Pročitaj mi članak
После посете руског председника Београду, из ЕУ најављују нове опомене нашем државном врху због проширења привредне сарадње са Москвом. Могућа још једна протестна нота око извоза наше робе у Русију.
Брисел ће после посете руског председика Владимира Путина Београду појачати притиске на Србију да не повећава извоз у Русију. Зато није искључено да у наредним данима на адресу српских власти поново стигне бриселска нота, којом ће се наши званичници још једном „подсетити“ на очекивања ЕУ – сазнају „Новости“ у дипломатским изворима.
РАДИКАЛИ У ПУБЛИЦИ
И представници ванпарламентарних странака ишли су да поздраве председника Русије.
Тако је радикалска „тројка“ Вјерица Радета, Немања Шаровић и Зоран Красић из публике предводила скандирање чланова СРС.
Председница ДСС Санда Рашковић Ивић каже да су „војна парада и дочек Путина показали јасну подршку народа Војсци Србије и његову жељу за најближом сарадњом са Руском Федерацијом“.
– Масовна скандирања „Србија – Русија, не треба нам Унија“, јасан су глас и мишљење народа о уласку у ЕУ – рекла је Санда Рашковић Ивић.
Званичне изјаве послате из ЕУ после Путинове посете биле су прилично умивене, али су неформалним дипломатским каналима већ послате поруке да би упозорење Брисела могло да поприми и оштрији тон, у виду демарша, у којем ће се изричито захтевати да Србија не користи ембарго који су европске земље увеле Русији.
Прву опомену Србија је већ добила у августу, када је премијеру Александру Вучићу, у Обреновцу, уручен тзв. ед-мемоар са „инструкцијама“ за извоз у Русију.
Према нашим информацијама, оно што је упалило „црвену лампицу“ у врху ЕУ је Путинова изјава да је за „српску привреду повољан тренутак да нађе што боље место на руском тржишту“.
Он је рекао да српска пољопривреда сада у Русију извози робу у вредности од око 150 милиона долара, али да то веома брзо може да достигне и 500 милиона. Нарочито се указује шанса за извоз сирних намаза.
Брисел је, с друге стране, задовољан тиме што је премијер Александар Вучић у Путиновом присуству још једном потврдио да Србија остаје на европском путу.
Међутим, остају очекивања ЕУ да ускладимо нашу спољну политику са њиховом и уведемо санкције Русији.
Маја Коцијанчич, портпарол европске шефице дипломатије Кетрин Ештон, изјавила је јуче да се став Брисела о санкцијама Русији није променио и да на снази остаје позив свим земљама кандидатима да подрже економске мере ЕУ:
– Пажљиво пратимо односе Београда и Москве и очекујемо од Србије да остане на европском курсу, као и да демонстрира приврженост Унији тако што ће наставити да своју спољну политику усклађује са европском.
Маја Коцијанчич није желела да директно коментарише најављено повећање извоза пољопривредних производа и аутомобила из крагујевачког „Фијата“ у Русију, али је подсетила да је ЕУ у августу затражила од трећих земаља, па и Србије, да не користе руски ембарго на увоз хране из ЕУ да уђу на руско тржиште.
БЕЛОЈ КУЋИ СПОРНА И ДОБРОДОШЛИЦА
ЗА разлику од портпаролке Стејт департмента, Роберт Хенд, високи саветник Америчке комисије за безбедност и сарадњу у Европи, која је тесно повезана са америчким Конгресом, био је много оштрији у оцени Путинове посете:
– Нико не тражи од Србије да не одржава добре односе са Русијом, али почасти са којима је Путин дочекан у Београду у раскораку са опредељењем Србије за укључивање у европски блок.
Путинов долазак и поруке које су слате из Београда пажљиво су праћени и у Вашингтону.
Портпаролка америчког Стејт департмента Џен Псаки кратко је прокоментарисала посету руског председника Београду, наводећи да су САД свесне те чињенице и подсетила да је велики број земаља имао истакнуту улогу током Другог светског рата и да је Путин летос присуствовао и церемонији којом је у Нормандији обележен Дан Д.
– То не значи да не постоје неслагања у погледу појединих питања – поручила је Псаки.
Иначе, амерички амбасадор у Београду Мајкл Кирби није се одазвао позиву да присуствује војној паради, уз објашњење да ће доћи на свечаност поводом обележавања 70. годишњице ослобођења Београда, 19. октобра.
Амбасадори ЕУ и Немачке, Мајкл Девенпорт и Хајнц Вилхелм, били су на трибинама испред Палате „Србија“. Британски амбасадор Денис Киф није дошао, али је послао представника.
Осим представника дипломатског кора, различите приступе војној паради и Путиновој посети имала су и руководства српских странака. Тако нико из ДС није дошао на параду.
Од функционера ове странке позивнице су добили шеф посланичког клуба Борко Стефановић и бивши министар одбране Драган Шутановац.
– Позивнице су стигле касно, тако да нисмо могли да се организујемо. Наравно, подржавам обележавање годишњице, а парада је била одлична – рекао нам је Стефановић.
ПОЧАСНИ ГРАЂАНИН НОВОГ САДА
Мада је у Београду, провео тек шест-седам сати, председник Руске Федерације Владимир Путин је неколико минута одвојио и за Нови Сад. Градоначелник Милош Вучевић му је уручио Повељу почасног грађанина „Српске Атине“ која му је додељена пре више од шест година.
Посланици Нове странке Зоран Живковић и Владимир Павићевић нису били на војном дефилеу.
У овој партији објашњавају да остају при ставу да Србија није војна сила како би организовала овакве скупове и да Београд није ослобођен 16. него 20. октобра.
Њихов недолазак, кажу, нема везе са доласком Путина, јер подржавају посету руског председника.
У свечаној ложи били су представници напредњака, социјалиста, ПУПС…
– На Титовим парадама сам био у публици, а сада сам седео три метра од Путина – каже нам посланик ПУПС Милан Кораћ.
– Оставио је на мене утисак једноставног човека што је одлика највећих светских државника.
Парада је била феноменална, а везе Србије и Русије су додатно појачане.
(Вечерње новости)
