Прочитај ми чланак
После Великог петка и Велике суботе долази Васкрс, најсвечанији хришћански празник. Верници православних цркава данас славе Васкрс, који је основа новозаветне проповеди и вере у спасење.
Црквеним звонима, литијом и првом молитвом пред затвореним вратима Храма светог Саве на Врачару у поноћ почела прослава Васкрса – највећег хришћанског празника.
Патријарх српски Иринеј служио је у Храму Светог Саве на Врачару васкршњу литургију која је почела у поноћ, црквеним звонима, литијом и првом молитвом пред затвореним вратима Храма, чиме је почело обележавање Васкрса.
„Нека радост васкршњих празника испуни домове, нек унесе трајну радост у њих, а пре свега у ваша срца, јер ако је у срцима, биће и у вашим домовима, тамо где радимо и живимо, на сваком месту“, рекао је патријарх.
Литургији у Храму Светог Саве, поред великог броја верника, присуствовали су премијер Ивица Дачић, саветник председника Оливер Антић, државни секретар у МУП-у Владимир Божовић, директор Канцеларије за вере Миле Радојевић, принцеза Јелисавета Карађорђевић, као и представници верских заједница.
Пре почетка литургије обављена је вечерања служба на Велику суботу а пре доласка у Храм светог Саве литија је обишла три круга око осветљеног храма што је, на симболичан начин, означило прелазак Исуса Христа из таме у светло и победу живота над смрћу.
Стотинак верника, углавном са централног Косова, присуствовало је васкршњем јутрењу у манастиру Грачаница. Јутрење је почело тачно у поноћ, литијом око манастира.
Владика рашко-призренски Теодосије је са свештенством потом служио литургију Св. Јована Златоустог. На крају литургије прочитана је васкршња посланица патријарха српског Иринеја.
Литургији у манастиру Грачаница присуствовао је и директор Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Александар Вулин.
Васкршње јутарње литургије служе се у свим православним црквама и храмовима на Косову.
На Васкрс се скидају олтарске двери да би се тиме показало да је Исус Христос, по црквеном учењу, васкрснућем победио смрт и отворио рајска врата.
Васкрс је највећи хришћански празник јер суштина хришћанског учења означава васкрснуће Христово из мртвих, као победа вере и живота над смрћу.
По црквеном учењу, Исус је распет у петак, суботу је прележао у гробу, у Јосифовом врту, а у недељу зором, осетио се снажан земљотрес и анђео Божји слетео је на гроб. Стражари који су чували гроб, у страху су попадали као мртви, а Исус васкрсао.
На Васкрс је, по веровању, прво Марија Магдалена срела Христа, а потом се он указао и својим ученицима.
Само ученик Тома, који је био одсутан, није одмах поверовао да је Христос васкрснуо, па је морао лично да се увери. Отуда у народу узречица: „Неверни Тома“.
Људи се за овај празник поздрављају са: „Христос васкресе“ и „Ваистину васкресе“. Цела недеља празника зове се Светла недеља, а тада се певају радосне црквене песме.
На првом Васељенском сабору, у Никеји 325. године, одлучено је да се Васкрс свуда празнује истог дана, посто се испуне три услова: после пролећне равнодневице, прве недеље после јеврејске Пасхе и после првог пуног месеца.
Васкрс је покретан празник. Увек се везује само за недељу и може „пасти“ у размаку од 35 дана – од 4. априла до 8. маја по старом, Јулијанском календару, односно од 22. марта до 25. априла по новом, грегоријанском рачунању времена.
(РТС, НСПМ)
