Прочитај ми чланак

Игуманија Ефимија: Свака љубав боли

0

Све док човек настоји да буде искрен, близак је богу. Иста ствар битна је и током стварања уметничког дела.
То је отварање себе себи, каже игуманија Ефимија

Јасна Тополски већ двадесет година носи име Ефимија. Монахиња је. Игуманија манастира Градац. И уметница. Први је и за сада једини члан уметничког удружења „Лада” који долази из духовне сфере и чији су радови од вечерас у 19 часова изложени на групној поставци новопримљених чланова у Галерији УЛУС-а.

Специфична, каква јесте, где год да се појави привуче пажњу. У последње време често је у Београду, али, како каже, после много година монашког живота, свуда се осећа као да је у свом манастиру. Савремена је, окренута и вери и људима. Парадоксално али истинито, десило јој се неочекивано – иако је мислила да ће отпочињући 1992. нови живот бити одсечена од света, испоставило се да у последње време има контаката колико никада у животу није ни мислила да ће имати. Оно што је никада није напуштало јесте порив за уметничким изразом, па тако њен концептуални рад „Пред лицем Бога живота” још увек траје.

– Недуго пошто сам завршила постдипломске студије на Факултету ликовних уметности у Београду, одлучила сам да своју егзистенцију посветим Господу. Када сам стигла у Градац затекла сам само једну старију сестру, стицајем околности неписмену. Тако је почело. Потом се сестринство повећавало, данас нас је једанаест и поред мене имамо још једну уметницу. Доста их је високошколованих. И сваку подстичем, као што је и мене некада подстицао наш духовник, отац Јулијан, да ради оно што најбоље уме, за шта се школовала, тако најбоље доприносимо свету – прича мати Ефимија.

Стварала је увек, крала време, углавном ноћу, у почетку по доласку у манастир само иконе, јер је то нешто што треба да се научи, да би потом почела да ради и друге ствари. Иако је многима начин на који живи необичан, монахињи Ефимији њен живот сасвим је нормалан. Па тако и спој духовног и световног на њеним сликама. Штавише, објашњава, у моменту у којем је завршавала слику „Љубав боли” на радију је емитована стара песма „Love hurts”. Мада је приказ плод умовања, унутрашњег света, помислила је: ето наслова!

– Свака љубав, било које врсте, боли. Свака патња и рана неког кога волите рањава и вас. Што више волимо више страдамо. Можда ће тај назив остати као наслов читаве серије радова јер осећам да је та порука истинита. Моје слике немају карактер проповеди. То су моја унутрашња стања, у којима се људи препознају, често они од којих то најмање очекујем. За мене је и живот који ви зовете световни такође живот у цркви. Ја то не раздвајам. Јер, једино мерило духовности по мени јесте наш однос са другим људима. Чак и они који експлицитно нису побожни, нису чланови цркве, ако су људи који живе у заједници, они заједницу на коју нас Бог призива већ осећају. Прави Христов следбеник воли све људе, јер Христ је разапет зарад свих.

Све док човек настоји да буде искрен – близак је Богу. Иста ствар битна је и током стварања уметничког дела. То је отварање себе себи. Томе и тежи наша саговорница. А то није лако, каже она, о чему сведочи све већа данашња потреба за психолозима и психотерапеутима.

Поред свега, Ефимија је још по нечему посебна. Редитељ Ивица Видановић снимио је о њој и њеном раду филм, који је награђен на Фестивалу документарног и краткометражног филма у Београду 1999. године, када је и она сама награђена, и то за сценарио.

– У свему што радим негујем свој, посебан стил. Донекле и у иконопису. Мада далеко од тога да тежим некој револуцији на том пољу. Читам колико год могу, дружим се са Андрићем, Црњанским, Исидором Секулић. У току сам и са савременим писцима, за то је заслужан Веља Павловић, ваш колега са Студија Б, који ми шаље занимљиве наслове. Рецимо Сарамага. Памтим утисак који је на мене оставио Халед Хосеини и његова дела. Једним делом и због тога што сам упознала једну нову културу, за шта у свом животу имам ретко прилика, закључује Ефимија.

———————————————-

108 година „Ладе“

„Лада” је прво и најстарије регионално уметничко друштво, названо по словенској богињи пролећа. Траје већ 108 година кроз деловање свог српског огранка. На вечерашњој изложби поред Ефимије излажу новопримљени чланови, реномирани уметници Радомир Дамњановић Дамњан, Пепа Пашћан, Зоран Гребенаровић и Игор Степанчић. Изложба траје до 7.августа.

 

(Политика)