Pročitaj mi članak
Пракса наших политиканата уназад већ годинама је да све своје неуспехе и потписане споразуме који су лоши по нас, а које су они из само њима знаних разлога потписали, у јавности представљају као некакав ванредан успех. Болесни спин наводних успеха ту не стаје већ се иде до тога да се јавном мњењу шаље таква слика у којој ми треба да будемо срећни јер је, углавном нека од земаља Европске уније , пристала да са нама склопи такав споразум.
Почев од најскоријег Бриселског споразума, споразума о реадмисији па све до трећеквалификованог а ништа мање погубног Споразума о стабилизацији и придруживању.
Како све креће? Све креће од медијске манипулације. У јавност се деценијама уназад шаље слика о нама самима: Ви, јадни Балканци, затуцани Срби, ви сте заостали за светом, а ни не знате шта је то свет; ваша жеље нису модерне, а ваши обичаји су глупи, ви живите у средњем веку а да само знате како живи остали савремени свет; ваше школе су лоше, ваш школски систем је заостао, ваше жене су јадне домаћице, ваше жене су мајке – ви ни не знате да у свету модерне жене не морају да буду мајке, ни домаћице, у свету напредним женама и мушкарцима друге жене рађају децу; ви сте нижа класа, ви сте мајмуни, ваша вера је заостала – ви ни не знате да се вера може модернизовати у складу са новим добом, савременим светом; ваше траве су лекови из средњег, затуцаног средњег века, ви не схватате чари содомије, промискуитета, голотиње, разврата, ви и даље мислите да је брак институција и верујете у белог човека са брадом који хода по води.
Наравно у почетку ове поруке не иду директно, већ врло суптилно све до тренутка док јавност не само да не замера онима који му се тако обраћају, већ сама о себи почне да гаји такву слику – заосталог јадника који верује у бајке.
Истовремено се слика о Западу се формира на потпуно супротан начин, односно Запад је нешто супериорно, модерно, нешто чему сваки “нормалан” човек треба да тежи не би ли једног дана дошао до тога да том Западу пере смрдљиве ноге и буде захвалан што ће попити ту штрокаву воду. Један од основних постулата Запада је благостање, али не оно које ми “заостали” можемо да задобијемо разним подвизима и трудом, већ оно које је на Западу врло развијено – изгубљеним осећајем за морал, илити другим речима рај за љуштуру “савременог човека!
Како онда ми “мајмуни” да не будемо срећни када тај врли свет обрати пажњу на нас. Не само да треба да будемо срећни, већ треба да скачемо као и сви остали “мајмуни” који се радују доласку таквог једног деморалисаног друштва и таквих модерних вредности. Па још када пристану на разговоре и понуде “мајмунима” могућност да и они постану људи у складу са временом тада скакање треба да се претвори у еуфорију пристанка на све и свашта.
Заправо, реалност је таква да су већи “мајмуни” већ пристали а да се мањи радују и логично – мајмунишу, јер шта би друго радили мајмуни… Ми остали, што и даље себе сматрамо људима, само посматрамо.
Колико има “мајмуна” у Србији
Некада је најбоља илузија народне владавине представљена у савременој демократији, такође производу Запада. “Мајмуни” и даље “верују” у демократију, остатак човечанства који је осетио а и даље осећа физичку и психичку бол као нуспојаву демократије зна да се “владавина народа” заправо владавина “мајмуна” свела на свега 1 до 2 % од укупно људи на свету.
У Србији и даље има најмање “мајмуна”, а и оних који и поред силних психичких притисака нису попустили да се промајмунишу, ипак као и свугде, али као и у сваком политичком уређењу, било оно добро или лоше по народ и државу, мањина је та која управља. Мањина “мајмуна” који су савршено распоређени, војностратешки као и сваки агресор, како би илузорним манипулацијама народ убедили како је он у мањини.
Мајмунски споразуми.
Прорежимски медији и они који жале за савременим светом нису крили своје одушевљење када су “успели да наговоре” Запад на потписивање Бриселског споразума. Ништа мање одушевљење није било ни када је потписан споразум о реадмисији, али екстаза је достигнута тек након што је стављен параграф на Споразум о стабилизацији и придруживању.
