Косовска туга
Над Косовом сунце јаче сија
Грачаница земљу моју краси,
Косово ми земља најмилија,
Боже српство сачувај и спаси.
Зверови нам над главама стоје
Из белога света долетели,
Због тога се Срби данас боје
Земљу су нам свету преотели.
Крвопије деч’је крви жедне,
Потурице, хорде бесчасника,
Душе су им погане и бедне
Зверска нарава, а људскога лика.
Марама црна на мајчиној глави
Плаче мајка на гробу свог’ детета,
На другом крају душманин слави,
Радују се душмани из целога света.
Цркве пале, пљачкају и руше
Православље с’ Косова да склоне,
Пале зверови без срца и душе,
Звона православна више да не звоне.