Прочитај ми чланакПредложени Нацрт закона о спољним пословима повећава моћ председника Србије, док истовремено маргинализује владу и Народну скупштину. Предложена решења, тврде стручњаци, неће помоћи да се оспособи дипломатија земље, али ће послужити за дисциплиновање дипломатског кадра од стране министра и владајуће странке којој припада.
Минимум времена за јавну расправу и критике да њиме власт само жели да легализује оно што већ имамо у пракси, обележили су и Нацрт закона о спољним пословима. За стручну јавност спорно је више ствари, али пре свега легализација веће моћи председника на уштрб владе и укидање контролне функције Народне скупштине.
Најпре је проблематично што овај нацрт закона у свом образложењу истиче да политика владе зависи од ставова и поступака председника Републике, иако по Уставу спољну политику утврђује и води влада.
– Мислим да је ово начин да се на мала врата легализује оно што имамо у пракси – да се та моћ вођења спољне политике пренесе на председника и да је ово у основи једна маргинализација владе – каже за Истиномер Бранка Латиновић, каријерна дипломаткиња и чланица Форума за међународне односе Европског покрета у Србији.
Са њом је сагласан Вук Вуксановић, истраживач Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП), па обоје истичу како би морала да се испита уставност таквих одредаба.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 25, 2021
– С обзиром на то да имамо веома доминантну личност на челу државе и на челу владајуће странке, мислим да би било више него потребно да се стручњаци за уставно право озбиљно позабаве усаглашеношћу овог закона са Уставом – каже Вуксановић.
Парламент без улоге
У поређењу са и даље важећим Законом о спољним пословима, предложеним нацртом се смањује надзорна и контролна функција Народне скупштине што је, упозорава Бранка Латиновић, супротно европској пракси, где парламент има улогу да да своје мишљење приликом избора амбасадора.
– Ми смо до сада имали праксу да је обавеза амбасадора да иде пред Спољнополитички одбор скупштине на ‘саслушање’, односно на разговор и то је легитимација да је прошао парламентарне процедуре. На овај начин се и тај минимум улоге парламента у формирању процедура везано за преузимање функције амбасадора једноставно укида, нема је.
Без критеријума за амбасадоре
Истовремено се повећава дискрециона моћ министра спољних послова приликом селекције и запошљавања кадрова, односно нацрт закона предвиђа да министар има право да запошљава у министарству мимо конкурса.
Струка, међутим, упозорава да такво право мора да буде ограничено. Обашка што се, наглашава Латиновић, на амбасадорским позицијама углавном налазе људи који су ван струке и који се махом бирају по политичкој подобности.
– Проблем овог закона је што не дефинише критеријуме за амбасадора, јер сваки досадашњи закон је имао критеријуме да се амбасадор бира међу истакнутим личностима и међу истакнутим стручњацима из области међународног права, спољне политике, економије… Сада немате никакав критеријум, што оставља простор да за амбасадора шаљете кога хоћете.
С друге стране, према њеним речима, похвално је што је нацрт закона дефинисао услове за каријерне дипломате, у смислу да је враћен други језик као критеријум и да је повећан број потребних година радног стажа за одговарајуће звање.
“Надзорник” за дисциплиновање дипломата
За стручну јавност веома је спорно и то што Нацрт закона о спољним пословима уводи функцију дипломатског надзорника, који треба да надзире рад дипломатских представништава и конзулата. Предвиђено је да њега бира министар из реда дипломата који су били амбасадори.
Међутим, иако се у нацрту закона наводи да је главни дипломатски надзорник независан и непристрасан, струка страхује да у пракси то неће изгледати тако.
– То да ли ће бити независан тек ћемо видети. Надзорник звучи као да долази из затвора или из центра за малолетничку деликвенцију. У сваком случају, многе пензионисане дипломате сматрају да ово представља интерно дисциплиновање дипломата од стране министра и индиректно од стране партије којој министар припада – каже Вуксановић.
Да је термин “надзорник” неадекватан, па чак и штетан, сматра и Латиновић, која каже да у нацрт треба вратити главног дипломатског инспектора, који је постојао у свим досадашњим законима, и чији је посао контрола рада и у министарству и у дипломатско-конзуларним представништвима.
Ускраћивање информација јавности
Предложеним законским решењем предвиђено је и да у односима са јавношћу Министарство спољних послова може да ускрати давање информација у складу са прописима којима се уређује тајност података.
Саговорник Истиномера из Београдског центра за безбедносну политику наглашава да министарство мора, као и сваки државни орган, да делује на основу Закона о приступу информацијама од јавног значаја, односно да не може индивидуално да одређује свој ниво тајности.
Бранка Латиновић, чланица Форума за међународне односе Европског покрета у Србији, који је своје коментаре на нацрт послао министарству, подсећа да Закон о спољним пословима мора да буде закон који ће одредити основе спољне политике једне земље, а тога у овом случају “нема уопште”.
Ова каријерна дипломаткиња, која је у служби провела скоро четири деценије, закључује да нацрт закона није добар и да као такав неће помоћи да се оспособи дипломатија земље, односно да се унапреди квалитет рада и омогући напредак струке.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 24, 2021
