би да опере руке и завара Забелу и Лазу.

 

Оставио је за собом своје политичко смеће као напуштене псе. У суштини – добра одлука. На улицу и без сендвича, без огрлице и без ланца. Али за разлику од напуштених паса, ћацијевци су добили азил за псе. Имају и кењаре, шаторе и ограду, а чува их мурија.

 

Главни град крње државе нема председништво, градску и савезну скупштину, нема ни паркове, али зато има ћације и кењаре. Покретне и лојалне. Оне његове.  

 

Нешто што се некад звало Устав Републике Србије, тврди да председник државе изражава државно и јединство свих грађана. У овом случају председник новопечених лојалиста изражава јединство у кењању око бивших најважнијих државних институција. Одржао је два предизборна збора свог новог мртворођенчета, а спрема се да одржи и трећи збор. Колико ли ће тога остати после? 

 

Е сад питање свих питања – по ком закону и о чијем трошку прикључени члан свих новопечених покретних и лојалних кењара, у приватној партијској кампањи, прати, штити, развози, одвози и довози армија државних службеника? Зар то није кршење закона и Устава? Зар то није сукоб интереса? Шта на то каже (Тик)ТОК? Уставни суд?

 

А шта на то веле студенти?