Pročitaj mi članakPredsednik Srbije je permanentno u izgradnji sopstvenog kulta ličnosti, za koji je, međutim, potrebno još nešto osim narcisoidnosti, smatra reditelj Želimir Žilnik, dok karikaturista Dušan Petričić misli da turneja "Budućnost Srbije" nije ozbiljno građenje kulta ličnosti, već velika i ozbiljna lakrdija.
Александар Вучић својим квалитетима не подржава причу о озбијној аутократији и диктатури, па је и то, „као и све друго у нашем случају, фолирање и аматеризам“, оценио је Петричић, у серијалу Квака 23 Новинске агенције ФоНет.
„Први пут нам се догађа да имамо вођу с којим се спрдамо. Народ се спрда, он служи за спрдњу. Никада, ни са једним до сад се нисмо спрдали“, указао је Петричић и упитао да ли се „неко спрдао са Титом или са Милошевићем, или са краљем Петром?“.
За разлику од њега, Жилник напомиње да Вучић, уместо опипљивих резултата које ће испоручити грађанима, производи страх и конфузију, што су методи диктаторских режима у кризи.
„Ово што имамо с тим аутобусима, то се није дешавало у Титово време. У Титово време, људи су једноставно гледали својим очима“, присећа се Жилник.
У Србији никада није било трагичније менталне ситуације, коју Петричић пореди са хорор филмом, и објашњава да нико више не уме да се снађе и одреди шта је истина, а шта лаж.
Он је то илустровао причом о грађењу Новог Београда који је био мочвара, а где је, само после шест година изградње, станове добило 20 хиљада радника и интелектуалаца.
„А видите, овде се сад прича о неким кулама на води, на терену који је сигурно чвршћи него што је био терен Новог Београда, па никако да се усели, никако да се објави име неког радника, сељака, интелектуалца који ту станује“, рекао је Жилник за ФоНет.
ЗОРАН КЕСАИЋ: Ова власт ће срушити саму себе бруталним лажима https://t.co/jMHaMuzm8F
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 16, 2019
По њему, грађење култа личности није нова, а ни ретка појава, пре свега због тога што републикански модел парламентарне државе траје много краће, него што су трајали феудализам или робовласништво.
Жилник, у том смислу, наводи пример Наполеона Бонапарте који је, после успостављања републике и револуције у којој је и сам учествовао, себе прогласио царем, и то царем света.
Описујући тренутну ситуацију у држави, Петричић оцењује да су Срби аматерски народ, који још није завршио основну школу државе, друштва и институција.
Он је уверен да се „ми стално качимо за неке харизматичне личности, вође, који ће доћи с неба или с планине, па ће нас извући“.
„То заправо тако не функционише. То функционише тако што се направи држава, институција, систем“, објаснио је Петричић.
Према његовим речима, и у таквим друштвима има крађе, корупције и манипулације, али тамо „екстреми оду у затвор“.
У Србији никада није било трагичније менталне ситуације, коју Петричић пореди са хорор филмом, и објашњава да нико више не уме да се снађе и одреди шта је истина, а шта лаж.
Сасвим супротно од њега, Жилник тренутну ситуацију пореди с анимираним филмовима, па чак и старим Дизнијевим.
Главни јунаци, како описује, искачу из сваке електричне машине и на сваких 10 минута скачу, преврћу се и дочекују на ноге.
„Све се заврши у разграђивању свих тих слика и обећања, у осећају ироније, дистанце, и хумора, према тако хиперактивним цртаним јунацима који су јуришали кроз просторе и хвалили се да ће постати ракете, а завршили су у блату“, закључио је Жилник.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
