Pročitaj mi članakKada Miloš Vučević izlazi na TV Pink i ponavlja brojke Ipsosa kao sveto pismo, svima je jasno da nije reč o sociologiji već o političkoj matematici skrojenoj u prostorijama SNS-a. Ta „redovna mesečna istraživanja“ odavno nemaju nikakve veze sa stvarnošću, već sa potrebom da se javnosti unapred nametne slika nedodirljive vlasti i beznadežne opozicije. Predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Miloš Vučević kazao je da broj ljudi koji podržava studente, po najnovijim istraživanjima agencije Ipsos 8,1 odsto, što nije za potcenjivanje. On je gostujući na televiziji Pink kazao da je to dobar rezultat, ali da će popularnost studentske liste zavisiti od toga ko će biti na njoj.
Ипсосови „проценати“ више личе на партијски записник него на меру јавног мњења. Њихови бројеви су увек магично усклађени са оним што одговара режиму: СНС стабилан, Вучић свемоћан, опозиција разбијена, а студенти без „лица и политичке одреднице“. И управо ту се крије нервоза, студенти су заправо највећа опасност по режим, јер носе нешто што партијске машине не могу да створе, аутентичну енергију, идеализам и спремност на жртву.
Истина је да студентска листа, ако остане самостална и јасно одвојена од Вучићеве „жуте“ и „шарене“ опозиције, односи сигурну победу. Све друго било би разводњавање приче, убацивање имагинарних листа, нових „лидера“ из страначких лабораторија и класична замена теза, којом режим покушава да опстане.
Отуда и покушаји да се студенти маргинализују, сведу на једноцифрени проценат и прогласе за пролазну епизоду. Али управо је та енергија оно што разбија мит о недодирљивом СНС-у. Зато ће прави избор бити између народа који у студентима види своју будућност и власти која их се плаши више него било које странке.
Студенти већ имају енергију и подршку народа, али је сада кључно да направе искорак: да јасно изнесу листу и лица која је чине, као и конкретне предлоге за економију, здравство, образовање, Косово и Метохију, мигрантску политику. То су ствари које занимају грађане Србије. Без тога режим ће наставити да их карикира као „безликчне“ и „неозбиљне“.
У политици празнина брзо постаје слабост. Докле год студентска листа остане у магли, Вучићеви и „жути“ ће се надметати ко ће први да је присвоји, разводни или упропасти. Чим та магла буде разбијена, чим народ види имена и програм, студенти прерастају из симбола у стварну политичку снагу.
Зато је важно да што пре обелодане: „Ово смо ми, ово су наши људи, а ово су наши захтеви и решења.“ То ће бити тренутак у коме ће и највећи скептици морати да признају да је рођена нова политичка опција, која не вуче репове старих елита.
