Pročitaj mi članak
Старо Хопово: обнавља се
Изолован и неприступачан (чак су и околни летњи путеви, због ретких пролазника, скоро потпуно обрасли високом травом), удаљен је око два километра североисточно од Новог Хопова. Од манастирског комплекса остала је једино црква, док су крило конака северно од ње и економске зграде у рушевинама. Само сто метара узводно потоком налази се озидан извор са питком хладном водом. Ако се пређе поток и пође низводно, после 40 метара наилази се на једанод ретких фрушкогорских минералних извора.Ту је и улаз у полулучну, полукружну пећину импозантних димензија (заправо реч је о повећој поткапини). На њеном крају има камења и блокова, па се незна да ли је ту истински крај ходника. Спада у ред сувих пећина без проточних и прокапних вода.
Прошлост манастира је прилично непозната. Народна легенда, као и за Ново Хопово и Фенек, приписује оснивање овог манастира (1496-1502) деспотуЂорђу Бранковићу, потоњем владики Максиму. Но, први поуздани податак потиче из 1546. и налази се у најстаријем турском попису Срема (Сремски дефтер). Кроз цео XВИ век помињу га искључиво турски документи (1566-69, 1588, 1588-95). У XВИИ веку нема писаних трагова о манастиру. Манастирска црква, зидана каменом, лепо и надахнуто, мала је једнобродна грађевина са централном апсидом, споља петостраном, изнутра полукружном. Складних је односа и аркатичне декорације. У унутрашњости цркве јасно се издвајају три дела: припрата, наос и олтар. Пресведена је полуобличастим сводом, а над наосом је подигнуто велико, споља десетострано кубе, које носе пандантифи и које доминира над малом архитектонском масом цркве. Фасаде и постоље кубета украшени су низом слепих аркада. На броду су три прозора и један улаз (на западној страни), а на кубету десет уских прозора, што обезбеђује добру осветљеност унутрашњости. Звоник никада није подизан.
Ново Хопово: са црквом СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА
На јужним падинама Фрушке Горе код места Ириг а на 3 км. од излетишта Иришки венац налази се овај манастир. До манастира се долази новим путем који није на мапи,од манастира Гргетег до села Нерадина а потом за Ириг.Пред Иригом знак десно око 3 км до манастира Старо и Ново Хопово. Манастир Ново Хопово заједно са Крушедолом,по својој архитектури, просветној улози, богатој историји, један је од најзначајнијих манастира у Војводини.У 17 веку монаштво је одржавало везе са Русијом и Светом гором.Почетком 18 века постојала је живописачка школа коју су водили Арсеније Зограф и Нил. Манастир је тешко страдао 1684 и 1688 год.од Турака. Тада су монаси са моштима Светог Теодора Тирона бежали у Шабац па у манастир Радовашницу.
Друго своје страдање манастир је доживео у Другом светском рату .Срушен је звоник и више није обнављан.Архитектура цркве има све одлике моравске школе. Зидана је од тесаног камена и опеке.Црква је живописана у два наврата:почетком и половином 17 века. Претпоставља се да су их радили живописци са Свете горе. Најзначајнија је фреска Покољ Витлејемске деце( налази се изнад десне певнице) која је у потпуности преузета са фреске у католикону цркве манастира Лавра на Светој гори. Овде се у манастиру 1750 год замонашио Доситеј Обрадовић и ту био 3 године. Прочитао је богату монашку библиотеку и теолошки се образовао. Иконостас је радио Теодор Крачун 1770 год. Сачувано је само неколико икона које се налазе у галерији Матице Српске у Новом Саду. У манастиру се налазе и мошти Светог Теодора Тирона које се чувају у кивоту у цркви. Високи манастирски конаци потпуно окружују манастир. Недалеко се налази и манастир Старо Хопово које је оштећено, конзервирано, није у функцији и чека обнову. Између се налази и манастирски рибњак. Био је некада метох манастиру Ново Хопово. Манастир Ново Хопово је активан, и о њему брину монахиње.
Гргетег: са црквом СВЕТОГ НИКОЛЕ
Између Београда и Новог Сада, седам км од Ирига на падинама Фрушке Горе налази се манастир Гргетег. До манастира се долази из манастира Крушедол путем узбрдо до ознаке десно и одатле има око 4 км лошег пута до манастира. Прође се бели крст и стари ђерам и долази до капије. По легенди манастир је подигао деспот Вук Гргуревић у народу познат као Змај Огњени,да би ту сместио свог слепог оца Гргура Бранковића(хиландарског монаха Германа).Подигнут је негде између 1459-1521 ( пре турског освајања Срема). На манастирском гробљу више манастира на брежуљку код белог крста сахрањен је између осталих и Архимандрит Иларион Руварац, историчар и игуман манастира који је веома много урадио на обнављању истог. Данашњи изглед манастир Гргетег дугује Илариону Руварцу. Године 1899 дао је да се уради нови иконостас. Посебан је по томе што је зидан од камена, мермера и кованог гвожђа. Иконе је радио Урош Предић и има их само 21 али су зато великих димензија. Подигао је престоне иконе изнад царских двери( у другу зону) што није обичај. Од 12 празника урадио је само два:рођење и васкрсење Христово. Иконостас плени својом лепотом. Унутрашњост цркве није живописана али су зидови, сводови и унутрашњост куполе украшени флоралним украсима који остављају изузетан утисак. Бивша певница претворена је у мању капелу и још се изводе радови. Постоји и мала зимска црква посвећена светом Серафиму Саровском руском свецу. У својој историји манастир је пружао уточиште многима, тако да су и монаси из манастира Сланци код Београда боравили једно време бежећи пред најездом Турака. Високи манастирски конаци ограђују цркву у облику правоугаоника. Нови звоник, црква и конаци су повезани међусобно тако да их можете обићи све а да не излазите напоље. Манастир је активан и о њему брину монаси и монахиње.
