Pročitaj mi članak
Бранко Жујовић: Раздржављење – последња епизода
Када Фајненшал тајмс објави да је Србија на ивици банкрота, а министар екномије Млађан Динкић у исти час дода да се разматра продаја (преостале) државне имовине због понора у буџету, нико не може порећи сродност две вести. Ко ће у политичком и кривичном смислу да одговара за довођење државе у положај банкарског објекта евро-сезонске акцијске распродаје?
Политички фокус Србије сели се са југа на север. Не само због писања јучерашње штампе, да је, наводно, влада Србије решила да се појављује на међународним скуповима, заједно с представницима непризнате албанске државе с њене територије и то без фамозне фусноте.
Ту је најава формирања „аутономистичког фронта“ и „вруће војвођанске јесени“, али и објава Фајненшал тајмса да је Србија на ивици банкрота, те најава распродаје државне имовине с подручја централне Србије и северне покрајине Војводине. Уз све то треба додати и критике ЕУ упућене одлукама Уставног суда и све чешће изражавану забринутост Аустрије, Немачке и Мађарске, због „положаја Војводине“.
Ако је веровати европским и српским медијима, на добош би могло да оде око милион хектара најплодније земље у Европи, око милион хектара шума, пола милиона хектара грађевинског земљишта у државном власништву и око 700.000 објеката. То су последњи државни ресурси, преостали уз јавна предузећа, Телеком и ЕПС.
Занимљиво, такав предлог држави долази и из Привредне коморе Србије. Њени представници саопштили су медијима да је управо продаја имовине „која се не користи“ довољна за обезбеђње новца, како се држава не би даље задуживала. Процењује се да вредност пописане државне имовине износи око 184 милијарде евра.
А то је само почетак краја сценарија ЕУ намењеног Србији, након што је политички мотивисана приватизација прозападних снага, ефектом најезде скакаваца, лишила економију Србије банкарских прихода и производње. Српска штама све чешће преноси изјаве о неопходности хитног покривања текућег буџетског јаза од 2,3 милијарде долара – задуживањем.
Разлике између Београда и Новог Сада, које се установљавају ових дана, не почивају на принципу државотворне одговорности. Нико се од присталица федерализације Србије не залаже за смањење државних дугова и организациону консолидацију државе, него за раст парадржавних надлежности и већи удео у све поснијем бирократском колачу.
Уосталом, развојна банка Војводине, толико хваљено покрајинско чедо и узор бајке о војвођанској посебности, стоји у реду за банкрот. Али, то се грађанима не предочава као важан проблем. Од девет милијарди динара, које је Србија „упумпала“ у Развојну банку Војводине, 6,88 милијарди отићи ће на покривање губитака из првих шест месеци ове године.
Банка је отписала потраживања која не може да наплати, и она износе 6,51 милијарду. На то треба додати и обрачунату камату од 486 милиона динара. Развојна банка Војводине је, уз Агробанку и Привредну банку Београд, „прогутала“ 20,8 милијарди динара пореских обвезника, што и владу у Београду и владу у Новом Саду ставља под сасвим ново светло.
Покретање питања уставних надлежности и положаја диван је начин за скретање са оваквих тема и подгревање емоција, уместо разума грађана. Медији и кључне политичке странке (НВО да не помињем) годинама лажу српску јавност, тврдећи како је државна територија баласт, насупрот европском благостању.
Али, откуд Фајненшал тајмс у овој причи и какве везе има с политичарима у Војводини? Ако је веровати српским медијима, политичка снага војвођанског фронта почиваће у Покрајинском одбору ДС. Са изузетком мађарске странке, Савеза војвођанских Мађара, сви остали су осведочени политички губитници, радикалне антидржавне провнијенције.
Управо је Фајненшал тајмс био један од непристојних помагача ДС у Војводини на прошлим изборима. У избору ових угледних новина, односно издања ФДИ, шаком и капом дељена су „запажена европска признања“ на конкурсу „Европски градови и региони будућности“.
Међу награђенима су искључиво кандидати ДС и њима блиски политички лидери, а индустријске зоне које зјапе чекајући инвеститоре проглашаване су у предизборне сврхе, у аранжману Фајненшал тајмса, као генијални европски пројекти. Регија Војводина заузела је четврто место у Европи, по „ефективности трошкова улагања“.
Разуме се, Фајненшал тајмс и његово издање ФДИ због ових „конкурса“ нису претрпели финансијску штету. Упркос предизборном спину, верујем Фајненшал тајмсу. Нарочито закључку текста у ком се констатује да ипак све наде за Србију нису изгубљене. Порука је савршено јасна.
Схватио сам је отприлике као српски политичари. С том разликом што се раздржављења на евро-сезонској акцијској распродаји ја најискреније – гнушам. Гнушам се и лажи да уступање територија подразумева добру вољу ЕУ, модернизацију и развој. Питам се шта о свему овоме сада имају да кажу председник Томислав Николић и премијер Ивица Дачић. А Ви?
(Глас Русије)
