Нови Пазар – У извесној мери осећа се пад притиска на институције Исламске заједнице. Још увек немамо конкретне кораке у погледу исправљања неправди и решавања нагомиланих проблема. Као и у свим другим приликама, ми дајемо предност позитивним очекивањима.

То смо чинили и у случају претходних влада. Желим да верујем да ова власт има вољу да почне да решава ове проблеме. Истина, уколико се будемо суочили са нултим стањем без конкретних потеза, пре свега код оних пет познатих тема – Исламска заједница, вакуфска имовина, веронаука, Бошњачко национално веће и Интернационални универзитет – у том случају ће бити све мање простора за позитивна очекивања са позиције муслимана уопште, Бошњака посебно, Исламске заједнице и других институција – оцењује за Данас главни муфтија Исламске заједнице (ИЗ) у Србији Муамер Зукорлић сарадњу са властима Србије.

 

Део јавности Вас доживљава као неког ко се противи стварању јединствене исламске заједнице. Да ли је турска иницијатива пропала?

– То је покушај замене теза, да се они који су изашли из ИЗ представе као заговорници јединства. Део јавности који је поверовао пропаганди на стварању слике о мени онако како би то одговарало политичким и другим интересима, пре свега центара моћи у Београду и на неким другим просторима, може да стекне такав утисак. Међутим, иоле заинтересовани за истину знају за оно што се дешава, да сам ја био барикада за потпуно разбијање ИЗ.

Турска иницијатива враћања јединства ИЗ била је позитивна идеја, у којој сам два пута учествовао у непосредним разговорима са министром спољних послова Даватоглуом и поглаваром ИЗ Турске Мехмедом Гормезом и у више наврата сам консултован са дистанце. Иницијатива је доживела неуспех, јер су се све наше претходне тезе о односу београдске власти испоставиле тачним. У почетку су представници београдске власти говорили да је то унутрашње питање муслимана, да са тим немају ништа, да им је жао што се ИЗ раздваја.

Међутим, када су почели разговори, тадашњи министар спољних послова Вук Јеремић изразио је протест зашто не учествује у преговорима о ИЗ. Након тога је укључен и имао је најмање један до два састанка са министром Даватоглуом. И тадашњи председник Тадић је имао један или два састанка на ту тему. Они су отишли толико далеко да су износили јасне захтеве како треба ИЗ да изгледа, кршећи и Устав Србије у којем се јасно гарантује ИЗ аутономност и одвојеност од државе и Закон о црквама и верским заједницама. Принципијелно нисмо пристали да председник државе и министар спољних послова креирају уставну позицију ИЗ у Србији, а и њихови конкретни захтеви за нас су били потпуно неприхватљиви.

Ту није било могуће помирити те разлике и тада је са турске стране речено да се разговори одлажу, а не да се одустаје. Јасно нам је речено да ће сачекати да прођу општи избори у Србији. То је била још једна порука колико је политика у Србији позадина атака на ИЗ. Тачније амбиција политике да настави праксу из комунистичког периода да контролише ИЗ, и са позиције Београда и са позиције санџачких политичара, који су у овом случају сада сви на једној страни. Након избора изнедрено је то колико је било допуштено гажење закона, свих могућих норми у спровођењу изборне процедуре, а све са регуларним оправдањем да је муфтија Зукорлић опасност и да је против њега све дозвољено.

Чујем да је председник Тадић у Тутину неформално признао да је учињена неправда муфтији који је победио за Бошњачко национално веће (БНВ), али је он као председник добио аналитички извештај да је то опасно за државу Србију и да се све мора учинити да се спречи да муфтија преузме БНВ. Није први пут да политичари говоре једно кад су на власти, а друго кад нису и да покушавају да перу своју савест. Очито је била намера да се национално-политичке структуре наклоњене духовно-националном покрету који предводим кроз изборе ослабе, па ако је могуће и елиминишу, да би се тиме извршио притисак на мене да оно што нисам прихватао пре избора прихватим након тога. Ефекти такве намере су разочаравајући.

Наша угроженост је искључиво везана за кршење наших права, јер не тражимо ништа што нам не припада, нити тражимо специјалну подршку из Београда да бисмо функционисали. Само тражимо једнаку шансу.

 

Све учесталије се разговара о Турској као регионалној сили. Да ли су такве констатације одрживе?

– Турска јесте регионална сила, али прича о неоосманлизму је бесмислена. Не постоји нигде пример у историји човечанства да је нека империја повратила моћ на својим рушевинама. Онда, не постоји ниједан разлог за бојазан да се то деси у случају османске империје или државе.

С друге стране, утицај Турске је неоспоран и неизбежан, с обзиром на њен значај, моћ, геостратешку позицију, њен међународни утицај и на њену културолошку сродност са народима на Балкану. Импресивно је кад посматрате српски народ како брзо прелази из мржње према Турцима у љубав према Турцима за једну деценију кроз туристичке дестинације и пар турских серија. Сад имате већу љубав између Срба и Турака него између Бошњака и Турака. То произилази из те културолошке сродности.

