Прочитај ми чланак
Русија се током више година чврсто придржава свог става везаног за Косово, који је свима добро познат. Ми подржавамо напоре Срба, који су усмерени ка решавању косовског проблема на миран начин, уз очување суверенитета Србије.
Ваша екселенцијо, крај године је увек прилика да се изврши сумирање резултата. Ми бисмо желели у овом разговору са Вама да извршимо један преглед свега што је урађено на плану развоја односа Србије и Руске Федерације у протеклој години, јер смо уверени да један такав збирни преглед може дати квалитативну оцену односа наших двеју земаља. Kако бисте оценили билатералне односе Руске Федерације и Србије?
– Билатерални односи су као уметничко клизање у пару. Или, још сликовитије, можемо да их представимо као танго, као плес. За обе наше земље јако је важно да је приликом успостављања тих билатералних односа постојало обострано позитивно усмерење. Ако у том контексту посматрамо годину која је на измаку, рекао бих да је била динамична, и, с обзиром на присутну перспективу и наду, поприлично леп плес.
Знате, Русија, као и било која земља, има конкурената у свету, супарника, али нема непријатеља. Русија брани своје интересе, али ради то на цивилизован начин, у духу партнерства. Русија има велики потенцијал за привредни и културни развој за више деценија унапред. Желели бисмо да се развијамо раме уз раме, заједно, са великим бројем других земаља и народа. И пре свега, ван сваке сумње, са Србијом, на основу узајамне користи и у интересу наших народа.
Шта бисте од постигнутих резултата истакли у први план, и да ли сте, као амбасадор Руске Федерације у Србији, задовољни постигнутим?
– Од свега што се десило у протеклој години, истакао бих три ствари. На првом месту су контакти остварени на највишем политичком нивоу, који су попримили карактер редовних. На састанцима у Београду, Москви и Сочију учествовали су господа Николић, Дачић и Вучић с једне, и господа Путин, Медведев, Лавров, Шојгу, Новак и други високи руски политичари, са друге стране. Овде је важно рећи да су теме свих састанака биле посвећене суштинским односима наших држава, и да су на различитим нивоима власти усаглашена мишљења о приступима и решавању заједничких питања, као минимални, темељни услов сваке даље сарадње.
Најширој јавности је познато да је потписан и читав низ заједничких докумената. На шта се они односе?
– Да, то бих истакао као друго важно постигнуће, или такозвану договорну базу споразума. Најважнији међу њима је свакако Декларација о стратешком партнерству. То је кровни документ, којим је дефинисана изградња руско-српских односа у перспективи. Мислим да је то апсолутно исправан и једино могућ пут, који потпуно одговара карактеру наших односа, што потврђује и чињеница да су Декларацију потписали председници наших држава, господа Владимир Путин и Томислав Николић. Уосталом, подсетићу ваше читаоце на изјаву председника Николића приликом потписивања Декларације: „Данас је велики дан за Србију. Србија је формализовала своје вековно братство са Руском Федерацијом“.
Шта је треће од најважнијих остварења у руско-српским билатералним односима протекле године?
– То је, без сумње, привреда, као кључна ствар у будућем развоју наших земаља. А и нелогично је и недопустиво да државе и народи са таквим потенцијалима какви су наши немају високоразвијене привреде и социјални статус који томе доликује. У вези с тим треба ускладити и наше политичке ставове и све снаге усмерити ка овом процесу. Јер, он нам је надохват руке, ако имамо и само мало памети!
Истовремено ћу истаћи да је Русија доживела деценију бурног развоја. Русија данас и Русија почетка 2000-их година − као да су две различите земље. Моји српски пријатељи, који су посећивали Русију ове године, након паузе од седам до десет година, кажу ми да никако не могу да препознају Русију. Људи су почели да живе значајно боље. Желео бих да и у Србији за седам до десет година кажу: земља је дошла до нових стандарда мирног живота.
Да ли је потписивање међудржавног Споразума о изградњи „Јужног тока“ управо потврда опредељења да се крене таквим путем, и „круна“ српско-руских односа?
– Претходно сам говорио о неопходности динамичног и реалистичног решавања задатака који стоје пред нама, јер ни побољшања животног стандарда, ни одбране наших свеукупних националних интереса нема без интензивног привредног развоја. Међутим, српско-руски односи у привреди се сада налазе у почетној фази развоја, а постоје бројне гране у којима би наша сарадња могла да дâ брзе и ефикасне резултате. Тачно је да је сарадња у енергетици овога тренутка на површини, али она није започела потписивањем Споразума о изградњи „Јужног тока“, већ је трајала много пре тога, откад је 2008. годинепотписанспоразум између наших влада о сарадњи у нафтно-гасној индустрији. У њему се налази и низ тачака које се тичу руских улагања у српску привреду, и већ ту се говорило о изградњи магистралног гасовода за Европу. У протеклој години ови планови су добили одлучну динамичност. Читав низ пројеката је дошао до реализације, укључујући „Јужни ток“.
Колико је новца Русија по основу тог споразума досад већ уложила у Србију?
– У оквиру овог споразума, руска страна, компанија „Гаспром нафта“ и „Лукоил“, уложили у привреду Србије стотине милиона евра. Ова средства помогла су разним гранама српске привреде да преживе, а захваљујући њима неке инвестиције су добиле и регионални карактер и имају извесну будућност. Да не подсећам да су предузећа у која је инвестирано већ остварила свој профит, од кога делом пуне и државни буџет (само допринос „НИС-а“ српском буџету ће износити више од једне милијарде евра, дакле више од 10% буџета), и да утичу на развој неких других привредних грана.
