Pročitaj mi članak
Уочи јубилеја Цркве Свете Тројице, откривене и досад непознате чињенице. Богомољи од дрвета, 1858, руски цар даровао Јеванђеље.
Градски храм Свете Тројице слави тачно век и по постојања, уз велику радост због случајно откривених историјских чињеница, које досад нико није ни наслућивао.
Јер, тик уз тај храм – испоставило се – постојао је и други, којег је руски цар Александар Николајевич Други даривао исконском књигом Јеванђеља, која се још чува.
Велику новост обелоданили су старешина храма Свете Тројице протојереј Драган Ђорем и протојереј Аранђел Даниловић који је у име владике жичког Хризостома отворио изложбу “Настајање и трајање”, Ана Боловић и Александар Марушић, кустоси Музеја рудничко-таковаког краја.
– Овај драгоцени податак сазнали смо током припрема и истраживања за изложбу. Црква, која се налазила уз садашњи, велелепни храм, била је брвнара, којој је руски цар, 1858, поклонио Јеванђеље штампано 1779.
У посвети пише да је дарује храму у Деспотовици, како се у то време звао Горњи Милановац, основан само пет година пре добијања драгоценог царског дара. Иначе, црква брвнара била је посвећена Светом Томи апостолу – објашњавају саговорници “Новости”.
До овог открића и најстарији Милановчани нису умели да објасне зашто се чувени градски вашар одржава баш на Томиндан?
– Осим старинске цркве, откривена је и повеља о освештању и градњи зидане цркве Свете Тројице: уклесана у камени стуб, који држи часни престо у њој – указују свештеници Ђорем и Даниловић.
Иначе, црква Свете Тројице последња је задужбина књаза Милоша Обреновића, који је умро четири месеца по освештању темеља, а храм је, 1862, довршио његов син, кнез Михаило. Занимљиво је да је, пре њега – такође као своју задужбину – намеравао да је сагради Милошев љути противник, Тома Вучић Перишић…
ТЕНДЕР У КРАГУЈЕВЦУ
НА јавној лицитацији, 6. априла 1860, у Крагујевцу, у тадашњој канцеларији Главне управе грађевина, градња цркве Свете Тројице поверена је неимару Настасу Ђорђевићу – родоначелнику чувене уметничке породице Настасијевић – који је храм подигао са 60 својих мајстора и шегрта.
Освештање нове цркве, 1. децембра 1862. по старом календару, обавио је окружни протојереј Петар Протић, у име владике ужичког Јоаникија.
(Новости)
