Preduzeće Beograd na vodi "pozdravilo" je najavljenu odluku Agencije za prostorno planiranje i urbanizam o očuvanju hala 2 i 3 Beogradskog sajma jer, kako je navelo, odražava sklad između potrebe za daljim urbanističkim razvojem i očuvanjem značajnih kulturno-istorijskih celina i finansiraće rekonstrukciju.
Kако су рекли су за Форбс Србија, то предузеће ће расписати конкурс, којим ће бити одређена будућа намена хала.
„Након што Влада Србије усвоји измене и допуне Просторног плана подручја посебне намене уређења дела приобаља града Београда – подручје приобаља реке Саве за пројекат Београд на води, заједно са надлежним институцијама расписаћемо јавни међународни архитектонски конкурс који ће предвидети јавну намену за хале које се чувају“, навели су из тог предузећа.
Додали су да ће по завршетку конкурса и избору најбољих решења бити јасна слика о потребним средствима за реконструкцију и привођење новој намени тих хала.
Истакли су да ће радове финансирати компанија Београд на води у складу са уговором који је потписан са државом на „исти начин као што то чини и са другим објектима јавне намене на подручју плана – Београдска задруга, обалоутврда, Пошта у Савској, стари Железнички мост који ће бити трансформисан у пешачки“.
У процену колико би све могло да кошта нико, како је навео Форбс, не жели јавно да се упушта јер нема прецизан увид у стање хала.
Саговорник тог медија, упознат са пројектом Београд на води, рекао је да „било које привођење намени тих објеката некој другој намени не може без 100 милиона“.
Ако се узме у обзир да је у последње четири године Београд на води забележио профит од готово 200 милиона евра, и да је ушао и у реконструкције других објеката јавне намене, финансирање и ове обнове, вероватно им неће представљати изазов, навео је Форбс.
Грађевинци су истакли да је реконструкција објеката по правилу скупља од изградње нових, али је „то цена коју друштво плаћа како би остали на свом месту“.
Док се ишло у градњу нових капиталних здања, заборавило се, како су навели, да постојећи морају да се одржавају, па ће држава морати да се окрене реконструкцији бројних објеката, што ће захтевати значајна издвајања из буџета или задуживање.
Али, како су истакли, мора да се реши питање одговорности за одржавање објеката у јавној употреби, не само због финансијског издатка, већ и због безбедности.