А што се „Јужног тока“, чија је изградња започела 24. новембра 2013, тиче, то је највећи пројекат у Европи последње деценије. И сасвим је природно да он изазива велики интерес, јер постоје конкурентске државе и компаније које знају шта овај пројекат значи, и вероватно желе да и оне раде нешто слично. Зато понављам да Србија и Русија заједно раде на овом пројекту који, као темељни играч, глобално надгледа руска компанија „Гаспром“. Али, у оквиру овог пројекта „игра“ велики тим, као у фудбалу или кошарци, где свако појединачно треба да ради на остварењу коначног победничког резултата.
Можете ли да кажете нешто више о значају изградње магистралног гасовода и за Русију и за Србију, са економског и са становишта енергетске безбедности?
– Најкраће речено, нови гасовод решава питање обезбеђења енергетским ресурсима за огромну регију Јужне Европе. То ће обезбедити сигурност у испоруци енергетских ресурса европском континенту, за шта су заинтересоване многе његове земље, а имаће за последицу и активирање блиских привредних грана. О ефектима гасовода на српску и руску привреду причаћемо када они почну да пристижу.
У јавности се стекао утисак да су постојали велики отпори према градњи гасовода „Јужни ток“, и у Србији, али пре свега у иностранству, на Западу.
– То да ће се „Јужни ток“ градити, и где, већ одавно је знано. Нико то није крио, а сви документи су на одговарајући начин били објављени и предати и свим заинтересованим странама. Није тај процес трајао ни годину ни две, већ много дуже. А пре пола године „Гаспром је“ буквално сву потребну документацију предао Европској унији. Поред тога, словеначки премијер Аленка Братушек је недавно била у Москви и изјавила да је споразум између Русије и Словеније, у тренутку када је потписан, потпуно одговарао законодавству ЕУ. Исто се тако, тачно и прецизно, изјаснио и бугарски министар економије и енергетике Драгомир Стојнев, када је рекао да споразум о „Јужном току“ потпуно одговара бугарском законодавству, а бугарско законодавство европском. Значи, нема сумње да се налазимо у правном простору.
Како, у том контексту, тумачите најављене покушаје да се у ЕУ, наводно, поново одлучује о „Јужном току“, и да ли је то знак да гасовод, осим економског, може да постане и политичко питање „пар екселанс“ у Европи?
– Подразумева се да око овако капиталног пројекта постоје разне земље и кампање, у складу са интересима оних који их воде. Међутим, понављам да је све што је рађено око „Јужног тока“ урађено по важећим законима. Наравно да ће се за све проблеме који у међувремену искрсну у ходу налазити решења. Једноставно речено, овај пројекат, као и сваки други, има своје присталице и своје противнике, и зато је потребно да буде квалификовано одбрањен. И да то чинимо без претеране драматизације и конфронтације. Јер, Русија и ЕУ живе једна поред друге, и једна са другом.
У оквиру ЕУ свака земља има своје економске интересе. Потребно узимати њих у обзир, потребно тражити компромисе. Али ни интересе своје земље не треба заборављати. То су интереси наших људи, наше будућности. То је политичка одговорност према нашим земљама и народима, који требало би да заузму у Европи – да ли у ЕУ или не у ЕУ – одговарајуће место, које се мора поштовати.
Треба знати да у развијеним земљама удео енергетике у бруто националном производу износи једну четвртину, и да је зато јако важно за земљу да ли увози или извози електричну енергију, да ли је енергетски чвор или само конзумент енергетике. Да ли гас само улази у земљу, или и излази из ње! Гас ће помоћи у решавању више социјалних питања становништва, да учини живот не само богатијим, него и комфорнијим.
Поред енергетског сектора, како оцењујете резултате у другим областима економских односа наших двеју земаља? Да ли обим трговинске размене опада, стагнира или расте?
– Руско-српска размена у последњој години износи око две и по милијарде евра, што је десет одсто укупне робне размене Србије. И Русија је, поред Немачке и Италије, најзначајнији трговински партнер Србије. Морам да приметим да је и српски извоз у Русију прошле године порастао, а ове године се очекује да раст износи 34 одсто. Иначе, увоз из Русије је последње године био на истом нивоу, јер се ради о увозу нафте, који је стагнирао захваљујући „НИС-у“, бољем коришћењу унутрашњих техничких могућности, али поново може да буде повећан због реализације нашег гасног пројекта.
Мислим на трговину, не на улагање, јер Србија има разне правце трговинско-економске сарадње, па и са републикама бивше Југославије, што Русији није неважно. Али је главна ствар, што се тиче мене, у томе да су се у протеклој години Србија и Русија определиле за реализацију, у наредне две-три године, инвестиционих и инфраструктурних пројеката такве величине, који нису виђени од раније: у износу око 4 милијарди евра. То су „Јужни ток“ − 1,9 милијарди евра, то су улагања „Гаспром нафте“ и „НИС-а“ – 1,5 милијарди евра, као и реконструкција железничких пруга Србије – 600 милиона евра. Ту су и пројекти електроенергетске компаније „Силовије машини“, и низа високотехнолошких компанија. Руски гигант „Лукоил“ разматра могућност остваривања улагања до 500 милиона евра. Све то даје укупну бројку око 5 милијарди евра. Осим тога, руске компаније су спремне да учествују у најављеним процесима будуће приватизације у Србији. Са своје стране, Русија се нада да ће и српске фирме активно учествовати у приватизацији у Русији, у улагањима у руску привреду.
Амбасадор Александар Чепурин у разговору са уредником Слободаном Ерићем и новинаром Геополитике Невенком Стојчевић
(Наставиће се)