 

У контексту помињања Турске као регионалне силе помиње се њена амбиција да створи балканску исламску унију. Колико је то реално?

– Интегристички пројекти су обележје 21. века, ЕУ, разне регионалне уније. Повезивање ИЗ на Балкану је потреба и неминовност. Неозбиљно је то везивати за било какав турски пројекат или саудијски или ирански… То је потреба, као што је и реалност да све те важне муслиманске земље и заједнице можда имају амбицију да утичу уопште на догађања на Балкану.

То је и због геостратешког значаја Балкана, а потом и значаја муслимана на Балкану. Подвлачим чињеницу да су Бошњаци и Албанци два једина европска аутохтона муслиманска народа, да њихов утицај у будућем периоду расте и да Европа неће моћи да реши питање муслимана кроз досељенике без директног дијалога са ова два народа. Због тога је утицај на та два народа од изузетног интересовања важних муслиманских центара.

Кретање према тој унији ићи ће у фазама. Прво ће ићи повезивање ИЗ унутар ова два корпуса, а потом повезивање заједница међу та два корпуса и њихово заједничко деловање на повезивању свих муслимана у Европи. Балканска исламска унија би се бавила интересима свих ИЗ чланица те уније. Партикуларни интереси за сваку ИЗ остају право и аутономност у оквиру те заједнице. Неће доћи до никаквог озбиљног удруживања ИЗ на Балкану уколико не остваре своју верску аутономију.

ИЗ се не могу удружити под палицом турског политичког интереса, као што се неће удружити док не схвате Београд, Приштина, Сарајево, Подгорица, Скопље, Загреб да ИЗ имају право да буду аутономне, да делују на својој територији, да улазе у савезе у складу са својим интересима, а никако против интереса тих држава. Неће бити уније уколико она буде под палицом било ког политичког интереса. Удруживање ИЗ ће бити искључиво у интересу стабилизације.

 

Какви су ефекти фетве које сте издали Ви о веронауци и бивши реис-ул-улема Мустафа Церић против поглавара ИЗ Србије Адема Зилкића?

– Фетва је утврђивање става са верском основом. Након што се изрекне, има статус верског прописа. Сада сви муслимани знају да то што се одржава у школама у организацији Министарства за образовање са неовлашћеним и некомпетентним вероучитељима више није исламска веронаука. Деца масовно нису отишла са тих часова зато што нису слободна, зато што неприсуствовање тим часовима повлачи дисциплинске и друге последице по ту децу.

Ово је одраз режимских елемената у образовању да се настави неслободна позиција муслимана, у овом случају Бошњака и припадника ИЗ у Србији. Фетве немају дневнополитичку сврху и не мере се на основу анализа брзих ефеката, нити имају ту амбицију. Оне представљају важне елементе у зидању наше историје у овом случају за нашу верску и образовну слободу. Када је у питању фетва реис-ул-улеме Церића у вези с деловањем Адема Зилкића, такође се ради о верски основаном ставу и највишој инстанци која се одредила према деловању тог човека. То је верско-историјски жиг, који никада нико неће моћи да обрише и то остаје наук за сва времена.

 

Не постоји врховни поглавар у Русији

Председник Србије у Београду је разговарао са врховним поглаваром муслимана у Русији Талгатом Таџедином, који је затражио да се подржи Ријасет ИЗ Србије. Како коментаришете тај сусрет? 

– Не постоји врховни поглавар у Русији. Дотични господин, кога лично познајем, јесте верски представник муслимана једне џамије у Москви. Врло контроверзна личност. За њега је својствено да је увек на располагању властима у Москви да обезбеди слику заступљености муслимана на неким церемонијама. Постао је познат по томе што је саградио џамију и на месту на ком се налази имам у џамији док предводи намаз, поред полумесеца ставио и крст и Давидову звезду. То је, чак и са верске позиције неприхватљиво. Очито је разним идеологијама у свету и разним правцима то било симпатично. Због таквих својих ставова он и даље има политичко-медијску пажњу. Кад би у свету тражио себи сличног, вероватно би му били најсличнији чланови породице Јусуфспахић. Зато ме не изненађује та посета, нити такве изјаве.

 

Присуство у јавности

Зашто сте после избора мало присутни у јавности са својим изјавама?

– Због изазова који су били преда мном у вези са изборима за БНВ, за председника Републике и у вези са свим неправдама које се чине муслиманима и Бошњацима, у суфициту сам са изјавама. Не желим појачано да дозирам јавност док не потроше све оно што сам нагомилао од изјава. Са друге стране, моје деловање је увек било обележено својеврсним циклусима Ово је био циклус у којем сам покушао и практично да покажем могућност имплементације мојих уверења.

У том циклусу се осећам оствареним у мисији да сам понудио концепт и реторички и организациони и морални. Ко буде хтео да користи поуке и ресурсе тог концепта, може то сада, али мислим да ће његов значај бити све већи како време буде одмицало и како се буду потврђивале разлике између онога што сам говорио и радио и онога што су говорили и радили моји противници.

 

(Данас)

Oznake: Zukorlić, Novi Pazar, Srbi, Turci