Прочитај ми чланак
фото: Злочини мађарских фашиста – Новосадска рација, јануар 1942
Шта представља недавно донета Декларацијa о осуди аката против цивилног мађарског становништва у Војводини, почињених од 1944. до 1945?
(Двери)
Покрет Двери и народ Србије са правом поставља питање Председнику Републике и Влади Србије, шта представља недавно донета Декларацијa о осуди аката против цивилног мађарског становништва у Војводини, почињених од 1944. до 1945? Зашто се доноси баш у ове дане, и да ли је у питању само акт помирења или иза тога стоје много озбиљније намере наших северних суседа?
Зашто на овакав начин градити пријатељство са мађарском државом када се зна да:
1. Хортијева Мађарска у Другом светском рату, јесте била савезник Хитлерове Немачке и на тај начин започела одмазду над српским народом 1941. Године (убијањем жена, деце, свештеника…) и тиме урушила Уговор о вечном пријатељству (1940), због чега се у мађарској скупштини убио тадашњи премијер Пал Телеки, личност коју српски народ никада не сме заборавити.
2. Мађарска Влада никад у целости није платила ратну одштету Југославији, за штету у Другом светском рату, за шта је по међународном праву била одговорна, и никад није колективно одговарала за своја злодела почињена над становништвом Краљевине Југославије..
3. Србија и српски народ не могу да сносе одговорност за убиства која су чинили припадници војске на чијем челу није био Србин и чији припадници нису били само Срби, за разлику од мађарских окупационих снага. Зашто овакву декларацију није потписао Тито у доба лажног братства и јединства, пошто су партизанске јединице на челу са хрватским генералима одговорне за власт у Србији 1944–45?
Ми се са правом питамо зашто се ова Декларација доноси у време када због катастрофалне политике Владе губимо наше територије на Косову и Метохији? Зар није симптоматично да се полако отварају теме о уставним правима Војводине, а убрзо после тога, и то јако брзо, покушава фалсификовати историја и пребацити колективна одговорност на српски народ у покушају стварања „Нове Сребренице“ на просторима северне Србије.
Грађани северне Србије, не само Срби него и Румуни, Словаци, Русини, Буњевци… поучени вишевековним искуством, питају: Да ли је у питању само акт помирења, за шта се сви залажемо и што не може бити спорно (иако никад нисмо видели сличну декларацију у мађарском парламенту) или је у питању можда:
1. Скидање одговорности целокупне нацистичке политике у Другом светском рату према словенским народима (првенствено према српском и руском), кроз прекрајање историјских чињеница?
2. Дозвољавање немачким фолксдојчерима и мађарским хонведима, који су на овим просторима живели до 1944. године, да новим Законом о реституцији стекну право на повраћај имовине одузете после Другог светског рата?
3. Стварање новог политичког амбијента на Балкану и могућност за остваривање мађарске аутономије на северу Бачке, чиме би се створили услови за даље цепање и распарчавање Србије?
Господо Николићу и Дачићу, морамо Вам поставити пар питања:
– Да ли сте Ви читали историју српског народа?
– Да ли Ви знате какву је судбину протеклих векова доживљавао српски народ на просторима северно од Саве и Дунава од околних народа?
– Да ли сте Ви упознати са остварењем вишевековног сна Срба из Аустро-Угарске монархије да се коначно уједини са својом браћом из Србије, што је и учињено 1918. године?
Ако нисте све ово читали, можда Вам и опростимо Вашу неозбиљност и незнање, с обзиром да као такви предводите овај велики народ! Али ако знате све ово, а спремни сте да кости свих ратника и мученика са ове територије, која се по речима великог Милоша Црњанског у 18. веку називала Нова Сербија, продате за шаку сребрњака Ваших пријатеља из Брисела и Берлина, онда ћете за то морати дати одговор и пред прецима и пред потомцима – кад-тад!
