Pročitaj mi članak
фото: Марко Рупена
Србија неће дозволити гајење генетски модификованих организама (ГМО), осим у научно-истраживачке сврхе и у строго контролисаним условима. Дозволићемо контролисани увоз, ГМО производи, а по узору на ЕУ биће обележени такви производи, изјавио је министар пољопривреде Драган Гламочић.
Министар је агенцији Бета рекао да грађани Србије и сада користе храну од генетски модификованих организама, јер се по садашњем закону не сматра генетички модификованим производом било који пољопривредни производ који садржи до 0,9 одсто генетичке модификације.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ
НЕЋЕМО ГМО У СРБИЈИ: Влада Србије ће дозволити да нас трују!
БУЂЕЊЕ СРПСКОГ НАРОДА: Да ли је и рак услов за Европу?
„Такав производ се увози и ставља у промет као конвенционални производ, производ без генетичке модификације. Инспекцијске службе Министарства у таквим случајевима немају никакав законски основ да реагују“, рекао је Гламочић.
Министар је као „велики пропуст“ у садашњем закону оценио то што он нема одредбу која предвиђа обележавање ГМ-производа и додао да је, за разлику од српског закона, регулатива ЕУ „врло рестриктивна“ у том погледу и предвиђа обавезно обележавање свих производа који су сачињени или који садрже генетски модификоване организме.
Стручни савет за биолошку сигурност сматра да Закон о генетски модификованим организмима (ГМО) није безбедан и да је неопходна његова промена, саопштило је данас Министарство пољопривреде Србије.
Како се наводи у саопштењу, то мишљење министру пољопривреде Драгану Гламочићу пренео је председник Стручног савета за биолошку сигурност Алексеј Тарасјев.
Према речима Тарасјева, Савет је још 2009. године, два дана након ступања на снагу Закона о ГМО, упозорио да је тим законом урушен систем биолошке сигурности у Србији и да су здравље људи и животна средина у знатном степену остали незаштићени од потенцијалних негативних ефеката.
„Неопходно је подизање нивоа заштите здравља људи и животне средине и поновно успостављање система биолошке сигурности, за шта је неопходна промена Закона о ГМО, као и учешће стручних тела у свим фазама тог процеса“, рекао је Тарасјев.
Стручни савет за биолошку сигурност Србије има 21 члана, међу којима су лекари, генетичари, токсиколози, алерголози, молекуларни биолози, професори са медицинског, биолошког, ветеринарског, пољопривредног, шумарског факултета, стручњаци са института за биолошка испитивања, за молекуларну генетику, за ратарство и за кукуруз.
Закон рестриктиван, а дозвољава до 0,9 одсто примеса ГМО
Према речима министра пољопривреде, садашњи закон о ГМО нити забрањује ГМО, нити се Министарство залаже да се ГМО дозволи.
„Наш садашњи закон има озбиљну мањкавост – он је истовремено рестриктиван јер забрањује стављање у промет, односно гајење у комерцијалне сврхе ГМО, а са друге стране је веома небезбедан, јер се по том закону као ГМО не сматра пољопривредни производ који садржи до 0,9 одсто примеса ГМО“, рекао је Гламочић.
Додао је да то у пракси значи да су „наша врата широм отворена за производе до 0,9 одсто садржаја ГМО, јер их закон не третира као ГМО, те за њих не тражи никакве посебне дозволе“.
„За разлику од наше земље, ЕУ и за ове производе, као и за семенски материјал, захтева да прођу оштру и дуготрајну процедуру ауторизације, што је веома компликован и захтеван процес, који не резултира стављањем у промет свих ових производа, већ само оних који прођу ову врло рестриктивну процедуру“, рекао је Гламочић.
Хоћемо, додао је он, да уведемо стандарде који важе у ЕУ, што значи да „максимално пооштримо закон када је реч о третирању производа који садрже до 0,9 одсто ГМО садржаја, који сада слободно и без икакве процедуре улазе на тржиште“.
СТО каже да морамо да увозимо ГМО, али уз оштру процедуру
На питање да ли Светска трговинска организација (СТО) и ЕУ траже од Србије да дозволи генетски модификовану храну, Гламочић је рекао да правила СТО прописују да чланице те организације не могу примењивати експлицитне забране увоза или извоза било ког производа.
„Та одредба нема изузетке, што значи да се она односи и на производе са ГМ садржајем. Међутим, постоје други механизми, осим забране увоза, који омогућавају државама да де фацто онемогуће увоз, кроз систем који подразумева врло оштру процедуру за добијање појединачних дозвола за увоз“, рекао је Гламочић.
Према његовим речима, укидање забране за увоз не значи да ће тај увоз бити слободан, напротив.
