Зашто се Србија задужује за још милијарду и триста милиона евра,ако Вучић тврди…

07:40 19.07.2023.

Уколико посланици Скупштине Србије на заседању које почиње сутра подрже једанаест предлога закона о потврђивању међународних и домаћих споразума о кредиту и давању гаранција са готово 20 финансијера, држава ће финансијски бити додатно оптерећена за још 1.271.330.000 евра.

Опозиција најављује да ће гласати против ових нових скупих кредита и поручује представницима извршне власти – претерали сте људи.

Миодраг Гавриловић, посланик Демократске странке, данима већ своје чуђење висином задуживања које предлаже извршна власт дели на друштеним мрежама, објављујући који кредит, или зајам ће колико износити, уз забринуте коментаре грађана.

„Ова влада није дорасла финансијској контроли и смањењу корупције. Напротив – цена пројеката иде руку под руку са корупцијом. За грађане ово значи да се дужничка политика власти није променила и да ће додатним задуживањем оптеретити и привреду и сваког појединца. Није све у путевима – нешто је и у примереној цени и поштеном пословању. Још само да се узајмимо да платимо Пинку и Хепију да емитују преподобног Крлета док обучава Кристијана да купује деонице новог затвора у Крушевцу. Претерали сте“, поручује Гавриловић.

Он каже да су на дневном реду три споразума о зајму са Међународном банком за обнову и развој, са укупном каматом од 6,5 одсто. Један од тих споразума вредан је 149.900.000 евра, а намењен је за извештавање у вези са климатским променама, унапређење енергетске ефикасности и др.

„Једно од образложења за узимања овог кредита је и обезбеђивање финансијске одрживости ЕПС-а путем повећања тарифа за електричну енергију, као и јачање система за управљање комуналним отпадом. Када човек чита може да закључи: да би повећали цену електричне енергије или да би знали шта ћемо са ђубретом – морамо да се пре тога задужимо. У сваком случају не можемо да избегнемо пораст цена електричне енергије. Бар још 16 одсто у наредних годину дана“, истиче Гавриловић.

Додаје да је други зајам код Међународне банке за обнову и развој вредан 69.300.000 евра и да је намена зајма: јачање фискалне отпорности и транспарентности и праћење фискалних ризика.

„У условима скоро највеће инфлације у Европи ми се додатно задужујемо да би постали фискално отпорни – радници из здравства би рекли: бустер доза за министра после доктората у Словачкој. Многи би рекли да је највећи фискални ризик, сам министар плагијатор и да нам за одређивање фискалних ризика не треба зајам. Довољно је да отворимо насловне странице новина и да платимо неколико студената да евидентирају потпуно супротне изјаве представника власти: од тога да држава води кензијанску политику“, напомиње саговорник Данаса и додаје да трећи зајам код Међународне банке за обнову и развој износи 27.700.000 евра.

Та средства предвиђена су за плаћање консултантских услуга, обука, инсталација хардвера и софтвера за Београдску берзу, израда интернет странице и промовисање трговине хартијама од вредности.

На сутрашњем заседању наћи ће се и зајам са Европском банком за обнову и развој и износу од 80.000.000 евра и то у два дела. Први део од 70.000.000 евра намењен је за изградњу три технолошка парка: у Чачку, Нишу и Крушевцу – укупне површине 31.840 м2, што значи, каже Гавриловић, да је Министарство финансија предвидело да ће цена градње бити 1.850 евра по метру квадратном – што је дупло већа цена него код стандардних грађевинских радова у Србији. Други део од 10.000.000 евра намењен је за „смањење емисије CО2“.

Предложен је још један зајам код банке Интеза у износу од 127.950.000 евра, или 15 милијардо динара за изградњу саобраћајнице Рума – Шабац – Лозница, а са компанијом Мерил Линч уговорен је зајам од 300.000.000 евра, намењен за инвестиционе и програмске пројекте: пут Рума-Шабац-Лозница, пројекат изградње брзе пруге Бачки Брег – Кикинда итд.

Средства ће бити, како објашњава саговорник Данаса, намењена за финансирање државних субвенција за набавку: природног гаса ( изузимајући гас из Руске Федерације или било које земље под санкцијама) и за набавку електричне енергије за Електропривреду Србије.

„Значи, паре са запада само за робу са запада. Кажу да Русија нема утицај на Србију и на њену енергетску политику. До сада се трудила да се градња интерконектора према Бугарској одуговлачи, а њиме би добили приступ енергентима из Азербејџана и Грчке“, наводи Гавриловић и додаје да је необично да оволики износ кредита држава треба да врати у 11 једнаких полугодишњих рата, са затезном каматом од два одсто.

