Pročitaj mi članakPokušaj vojnog državnog udara u Turskoj po prvi put u istoriji bio je krvav i neuspješan. Erdogan je preko Skajpa pozvao svoje pristalice na ulicu. Koristeći instrument od koga je najviše zazirao, a tu su društvene mreže, Erdogan je sačuvao vlast. Njegove pristalice izašle ne samo na ulice Ankare i Instanbula, već i Sarajeva.
Покушај војног државног удара у Турској по први пут у историји био је крвав и неуспјешан. Ердоган је преко Скајпа позвао своје присталице на улицу. Користећи инструмент од кога је највише зазирао, а ту су друштвене мреже, Ердоган је сачувао власт. Његове присталице изашле не само на улице Анкаре и Инстанбула, већ и Сарајева.
Бошњачки лидери укључујући и вјерске, одмах су се сврстали уз конзервативног и прилично исламистичког лидера Турске. То је сасвим очекивано знајући историјски однос босанских муслимана према Цариграду. Побуне босанских муслимана против централне власти биле су увијек усмјерене против реформи Турске царевине, што их је чинило најконзервативнијим дјелом Царевине.
Реформе су за њих биле само доказ слабости централне власти и урушавања Царевине. Живеће окружени хиршћанским народима босански муслимани су знали да слабост централне власти и Царевине значи и њихов лично урушавање. Отуда и не чуди подршка коју данас бошњачки лидери упућују турском конзервативном лидеру, чије су жеља за апсолутно јаком централном влашћу и неосманском обновом Турске империје очигледне.
Наравно, нису босански муслимани, само из страха од околних хришћанских народа, били антиреформских настројени, било је ту и социјалног аспекта. У оквирима Османске царевине, босански аге и бегови имали су повлашћен положај, наиме, они су били нешто попут средњовјековних феудалних господара, мали суверени на свом имању. Реформе су за њих значиле само укидање повлашћеног положаја.
Живећи међу словенским народима и јасно знајући да и сами припадају словенском етносу, али повластицама и интересима осјећајући се блиски Турцима, босански муслимани су одувијек настојали да у оквирима Османског царства за себе издејствују најбољи могући поредак. У том смислу покрет Хусеина-капетана Градашчевића имао је за циљ да у оквирима Османске царевине, а кроз аутономију Босне, издејствује повлашћен положај за босанске аге и бегове.
С тога, и данас сарајевска чаршија машта о том периоду и у Ердогановој неосманској пројекцији Балкана види могућност за повратак тог периода када су они били господари живота и смрти у Босни и Херцеговини.
У свим својим антиреформским настојањима босански муслимани никада нису довели у питање своју потпуно оданост султану. Можда су били против султанових реформи али никад против султана самог, јер очувати султана значи очувати Турску, а то значи очувати самог себе. Слично томе ни данас ни један бошњачки лидер или интелектуалац није довео у питање своју подршку Ердогану.
Исмет Инени је јeдном приликом рекао да „Нема Турске без Босне“. Тако за бошњачке лидере „без Турске нема Босне“. Међутим, они заборављају да су за стварање данашње БиХ заслужне првенствено САД, а не Турска. С обзиром да турско привремено затварање америчке војне базе Инџирлик и Ердоганов покушај помирења са Путином, Асадом и Израелом изгледа као заокрет турске од САД у спољној политици, поставља се питање да ли је Бакир Изетбеговић погријешио када је подржао Ердогана?
Међутим, Бакирова подршка Ердогану је заправо подршка јакој централизованој Турској, без које, према њему, нема БиХ. Слично босанским муслиманима некад, данашњи бошњачки народ и лидери страхују од нестабилне и слабе Турске која, према њиховом схватању, може значи само слабост њихове позиције.
С друге стране, за Србе је Турска најбоља кад је болесник на Босфору. Али геополитичке жеље Бошњака и Срба у погледу Турске су безначајне у односу на жеље из Вашингтона и Москве. САД, као неко ко тежи глобалној хегемонији, не гледа добронамјерно на било ког регионалног лидера или хегемона, па била то и Турска. За Русији Турска може бити савезник у блискоисточним питањима, партнер у спречавању америчке хегемоније у том региону, али јој никако не може бити савезник у европским питањима, а да то не буде на штету Срба, Словена уопште и на крају саме Европе.
