Pročitaj mi članak
Епископ будмиљанско-никшићки каже да Суд у Стразбуру није ускратио СПЦ право на реституцију, нити је државу ослободио обавезе да врати неправедно одузету имовинудржаву
Никшић – Одлуку Европског суда за људска права у Стразбуру да одбаци тужбу Епархије будимљанско-никшићке и још 11 организационих јединица Српске православне цркве, поднета 2004. године против државе Црне Горе због повраћаја имовине, владика Јоаникија оцењује као нешто чиме СПЦ није ништа изгубила али ни добила.
„У Црној Гори је настала велика галама од разних, политичких и острашћених тумачења, поводом одлуке суда, које немају везе са правом и тиме се само скреће пажња са главне теме а то је обавеза Црне Горе да донесе закон о враћању неправедно одузете црквене имовине.
Иако су се надлежни државни органи обавезали на то својим обећањима још пре осам година, они то нису испунили већ намерно одуговлаче а све на штету цркве”, каже владика Јоаникије. „Суд у Стразбуру нити је нама ускратио право на реституцију, нити је државу ослободио обавезе да нам врати неправедно одузету имовину”.
Епархија будимљанско-никшићке у саопштењу наводи да је Европски суда за људска права оваквом одлуком показао снисходљивост за очигледне пропусте црногорског правосуђа, што не значи да је Црна Гора тиме слобођена, своје обавезе да у процесу европских интеграција достигне стандарде које поставља Европска унија и које су у том смислу достигле земље у региону.
„Црна Гора је у још већој обавези да донесе закон о повраћају одузете црквене имовине, и да цркви врати оно што је неправедно одузето. Црна Гора је већ преузела на себе потписујући уговоре са Католичком црквом, исламском и јеврејском заједницом”, наводи се у саопштењу.
Под јурисдикцијом Епископије будимљанско-никшићке налази се десет општина или 52 одсто укупне црногорске територије, на којој живи око 40 одсто становника те државе.
Зоран Пажин, заступник Црне Горе пред Судом у Стразбуру, рекао је да је Европски суд у целости прихватио његову правну аргументацију, огласио неприхватљивом и одбацио представку Српске православне цркве, док је интервенцију државе Србије (која се придружила тужби) прогласио неоснованом.
По његовим речима, Европски суд је утврдио да су лишене сваког правног основа тврдње СПЦ и Србије да су подносиоци представке наводно жртве повреде права на мирно уживање имовине, права на правично суђење, као и да су жртве дискриминације од стране државе Црне Горе.
(Политика)