Велика Ремета: са црквом СВЕТОГ ДИМИТРИЈА
Севериоисточно од Ирига у шумском окружењу на падинама Фрушке горе близу извора потока Шеловренац налази се манастир Велика Ремета. До манастира се долази путем Београд – Нови Сад када се скрене за Иришки венац. Прођу се ознаке за Гргетег и Крушедол и наиђе се на путоказ према Великој Ремети. По предању подигао га је краљ Драгутин познат као „сремски краљ“ у првој половини 14 века. Међутим вероватније је да је манастир са црквом настао у другој половини 15 века и то 1509 год. Први писани помен је из доба турског султана Сулејмана ИИ из 1541 год. Црква је сазидана од камена и опеке са само једним улазом и 5 веома лепих прозора које је начео зуб времена. Била је живописана.Од фресака је остало мало, претпоставља се да су из 1566-1568 год. Као и остали фрушкогорски манастири и Велика Ремета није могла избећи рушење. Због одмазде за изгубљену битку код Петроварадина 1716 год. у којој је Еуген Савојски поразио Турке, спаљени су скоро сви манастири па и Велика Ремета. Обнова је почела врло брзо, већ 1720 год. Био је уточиште за монахе манастира Раковица крај Београда и монахе из манастира Вољавче. Манастирски конаци опкољавају манастир са све 4 стране тако да личи на тврђаву. И данас се у манастир може ући само кроз велика засвођена врата. У манастиру доминира велики звоник подигнут 1734/35 год.Један је од најстаријих и сигурно највиши у Срему са својих 38,60 м и 8 спратова. У манастирском конаку чува се велика икона Чудотворна мајка Божија уоквирена медаљонима из 1678 год. Такође у конацима је основан музеј старе српске црквене музике са експонатима и нотама из средњег века које нису биле истог облика као данас. За време ИИ светског рата манастир је опљачкан. Потребна је детаљна рестаурација целе цркве која је споља оронула што се види посебно по прозорима. Манастир је активан и о њему брину монаси и монахиње.
Крушедол: са црквом БЛАГОВЕСТИ БОГОРОДИЦЕ
На обронцима Фрушке Горе код места Ириг у питомој околини налази се овај древни манастир окружен парком и стаблима кестенова. До манастира се може доћи на више начина. Старим путем Београд – Нови Сад до скретања за Марадик и у центру скренути мало десно на доле и пут (око 5км) води до места Крушедол. Одатле пратите ознаке до манастира. Можете доћи и преко Иришког венца где постоје врло уочљиви путокази до манастира. Изнад врата цркве на спољном зиду је велика фреско композиција Страшног Суда којом је исприповедана прича о крају и судбини света. Једна од драгоцености манастира је и његов иконостас.Састоји се из 36 икона.Нису рађене истовремено већ потичу из различитих периода и стилова. Испод иконостаса се налази кивот у коме су смештени остаци моштију светих Бранковића (Максима,Стефана,Јована и Ангелине). Излажу се само у време великих празника.
У конаку манастира је и капела Св. Максима из 1722 год. као и збирка икона, слика,старих рукописа, књига, намештаја и украсних предмета. Манастирски конаци опкољују цркву са све четири стране. Данас манастир привлачи пажњу и као маузолеј. Ту су сахрањени поред Бранковића и Патријарх Арсеније III Чарнојевић у прагу цркве а поред улазних врата налази се надгробна плоча узидана у зид. Затим ту су и Митрополит Исаија Ђаковић, Патријарх Арсеније ИВ Јовановић Шакабента (у мермерном саркофагу у припрати са десне стране),Гроф Ђорђе Бранковић( у поду припрете са леве стране), Војвода Стефан Шупљикац, књегиња Љубица Обреновић( у поду на средини припрате) као и краљ Милан Обреновић (у књегињиној гробници). Лево од врата на зиду је надгробна плоћа краља Милана. За време II Светског рата манастир је опљачкан али су драгоцености враћене и налазе се у музеју СПЦ у Београду. Манастир Крушедол је активан, женски и о њему брину монахиње. Близу манастира у селу Крушедол је и Сретењска црква задужбина Ангелине Бранковић из 1512.год. Ангелина се замонашила и првобитно је била сахрањена у Сретењској цркви 1621 год. да би касније била пренета у Крушедол. То је првобитно био женски манастир.Данас је то парохијска црква. Занимљив је иконостас који је радио Теодор Крачун и Димитрије Бачевић 1763.год. Око цркве су високи конаци.
(www.rancplatan.com)