„ЕУ успоставља један од најрестриктивнијих система прибављања дозвола који претходи стављању ГМО производа на тржиште. Тај систем подразумева режим претходних дозвола – што значи да се на тржиште не може пустити производ који није прошао строгу процедуру за добијање дозволе.
То у пракси значи да ретко који производ добија дозволу за промет у ЕУ“, рекао је министар који није напоменуо да уствару таква процедура погодује највише Монсанту, као највећем произвођаћу ГМО у свету јер само та фирма може релативно лако да испуни такве услове постављене од стране Брисела.
Гламочић се 2006. залагао за мораторијум на ГМО
Упитан да ли је променио мишљење, јер се 2006. године залагао за мораторијум на ГМО, Гламочић је рекао да је од тада прошло седам година, што је за област биотехнологије у коју спада и ГМО веома дуг период.
„С обзиром на веома брз и динамичан напредак савремене науке и биотехнологије, као и обиље нових научних истраживања у овој области подаци са којима данас располажем, са наших њива, продавница, а истовремено и информације о уређењу ове материје из ЕУ која пре свега води рачуна о заштити својих грађана, уверавају ме да мораторијум не би био добро решење, јер је неодржив“, рекао је Гламочић заборављајући да дода да је уствару, везано са ГМО производима, најопасније то што употребом генетско модификованих биљака сељак губи право да користи своје семе већ је приморан да га сваке године купује од иностраних фирми, пре свега од америчке коорпорације Монсанто.
Експерти кажу да је у јавности створена атмосфера у којој велики број стручњака који је против ГМО не сме о томе да проговори.
С друге стране, врло су гласни су заговорници ГМО, па проблематику која се тиче јавности присвајају и своде на „истину“ научне методе, потпуно занемаривши опрез или здрав разум.
Аграрни економиста Миладин Шеварлић сматра да је велики проблем то што на декларацијама ГМО производа то није наведено.
„Зашто би неко ко производи нешто за шта тврди да је добро, избегавао да истакне то што је наводно добро и себи направи позитиван маркетинг“, рекао је Шеварлић.
Додао је да би потпуни мораторијум на ГМО значио и забрану коришћења генетски модификованих бактерија, које се користе у производњи великог броја лекова за хуману и ветеринарску медицину и да то нико одговоран не може да уради.
„Најбоље што у овом тренутку можемо да урадимо је да ову област регулишемо у складу са стандардима који важе у ЕУ и нашем окружењу“, рекао је министар.
Србија није земља без генетски-модификованих организама
Поводом примедби да би дозвола за гајење и промет ГМО нарушила имиџ Србије као места где се производи здрава храна, Гламочић је рекао да Србија у овом тренутку није земља без генетски-модификованих организама.
„Ми годинама непрестано уништавамо нелегалне засаде ГМ соје, а ‘захваљујући’ важећем Закону о ГМО, по коме не постоји обавеза обележавања, можда на тржишту имамо и производе са ГМО садржајем који нису обележени“, рекао је Гламаочић.
Он је додао да се његово Министарство не залаже за отварање врата ГМО-у, већ само за чврсто регулисање тржишта и производа који се на њему налазе.
„Позитивну слику наше земље као произвођача здраве хране угрожава постојећа небезбедна регулатива о ГМО-у, али такође и закаснели начин третирања афлатоксина, неадекватно регулисање коришћења пестицида, као и непостојање Националне референтне лабораторије за безбедност хране“, рекао је Гламочић.
Влада одустаје од ГМО?
Лист „Блиц“ пише данас да је Министарство пољопривреде Србије одлучило да до даљег одложи стављање у процедуру закона који би требало да дозволи промет генетички модификоване хране (ГМО) у Србији.
Грађани и велики део стручне јавности, с друге стране, не одустају од захтева да се ГМ производима никада не дозволи улаз у Србију.
Након што су Удружења потрошача указала да су стручњаци који су састављали нацрт за Закон о заштити потрошача направили велики пропуст, јер у њега нису убацили одредбу која регулише промет ГМО, Министарство трговине је, како сазнајемо, реаговало и припремило нови члан којим се колико толико грађани штите и од ГМО.
Нови члан закона предвиђа да у случају да је право потрошача на безбедност угрожена продајом роба и услуга опасних по живот, здравље или животну средину, надлежни су дужни да у најкраћем року донесу одлуку о хитној инспекцијској контроли.
„Овај члан решио би део проблема, али ми тражимо и да наша држава омогући грађанима да знају шта једу, да сваки производ који садржи ГМО буде јасно декларисан и да на њему стоји упозорење
– Није доказано да овај производ није штетан – како би потрошач могао да донесе савесну одлуку, јер је чињеница да постоје озбиљне сумње око здравствене безбедности ГМ хране, рекао је листу Петар Богосављевић, председник Покрета потрошача.
(РТВ, Блиц, Бета, Србин.инфо)
