Када би се питали уметници и мајстори унутрашњост Храма светог Саве би се већ увелико украшавала мозаицима. Све је, нажалост, везано за компликовану процедуру кроз коју је неопходно да прођу већ договорени послови. Поклон руске државе, вредан 30 милиона евра, није споран – остаје, како је после посете председника Русије Владимира Путина обећано. Ништа није спорно ни што се тиче српске државе и цркве, али посао одлажу разноразни уговори, израде пројеката и њихово усвајање.

То је објаснила и Љубова Глебова Николајевна, директорка Федералне агенције Руске Федерације „Росотрудничество“, којој је супервизију радова лично поверио Путин, током недавног обиласка Храма. Она се у Београду састала са шефом државе Томиславом Николићем, министром спољних послова Ивицом Дачићем и патријархом српским Иринејом.

„За овај посао добили смо подршку не само компанија у Русији, већ и оних које послују у Србији Приступићемо озбиљно радовима, јер је то велика част, поверење које обавезује, посао који је више од међународног значаја, јака спона српског и руског народа“, рекла је она.

Ако се све буде одвијало по плану, око 17.000 квадрата бетона унутрашњости највеће цркве на Балкану до 2022. прекриће мозаички „теписи“ сазидани од милиона комадића камена и стакла. Прва фаза пројекта, која обухвата израду мозаика у куполи, поткуполној галерији и олтарском простору, биће завршена до 2019. када се навршава 800 година аутокефалности српске цркве.

„Та година је од посебног значаја за наш народ и за Храм Светог Саве. Због сложене процедуре прва фаза траје дуже“, каже протонеимар проф. др Војислав Миловановић.

Наша екипа урадила је пројектни задатак, који је послат у Русију. Када уметници који су добили овај посао заврше пројекат, проћи ће руску, па контролу наше комисије. Радови ће почети тек када се сви усагласе.

Увек постоји могућност да ће бити потребне неке исправке. Боље је да се све пажљиво припреми, него да се грешке догоде кад буде касно за њихове исправке“,каже архитекта Драгомир Ацовић, члан Комисије за изградњу Храма.

У изради мозаика учествоваће више од 300 мозаичара из Русије и Белорусије, из руске Академије уметности и уметничке радионице из Минска. Радовима руководи чувени руски фрескописац и иконописац Николај Александрович Мухин. Српски уметници даће свој допринос у украшавању храма.

Унутрашња декорација пратиће традиционалну школу српско-византијског стила, без уплива модернизма. Овај стил близак је и руским уметницима који га годинама примењују обнављајући храмове у својој земљи.

Под сводовима ће се наћи 572 светитеља, међу којима и најважнији духовници руског, грузијског, бугарског, грчког и румунског народа. Неимари ће имати изузетно тежак задатак да под сводовима огромне светиње, каменчић по каменчић, представе историју српске цркве, али и хришћанства у целини. Биће круто поштовано правило византијске перспективе, а светитељи ће бити приказани сходно времену у коме су живели. Унутрашњошћу Храма доминираће ефекат „меке“ жуте боје, која ће преовлађивати на позадини. То ће бити постигнуто уградњом златних листића између коцкица мозаика.

Идеја да се руска црква, народ и држава укључе у градњу Храма Светог Саве постојала је већ у првом конкурсу за изградњу храма 1905. године, али је много касније пресудила посета руског председника Владимира Путина. Приликом посете Дмитрија Медведева Београду, предложено је да Руси ураде део живописа, на шта је тадашњи председник Руске Федерације члановима Друштва рекао: „Зашто део, урадићемо све!“

После извесног времена Путин је у разговору са патријархом српским потврдио да ће Русија урадити мозаик. Договорено је да оно што руска страна црта – руска страна и изводи и финансира.

Извор: Новости

Oznake: Beograd, Sveti Sava, Srbija, hram