Убедљива победа Студентске листе на парламентарним изборима у Србији означила је крај дугогодишње политичке доминације Александра Вучића, али је истовремено отворила и непријатна питања за Европску унију. Брисел је више од деценије третирао Вучића као незаменљивог партнера, често занемарујући упозорења о урушавању демократије и владавине права. Сада, када је његов режим поражен, ЕУ мора да пронађе начин да успостави однос са новом политичком већином која према европским институцијама има озбиљне резерве, пише Политико.

„Брисел је изгубио свог човека у Београду“, констатује Политико у анализи политичких последица избора одржаних у недељу, 25. октобра.

Победа Студентске листе, која је освојила апсолутну већину у парламенту, окончала је 12-годишњи период током којег је Вучић био главни саговорник Европске уније у Србији. Више од деценије практично сваки корак у преговорима о приступању ЕУ, као и трговински преговори, пролазили су управо преко њега.

„Александар Вучић понашао се као особа којој се сви обраћају за све, истовремено игноришући све законе у земљи, укључујући и Устав“, рекао је за Политико Југослав Гашић, доцент медицине на неколико универзитета и будући народни посланик.

Када су га новинари Политика контактирали, Гашић је прегледао студентске радове, што овај медиј описује као својеврсну слику нове парламентарне већине, састављене углавном од професора, лекара и других људи без претходног политичког искуства.

Студентска листа, настала из масовног протестног покрета без једног лидера, остварила је убедљиву изборну победу. Њен први задатак биће, како наводи Политико, уклањање последица дугогодишње владавине Вучића и Српске напредне странке, пре свега кроз обнову владавине права и демократских институција.

Међутим, промена власти могла би да означи и почетак потпуно другачијег односа Србије и Брисела. Представници Студентске листе сматрају да је Вучић сарадњу са ЕУ користио првенствено као средство за остваривање сопствених политичких интереса, а не као искрен пут ка европским интеграцијама.

„На крају крајева, он је увек заступао сопствене интересе, а не интересе Србије“, рекао је Гашић. Представници СНС-а нису одговорили на захтев Политика за коментар.

Брисел годинама игнорисао упозорења

Политико оцењује да је дугогодишња спремност европских институција да готово сву комуникацију са Србијом воде преко Вучића оставила горак укус чак и међу најпосвећенијим заговорницима европских интеграција.

„Кључна лекција коју би требало извући из случаја Србије јесте да Европска унија веома лако може да изгуби кредибилитет и интегритет уколико игнорише узроке демократског назадовања у једној земљи“, рекао је Срђан Мајсторовић, председник Управног одбора Центра за европске политике (ЦЕП).

Према истраживању ЦЕП-а објављеном раније ове године, чак 41,6 одсто грађана сматра да је Европска унија више заинтересована за остваривање сопствених политичких и економских интереса у региону него за унапређење демократије и владавине права у Србији.

Мајсторовић подсећа да су невладине организације, новинари и активисти годинама упозоравали европске званичнике да би у преговоре са Србијом требало укључити и друге друштвене и политичке актере.

Међутим, како тврди, одговор који су редовно добијали био је да „не постоји алтернатива режиму у Србији“.

Какав однос са ЕУ желе студенти?

У изборном програму Студентске листе Европска унија представљена је као најважнији економски партнер Србије.

Најављено је продубљивање постојећих стратешких партнерстава са чланицама ЕУ, међу којима су Грчка, Италија, Мађарска и Француска, али и успостављање ближих билатералних односа са другим европским престоницама.

Ипак, како примећује Политико, у програму се чланство Србије у Европској унији не наводи изричито као непосредни циљ.

Гашић није желео да прецизира конкретне планове нове парламентарне већине када је реч о односима са Бриселом, али је нагласио да Србија не жели међународну изолацију.

„Не желимо да будемо одсечени од Европе. Не желимо да будемо изоловано острво“, рекао је.

Додао је да поштује уређеност европских држава, владавину права и демократске принципе, али сматра да Србија мора другачије да постави своје приоритете.

„Мислим да морамо да преиспитамо приоритете у односима са ЕУ, тако да интереси Србије буду на првом месту. Једностран приступ не доприноси дугорочној сарадњи“, поручио је Гашић.

Студентски протести променили политичку слику Србије
Политико подсећа да је Студентска листа настала из масовног протестног покрета који је покренут након пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду 2024. године, када је погинуло 16 људи.

Студенти су за трагедију окривили корупцију у државним грађевинским пословима и започели блокаде факултета, а протести су током наредних месеци прерасли у највећи талас демонстрација у Србији у последњих неколико деценија.

Одговор Брисела, међутим, био је уздржан.

Док су студенти организовали протесте широм земље, европски званичници углавном су избегавали директну критику Вучића. Истовремено, заставе Европске уније готово да нису биле присутне на демонстрацијама.

Европска комисија није одговорила на захтев Политика за коментар.

„Комисија најпре мора да поврати свој одавно изгубљени кредибилитет, након година током којих је подржавала Вучића“, рекао је Ђорђе Бојовић, саветник за спољну политику Зелених у Европском парламенту.

Према његовим речима, Србија се још од деведесетих година суочава са негативним међународним имиџом, који је Вучићева ауторитарна владавина додатно учврстила.

Економска сарадња расла упркос демократском назадовању
Упркос критикама на рачун односа Брисела према Вучићу, Политико истиче да су економске везе Србије и Европе током његове владавине значајно ојачале. Србија је постала једна од водећих дестинација за стране инвестиције у региону.

Према подацима које наводи овај медиј, стране директне инвестиције порасле су са око 750 милиона евра 2012. године на више од 30 милијарди евра кумулативно током наредне деценије, што је више него у остатку Западног Балкана заједно. Међутим, представници опозиције и поједини европски политички актери годинама су покушавали да укажу институцијама ЕУ на проблеме са демократијом у Србији.

Бојовић тврди да су се он и представници опозиционих странака обраћали Европском парламенту и Европској комисији, тражећи састанке и озбиљније разматрање њихових упозорења.

„Вучић је све њих убедио да са опозицијом не вреди разговарати и да она није кредибилна“, рекао је Бојовић.

Брисел сада мора да промени приступ Србији

Након што је СНС изгубио власт и прешао у опозицију, Европска унија суочава се са потребом да из темеља преиспита начин на који је годинама градила односе са Србијом.

Нова парламентарна већина најављује обнову демократских институција и другачији приступ европским интеграцијама, али истовремено очекује да Брисел покаже да је спреман да сарађује са Србијом на равноправнијим основама.

Како закључује Политико, за многе грађане Србије Европска унија сада мора да одговори на питање зашто је током претходних 12 година била спремна да затвара очи пред демократским назадовањем земље. Вучићев пораз тако није само промена власти у Београду, већ и озбиљан тест кредибилитета европске политике према Србији.