Pročitaj mi članak
Тек што су завршили чишћење фресака у Дечанима, екипа сликара-конзерватора, коју предводи мр Мирослав Станојловић, преселила се у Грачаницу. У јужном параклису Цркве успења Богородице, окружени вентилаторима, већи део дана проводе на скелама покушавајући да се изборе са оштећењима на животопису који безмало пола века није додирнула рука конзерватора.
– Животопис је прекривен тамном масном чађи и дебелим слојем прашине. По дугачким фронцлама паучине која виси у угловима види се да деценијама није такнут – каже Станојловић. – То не приличи манастиру таквог значаја. Објекат који се налази на листи светске баштине мора стално да се негује. Ми ћемо се потрудити да урадимо све неопходне конзерваторске поступке, пре свега да очистимо животопис, тако да просветли.
Конзерватори раде у последњој задужбини краља Милутина захваљујући донацији руске владе за обнову споменика на Косову и Метохији. Посао је путем тендера, који је расписао Унеско, добила српска фирма „Кото“, која је ангажовала рестаураторе. Иста фирма изводи радове у Пећкој патријаршији, а руководили су пословима и у манастиру Дечани.
– Ово је пројекат у коме се стручне снаге из српског народа проверавају да ли могу да испуне строге захтеве Унеска – сматра Станојловић. – Надамо се да ћемо оправдати поверење.
Грачаничка оснивачка повеља, исписана на зиду ђаконикона 1321, проћи ће, такође, конзерваторски третман. У њој су јасно назначени правни параметри који говоре о добро организованој српској држави тога доба.
– Грачаничка повеља сматра се једним од највреднијих писаних докумената словенског амбијента и наше државе из доба краља Милутина. Веома је драгоцена као неки репер у српској историји – објашњава Станојловић. – По мојој сликарској чулности сматрао сам да прво треба да се очисте најугроженији делови животописа где су стајали горионици. Одлучено је, међутим, да се уради део у коме је и Грачаничка повеља. Претпостављам да је то урађено због тога што је веома важно да се ово историјско сведочанство сачува од пропадања.
Повеља је при дну одвојена од зида. Тај део лебди као нека завеса.
– Поред тога што ћемо је очистити од окамењене прашине, масне чађи и других аеро-талога, мораћемо да је одређеним материјалима добро причврстимо за зид и за дрвену греду, преко које једним делом прелази – каже Станојловић.
Животопис у параклису највише је оштећен у доњим деловима. Фреска „Смрт епископа липљанског Теодора“ добрим делом је већ санирана.
– Оштећења постоје у одвојеним деловима која једноставно лоцирамо куцкањем, затим их, да се не би погоршала ситуација, учвршћујемо убризгавањем ињекционих маса које су у сагласју са оригиналним малтером.
Један од разлога зашто је прелепим средњовековним фрескама потребна рука конзерватора су и угребани натписи. Изнад мале нише где је лик архиђакона Стефена на његовој одежди великим словима је урезано „Рада“. Поред имена и других жврљотина, на свим зидовима исцртане су бројне петокраке.
– У Грачаници је то честа појава. Претпостављам да су многе натписе угребала деца, не из неке лоше намере, већ из незнања. Али наилазимо и на имена неких посетилаца и свештеника који су, када је храм био опустошен, на тај начин остављали траг да су долазили овде. Из тих разлога су током доласка моштију кнеза Лазара застаклили припрату.
Први пут Станојловић је у Грачаници радио 1989, касније јој се често враћао. Фрескама треба константна пажња, а главно жариште, по његовим речима, налази се у јужном броду, где је компјутерско мерење показало да на дубини од 30 центиметара постоји влага.
– Требало би и то да се уради, али тек пошто архитекта утврди шта је могући извор продирања воде. Тај посао је одложен, јер оно што је по пројекту Унеска има приоритет. Надам се да ће и те фреске некад доћи на ред.
(Новости)
ДЕЧАНИ ОБЕЗБЕЂЕНИ
Станојловић је био вођа екипе која је конзервирала део животописа у Дечанима – целину изнад јужних врата у припрати храма и параклис Светог Николе. – Придржавали смо се етичког принципа минималне интервенције – објашњава.
– Преовлађивало је чишћење, пошто је западни зид био изузетно ослабљен, вероватно од продирања воде у некој ранијој историји. У крстастим сводовима су била велика одвајања. Тај зидни животопис „лебди“ и по сили земљине теже имао је највеће шансе да се одвоји услед чак и малог потреса и да се обруши доле. Сада су све те површине обезбеђене за дуги низ година.
