Да је опозиција заиста тако тврда и патриотска, не би је разбуцавале ситне паре и крупне амбиције.

У Србији је у току процес распадања онога што се зове „патриотска опозиција“. Просто, чим неко сам себе назива патриотом, ту од родољубља ништа нема. Мој деда није имао појма да је патриота и националиста, а борио се до 1946. Мислио је да је то нормално.

Овде међу аналитичарима распад опозиције се приписује деловању режима, односно служби, које хоће да спрече опозицију да пређе цензус. Ја мислим другачије, а рећи ћу и зашто. Да је опозиција заиста тако тврда и патриотска, не би је разбуцавале ситне паре и крупне амбиције. Биће да људски материјал није такав да може да се одупре сили пара и ласкања, па самим тим не да не заслужује цензус него ни минимум поверења.

Режиму није у интересу да опозицију, која је слаба на паре и привилегије, држи испод цензуса. Напротив. Таква би им одлично служила у Скупштини, где би пре или касније открила своју еврооптимистичку природу. По фазама, наравно. Прилично сам сигуран да режим, односно Вучић, нису хтели олупавање опозиције. Ко хоће да убије коња који је тек стасао да вуче, или краву која тек почиње да даје млеко?

МАЛИ ДОС

Биће да су странци осетили Вучићев план да упрегне опозицију и, пошто не желе да опозицију организује Вучић, кренули су да је цепају. Запад у овом тренутку не може да обара Вучића јер нема резервног играча. Сви спавачи су демаскирани, тако да се нови „суперевропејци“ морају тражити у опозицији, а не у власти или међу другосрбијанцима. Мислим, дакле, да патриотску опозицију махом контролише Запад, те да је само Шешељ на режиму „пола Запад, пола Вучић“.

Сутра, кад Вучић оконча своју улогу, а мора, јер је и Западу додијао, амбасадори имају само два решења: цепати СНС на „патриотско“ и „европејско“ крило, па, кад прођу избори и свако узме своје, опет створе коалицију. Други је избор стварање широког опозиционог фронта, од десетак партија, које ће све једва прећи цензус (зато су сви у истраживањима на 4-6 одсто, да би им се сутра лакше уштеловао цензус). Пет таквих партија плус СПС – ето нове владе. Мали ДОС. Мислим да је ова друга варијанта изгледнија, јер поцепани СНС може да има и мање гласова од уједињеног. Но видећемо.

У сваком случају, патриотска опозиција у Србији је на умору, и то не као опозиција, него као патриотска. Патриоти се налаза изван партија, а не у њима – то је најдубља тајна српског родољубља. Ко се узда у то да му партија развија патриотизам, а не отац и деда, тај или не разуме или има корист. Тај је као и онај који чека да му поп каже шта је обичај.

Ово не пишем зато што некоме желим зло или политичку пропаст, већ само због тога што не могу да слушам више оно наше „преварише нас опет“. Велики кинески философ Сун Јат Сен каже велику мисао: „Лако је делати, тешко је разумети“. Заиста, и магарац може да тегли, али је разумевање привилегија релативно малог процента људске врсте. Није Кинез погрешио. Зато разумимо данас да не кукамо сутра.

РОДОЉУБЉЕМ СЕ СТИЧУ САМО РАНЕ И МЕДАЉЕ

Нисам један премет видео у српској политици; пре би се могло рећи да су метаморфозе правило него изузетак. Немојте да мислите да су преображења завршена и да неће више нико да седне у фотељу и да објави своју европску природу. Већ сте то гледали, не дајте да вас опет насаде. Немојте да вас заводе лепе речи, патриотске фразе. Увек гледајте људски материјал. Ко говори, а не шта говори.

Обратите пажњу којим аутомобилом вам који патриота у посету долази, какав му је мобилни, какав сат, каква баканџа (ово сам научио од мог пријатеља, једног од најбољих српских коцкара, који је, ако ћете ми веровати, у стању да погоди колико ко пара у новчанику има, само на основу посматрања човека; и може да погреши за 10-20 евра). Све се види, само треба умети гледати.

Родољубљем се у Срба нису стицале виле и паре, него само ране и медаље, и то сви знате. После рана и медаља иде се на биро за запошљавање. Таква нам је судбина, а можда тако и треба да буде. Здравије је.

Према томе, будите опрезни према „патриотама“. Сетите се какви су само родољуби били ови што нас данас продају за сићу.

Извор: In4s – Милан Миленковић

Oznake: Milan Milenković, patriotizam, patriotska opozicija, SNS, srpska opozicija