Pročitaj mi članak
ХАГ – У Међународном суду правде данас је излагањем српског правног тима завршена прва рунда усмене расправе у спору између Србије и Хрватске по узајамним тужбама за геноцид на подручју хрватске од 1991. до 1995. године.
Представници српског правног тима представили су током протекле седмице противтужбу Србије у којој су детаљно описани масовни злочини и геноцид над Србима који су изршиле званичне хватске оружане снаге на челу са државним руководством предвођеним председником Фрањом Туђманом.
Шеф правног тима Саша Обрадовић истакао је да у завршном говору да Србија није желела да се нађе у овом спору пред судом у Хагу већ да питања из конфликта решава другачијим механизмима, али да је на томе инсистирала хватска страна.
Без обзира на то, како је нагласио, јасно је да је српска контратужба за геноцид много јача од хрватске тужбе имајући у виду количину насиља коју су хрватске оружане снаге починиле над Србима посебно током и после операције Олуја.
„Све то не може да се упореди ни са једним масовним злочином на који се позива хватска страна у својој тужби…”, навео је Обрадовић, подсећајући да се број Срба у Хрварској драстично смањио од 1991. године.
„Да је било како је то желео Туђман, не би их било уопште”, навео је шеф спрског правног тима.
Према његовим речима, уништавање етничке групе није само губитак који се мери жртвама, већ је и губитак за цело човечанство.
„Такве трагедије треба избећи као што је то предлагао Рафаел Лемопкин (на чију је иницијативу 1946. године усвојена Конвенција о спречавању злочина геноцида)”, закључио је Обрадовић.
Пре Обрадовића у име српске тужбе данас је о правним аспектима тужбе говорио британски адвокат Вејн Џордаш, док је канадски професор Вилијем Шабас своје излагаје посветио доказивању геноцидне намере Хрватске коју поткрепљују Брионски транскрипти.
Главни доказ геноцидне намере и истребљења Срба из Хрватске су управо ти транскрипти са састанка Туђана са војним врхом Хрватске на ком је планирана операција Олуја.
Суду су раније достављени транскрипти са тог састанка међу којима је и кључна реченица Фрање Туђама која доказује жељу за уништењем српске етничке групације у Хрватској „да Србима треба задати такав ударац да практично нестану”.
Српска страна је поднела суду и презентовала низ доказа као и сведочења да операција „Олуја” испуњава све елементе кривичног дела геноцида, као и да је Хрватска прекршила своје обавезе из Конвенције о спречавању геноцида.
Поред Обрадовића, Џордаша и Шабаса у Хагу су протекле седмице у име Србије излагали и професори Андреас Цимерман, Кристијан Тамс из Немачке, српски адвокат Новак Лукић и Душан Игњатовић.
Осим описаних злочина у периоду од 1991. до 1995. у Хрватској, противтужба Србије предочила је историјски контекст догађаја осврћући се и на период од 1941-1945. године, ради лакшег разумевања догадаја који су уследили од 1991-1995.године.
У документу који је поднет Међународном суду правде су подаци о злочинима почињеним у Госпићу, Сиску, Пакрачкој пољани, Карловцу, Осијеку, Паулином Двору, Медачком џепу, на Масленици и током операција „Бљесак” и „Олуја”.
Поред утврђивања да ли је почињен геноцид у Хрватској од стране једне или друге државе у спору, једно од питања која ће суд утврђивати на захтев Србије, је питање временске надлежности за одлучивање.
Наиме, Србија оспорава надлежност суда за одлучивање о догађајима који су се десили од 1991. до 27. априла 1992. године када је формирана СРЈ, а чији је правни сукцесор Србија.
Када је 2008. године суд проценио да је належан за одлучивање у том спору он није решио питање временске надлежности, јер је оценио да је то везано за садржину спора.
Усмена расправа, која је почела 3. марта излагањем хрватског правног тима, биће закључена 1. априла, пошто ће од 20. марта уследити друга рудна презентовања аргумената суду оба правна тима.
Пре тога ће 18. марта Хрватска имати прилику да одгвори на оптужбе из српске противтужбе.
Ово је завршница спора који је почео још 1999. године подношењем хрватске тужбе Међународном суду правде против Србије.
Хрватска, предвођена тадашњим председником Фрањом Туђманом, је 2. јула 1999. године покренула поступак пред МСП против тадашње СРЈ због наводног кршења Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида током оружаних сукоба на територији те Републике од 1991. до 1995. године.
Србија је одговорила контратужбом која се заснива на истом чињеничном и правном основу на коме је поднета хрватска тужба, односно на Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида.
Како ниједна од страна у спору није поднела одштетни захтев према другој држави, суд се тим питањем неће ни бавити.
Суд ће утврђивати да ли су Хрватска, односно Србија, као државе прекршиле Конвенцију о спречавању и кажњавању злочина геноцида, односно извршиле геноцид на територији Хрватске у периоду који је обухваћен тужбом и контратужбом од 1991. до 1995. године.
Тек уколико пресудом буде утврђено да је постојала одговорност поједине државе за геноцид, могло би да се покрене и питање накнаде штете.
Коначна пресуда, на коју не постоји право жалбе, према очекивању стручњака, могла би да буде јавно објављена до краја ове или почетком 2015. године и биће обавезујућа за обе државе.
О тужби и контратужби Хрватске и Србије одлучиваће укупно 17 судија, 15 сталних судија и двоје ad hoc судија из Србије и Хрватске.
То су професор правног факултетау Београду Миленко Крећа и професор Правног фалуктета у Загребу у пензији Будислав Лукас.
Расправом председава председник МСП-а судија из Словачке Петар Томка.
Усменој расправи, претходила је дугогодишња писана расправа која се одвијала путем подношења писаних поднесака суду, као што су: тужба, одговор на тужбу, конратужба, одговор на њу, а све уз обимну документацију на више десетина хиљада страница.
(Танјуг)
