Pročitaj mi članakU toku je Bledski strateški forum. Radi se o jednoj od više sličnih evroatlantskih pričaonica. Na njoj se jednom godišnje okupe relativno bitni EU faktori i predstavnici država tzv. Zapadnog Balkana (bile one unutar pomenute unije ili ne), te oni u vidu panel diskusija, okruglih stolova i tribina – ali i tokom neformalnih susreta – razmatraju nekoliko, od strane „režisera“, odabranih pitanja.
Пошто је Словенија ушла у НАТО и ЕУ, добила је 2006. године поменуту геополитичку играчку, како би и она имала осећај да нешто значи у евроатлантском друштву. Додељена јој је, макар током једног периода годишње, улога чобанина у балканском тору. Додуше, пропорционално глобалним променама економске и војно-политичке моћи, доживела је девалвацију. И они који су се, рецимо код нас, донедавно усхићивали Бледским стратешким форумом, данас га помињу само узгред. Ни важнији евроатлантски скупови немају више неку тежину.
Изузетак је јефтина пропагандна употреба, укључујући и овај мали словеначки политички вашар, за још преосталу публику (нажалост не баш тако малобројну) овдашњих режимским средстава масовног дезинформисања. Ради тога је ових дана Макро Ђурић – Вучићев јадни тапшач унапређен у министра спољних послова наше несрећне Србије – „одбрусио“ хрватском премијеру Андреју Пленковићу.
У јеку једне од бледских панел дискусија, он је устврдио да је услед демонстрација „Србија на ивици грађанског рата“. Теледириговани Ђурић је у вези са тим изјавио да поменуте речи доприносе тензијама у региону и не одражавају реално стање у Србији. Затим је исхвалио оно што је у економској сфери на делу у нашој земљи, цинично истичући да она муњевито јури магистралом прогреса, те је земља будућности.
СНС опскурни медијски емитери лажи су целу ствар представили на следећи начин: хрватски спонзори „обојене револуције“ у Србији желе да њихови „пулени“ изазову крвопролиће код нас, али то им неће поћи за руком; Марко Ђурић је свима у свету јасно и гласно рекао да је Србија (читајте: Вучићева мафија) јака и на добром путу, те јој Хрвати, Албанци, Ђаво, ковид, студенти-блокадери и други недобронамерници који јашу ужасне демоне – ништа не могу!
Ради се о старој прљавој игри ХДЗ-а и СНС-а. Није Пленковић случајно проговорио о стању у Србији, нити га је тек тако драматизовао. Вучић зна да се велики део српског народа, чак и оног његовог сегмента који га презире, плаши сукоба. А те две партије су одавно црни пропагандни партнери.
Пред хрватске изборе лажни српски напредњаци улазе у договорене полемике са представницима ХДЗ-а, како би им дигли рејтинг. Ништа није корисније за њихово, великим делом антисрпско, бирачко тело, од свађе са наводним српским националистима (нема везе што су издали Косово и генерално газе српске интересе). И обрнуто, када СНС-у треба потврда „патриотског кредибилитета“, ту је „братски“ ХДЗ, да помогне.
Толико о најновијој епизоди из те већ изанђале српско-хрватске хорор серије. Нажалост, она и даље има не баш тако мале пропагандне домете. Једном искована лажна монета, неретко дуго циркулише!
Тек када срушимо спин диктатора Алека без Косова и образа, и описану, али и низ других кованица лажи, избацићемо из оптицаја!