Тешко је пронаћи праве речи које би могле да опишу овакво понашање властодржаца једне земље, читаву њихову представу и јалове покушаје обмане јавности, можда је најједноставније и најбоље, а то је да они убеђују свој сопствени народ да је његова пропаст величанствен успех. Након Бриселског споразума све наше легалне институције су замењене шиптарским, Косово је полако добило постулате државности а непризнавање независности свело се на једну фусноту – заиста врхунски успех!
Споразум о реадмисији више није само пука теорија параноичара, већ његове “благодети” имамо прилике да гледамо својим очима. Број азиланата у Србији свакодневно се повећава за по неколико стотина, са друге стране њих неколико стотина и одлази. Међутим захваљујући споразуму о реадмисији, број се не смањује већ повећава, јер све земље потписнице овог споразума са Србијом, имају легално право да врате азиланте, не у њихову матичну земљу, већ у Србију.
Пропаганда који у пежоративу говори о њима је забрањена, њихови преступи скривени су од јавности, чак и сама прича о топљењу буџета, робних резерви је табу тема. Јер ми ако желимо да будемо “демократска” земља и да се “излечимо од своје заосталости”, не смемо да их истерујемо као Немачка, да им палимо џамије и рушимо скровишта попут Француза, да обележавамо странце као што то чини Луксембург где цвета највиши облик шовинизма, нити да позивамо на забрану ислама као што је рецимо случај у Великој Британији, или не до Бог да јавно проговоримо о дискриминацији сопственог становништва у односу на дошљаке како је то учинила владајућа странка у Мађарској билбордима широм земље. Забрањено је помињати и учење језика, док је у свим осталим земљама света један од основних услова за останак азиланата знање језика дате земље. Једног дана можда ћемо и моћи, уколико још увек будемо постојали као држава, али сада у овом стадијуму мајмунлука, нипошто.
Споразум који изазива екстазу
Већина земаља “модерног света” већ извесно време жели да се врати у оно стање из ког наши “мајмуни” желе да нас изведу. Јер врли лепи западни свет се и поред немерене грабежљивости економски распада. Статус какав ми, истина на климавим ногама, имамо у Русији, је за многе, посебно данас када је већини стављен вето на увоз робе у Русију, само пусти сан. Наиме, Србија већ годинама има повлашћен положај за извоз робе у Русију, за разлику од већине земаља којима је довољно било и то што им је руско тржиште било отворено, ми у Русију увозимо робу без царине.
Буквално сви наши производи имају отворен пролаз у Русији и никад их није довољно. Али Русија није Запад, западним полтронима није довољно добра, па су у циљу “пропасти кроз ново ускрснуће” пописали онај ЕУфорични Споразум о стабилизацији и придруживању.
Поводом овог споразума Србија која има статус државе придружене Европској унији, што у буквалном смислу значи пластична шаргарепа испред носа правог магарца, мора да испуни две обавезе. Прва је да усклади своје законе са законима Европске уније и да успостави зону слободне трговине.
Ускладити законе са правом Европске уније пластично речено значи оставити се политике и препустити одлуке Западу. Што буквално можемо да видимо, јер су напреднији “мајмуни” већ обзнанили јавности да ће нови Устав Србије писати припадници међународне заједнице, према њиховим потребама. У том случају не треба сумњати да ће “интерес Србије” наједном бити одрицање од Косова и Метохије,” преко потребна” легализације геј бракова, увођење санкција Русији, пријем свих избеглица и потпуно окретање Западу. Све ово није фикција већ оно што се управо дешава и над чим се жмури, као да се не дешава нама – већ тамо неком трећем ко нас уопште не интересује.
Успостављањем зоне слободне трговине, не само да смо уништили преосталу пољопривреду и постали једна од најнеплоднијих земаља на свету где људи умиру од глади, него су мајмуни чекићем скрцкали и оне стаклене ноге на којима је стајао наш повлашћен бесцарински увоз у Русију, јер је либерализација тржишта широм отворила врата европским производима које су “мајмуни” даље паковали као наше и слали Русима или заиста мајмунски мислећи да ће им то проћи, или као још један намеран ударац који ће затворити руска врата.
Ипак, све је то за наше добро, за нашу “уврнуту” психу која се натчовечанском снагом бори против промене свести.
Извор: Корени.рс – Весна Веизовић
