Pročitaj mi članakDrago mi je da među Makedoncima sazreva svest da distanciranjem od Srbije rade u korist sopstvenih neprijatelja.
„Оно што се данас догађа у Македонији, Запад ће код вас покушати да додатно распламса и пренесе у Србију и Босну“, оценио је Жељко Цвијановић, познати српски новинар, о догађањима у Македонији и региону. После избора у Србији, он жели да српска држава добије нову владу која ће моћи да се одупре притисцима јер се плаши да Запад у региону припрема „распад и хаос“.
Утисак је да састављање нове владе у Србији не иде тако глатко и да га успорава постојање спољних утицаја. Има ли основа у мишљењима да странци учествују у формирању новог кабинета Александра Вучића?
— Није питање да ли учествују, јер су учествовали у формирању сваке владе од 2000. године. Владе од 2012. године делимично су смањиле западни утицај тог типа, отварајући се за руски утицај, тако да у балансу тих утицаја остаје нешто више простора за српску владу и српску политику. То, међутим, још није довољно и западни утицај је још увек сувише велики да би Србија могла да се понаша вођена само својим националним и државним интересима.
У свом тексту пишете „зашто би неко ко се толико умешао у резултат српских избора остао на пола пута“ и критикујете западне идеје за експертску и коалициону владу. Шта мислите, каква Влада треба Србији?
— Потребна јој је снажна политичка влада, која може да се одупре притисцима, а да истовремено не угрози основно функционисање земље. У њеном мандату најважније питање неће бити економско, како воле да процењују медији, аналитичари и сами политичари. Прво питање биће освајање или дефинитиван губитак суверенитета земље, будући да се плашим да нам са Запада припремају дезинтеграцију и хаос. Биће нам потребна влада која ће моћи да се одупре том тренду. Пожељно је да она буде коалициона како би захват био што шири и смањио могућност унутрашњих сукоба, али никако експертска, јер то је само друго име за разорни рад прозападних намештеника.
У истом тексту помињете неке српске медије који упућују поруке како би та влада требало да изгледа. Да ли западни дипломате имају везе са тим написима?
— Наравно. Важно је знати да се у Србији први пут од 2000. године води отворен рат западних амбасада и владе за утицај у медијима. Добра страна тог рата јесте у томе што западни дипломате нису више скривени иза апсолутно послушних политичара, које потроше, замене новим и наставе да делују из сенке. Премијер Вучић је у последње две године више пута јавно говорио о западном утицају на српске медије, а после априлских избора чак и о утицају на изборни резултат. Зато је улога странаца све мање табу у српским медијима.
Да ли ће Вучић одлучити сам око формирања свог кабинета или ће правити уступке да задовољи странце?
— Нема у политици чистих категорија, посебно не у политици малих земаља, чији је усуд увек у избору између два лоша решења. Верујем да ће уступака бити, али и да ће бити настављен тренд, према коме је прва Вучићева влада, са Дачићем на челу, показала веома мало отпора страним захтевима, док га је друга показала нешто више. Уверен сам да ће га ова влада показати још више, али биће и уступака.
Кажете да ће то бити влада која ће и споља и изнутра бити много нападнутија од претходне две. Зашто то мислите?
— Ми у Београду веома пажљиво пратимо догађаје у Македонији, будући да смо, иако две државе, делови једне геополитичке целине. Догађаји код вас сведоче о почетку хаоса и преформатирања Централног Балкана, који амерички стратези отворено сматрају „недовршеним послом“. Оно што се данас догађа у Македонији, Запад ће код вас покушати да додатно распламса и пренесе у Србију и Босну. Чекају нас претешке године, али се надам да ћемо на крају заједно славити.
Није ново кад се каже да Србија седи на две столице – на столици Запада, са једне стране, док је са друге стране Русија. Хоће ли Србија бити притиснута да изабере страну и шта је боље за њу?
— Србија мора да балансира јер само тако може да се спасе. Лично сам евроскептик, али се противим идејама о тренутном прекиду преговора са ЕУ, јер би нас то истог тренутка увело у рат. Русија још увек нема пуну концентрацију на наш регион (несхватљиво ми је да није одлучније помогла Додику, кога Запад дави), али јој не смемо окренути леђа, јер би нас Запад прегазио, будући да своју балканску игру он не базира на решавању питања православних народа, него Хрвата и Албанаца. Зато је за Србију најбоље да сачува садашњу позицију иако је то, из године у годину, све теже.
Чак 71,6 одсто српских испитаника сматра да за Србију није добар улазак у ЕУ и НАТО, док више од 55 одсто каже да би Србија требало да се држи Русије. Да ли ће српски политичари послушати народ?
— Квалитет актуелне власти – и председника Николића и премијера Вучића – јесте у томе да је она ипак избор српског народа, а не корумпираних елита, које тој власти нимало нису склоне. Чак и онда кад та власт повлачи лоше потезе, па и кад претерује са уступцима, она свој легитимитет тражи у народу, а не у елитама. А то је важно због тога што, чак и ако нисам сигуран да ће сасвим послушати народ, уверен сам да неће ићи ни радикално против његове воље.
Скопље – протест Албанаца
Шта мислите колико су странци умешани у догађаје у Македонији?
— Нажалост, много више него што је то подношљиво. Да није било тог утицаја – да нису давали ветар у леђа „сорошоидима“ и истовремено везивали руке македонској власти – никад поделе у македонским елитама не би могле бити пренете на ниво народа. Без странаца Заев би био само бура у шољи енглеског чаја.
Можете ли се повући нека паралела између Македоније и Србије?
— Ми смо дефинитивно из исте геополитичке вреће: не постоји ништа данас што користи Македонији, а да није од користи и за Србију, и обратно. Наши непријатељи су исти, наши пријатељи исто тако. Драго ми је да међу Македонцима сазрева свест да дистанцирањем од Србије – чега је у протеклим временима било много и изазвало је доста међусобног неразумевања – раде у корист сопствених непријатеља. Са друге стране, идеја о етничкој федерализацији Македоније, која је жива на Западу, нема никакве сврхе ако се истовремено не угрозе Прешево и Север Косова. Надам се да смо те лекције савладали и ви и ми.
Да ли Западу одговарају нестабилне државе на Балкану?
— Балкан је геополитички наставак Блиског истока и источног Медитерана, и догађаји из тог региона неће бити пренети на Централни Балкан, него се већ преносе. Изазивање нестабилности и претње ратом – у којима пре свих учествују САД, Велика Британија и Турска – замишљени су као наставак мигрантског притиска на Европу и полуга за протеривање руског утицаја одавде. Сценарио се не одвија по плану због отпора Русије у Сирији и могло би се рећи да је Балкан већ једном одбрањен у Дамаску. Не би ме, међутим, чудило да сада Дамаск буде нападнут са Балкана.