На седници ће се наћи и два зајма које финансира Банка за развој Савета Европе финансира, један од два зајма. Један од 30.000.000 евра за изградњу затвора у Крушевцу и Сремској Митровици, односно за проширење капацитета за укупно до 1.000 затвореника. А други зајам од 200.000.000евра за финансирање јавног сектора, односно за реконструкцију зграда у којима су болнице, хитна помоћ и здравствени центри.

Ту су и два кредита које даје ОТП банка, од 50.000.000 евра – за ЕПС, где је држава жирант за зајам ЕПС-а, а намењен је за замену дрвених стубова на постојећим мрежама ниског напона са уградњом бетонских стубова

Други кредит ОТП банке је у износу од 136.480.000 евра и намењен је за изградњу брзе саобраћајнице Пожаревац – Голубац.

На дневном реди је и МИГА споразум са додатних 100.000.000 евра – који се односе на необезбеђени зајам у циљу финансирања одређених грађевинских услуга од стране Бехтела који послује у Србији, а за потребе привредног друштва „Коридори Србије” д.о.о. Београд и у вези је са изградњом инфраструктурног коридора аутопута Е-761 деонице Појате – Прељина, односно Моравски коридор.

„Све у свему много новца, са високом каматном стопом, за пројекте који нису сви инвестиција у инфраструктуру, нити су сви инвестициони пројекти. Новац који се зајми треба да буде у тренутку када је стопа инфлације нижа од раста БДП-а да би држава могла редовно и без оптерећења у будућности да севисира своје обавезе. Ако се руководство Србије хвали да на рачуну имамо 5 милијарди евра поставља се питање – шта ће нам тај новац који стоји на рачуну? Зајмимо се у тренутку када је висока инфлација и високе камате, мали раст БДП-а од 2,3 одсто, а имамо новац на рачуну“, пита Гавриловић.

Тамара Миленковић Керковић: То је велика летња пљачка Србије

Огромним задуживањем које извршна власт жели да прогура у врелим латењим данима затечена је и др Тамара Миленковић Керковић, посланица Двери и професор на нишком Економском фаултету.

„То је велика летња пљачка Србије. Грађане Србије који су најсиромашнији и имају најнижи стандард, а свако од њих у просеку већ дугује 5340 евра из постојећег дуга, Синиша Мали сада жели да задужи са још по 250 евра, и то овим споразумима које је већ потписао у априлу и мају месецу, када је Србија туговала за побијеном децом. И намена и драконски услови ових кредита су спорни. Споразуми са Светском банком са укупном главницом од 250 милиона евра садрже услове тзв“зелене транзиције“ и за „тржиште капитала“ који ће Србији створити још веће трошкове, а један од споразума директно реферира на распарчавање ЕПС-а“, тврди Керковић.

Она подсећа да је на скупштинској седници децембра 2022.год. када се усвајао буџет, министар Мали тврдио да су финансије стабилне, а од тада се Србија задужила преко дужничких хартија од вредности још 4,5 милијарде евра.

„Вучић тврди да Србија у републичком буџету има 5 милијарди, међутим оволико задуживање по овако неповољним условима говори да је погрешан економски модел развоја, уз осиромашене грађане и високу корупцију и угушену домаћу привреду принудио режим да се задужује додатно да би отплаћивали доспеле дугове. Србија није солвентна и зато се задужује. Најгоре је што од овог новог задужења од 1. 5 милијарде евра сиромашни грађани Србије неће осетити никакав бољитак, јер путевима неће имати ко да путује. Једино ће обновљени затвори у Крушевцу и Старој Пазови након ових кредита имати довољно капацитета за пљачкаше јавних пара“, наводи саговорница Данаса.

Мирослав Алексић: Одакле те паре, а ако има толико пара зашто се онда задужујемо?

И Мирослав Алексић, шеф посланичке групе Народне странке, на седници скупштинског Одбора за финансије оценио је да ова власт наставља тренд задуживања. Подсетио је да је председник Србије, Алексадар Вучић пре неки дан рекао да имамо пет милијарди евра на рачуну.

„Одакле те паре, а ако има толико пара зашто се онда задужујемо. Ја не знам колики је јавни дуг Србије данас, али бојим се да ће доћи до 37 миљарди ове године. То значи да су све приче о много пара служиле само за политичку кампању. И то је злоупотреба државних ресурса, то је новац свих нас који се расипа“, истиче Алексић, уз питање представницима власти да ли су свесни да ће једнога дана то неко морати да враћа.