Pročitaj mi članakPoslaničku grupu Demokratske stranke Srbije najverovatnije će napustiti nezavisni poslanik Đorđe Vukadinović.
Ђорђе Вукадиновић, Урош Јанковић
Он се на овакав корак одлучио, незадовољан коалицијама које је ДСС последњих месеци склопила на локалу. Из истих разлога и посланици ДСС са Косова и Метохије запретили су да ће изаћи из посланичког клуба. Уколико се то догоди, ДСС ће остати без посланичког клуба у Скупштини Србије.
АЛЕКСАНДАР ПОПОВИЋ
По мом најбољем сазнању Демократска странка Србије није расправљала о статусу Ђорђа Вукадиновића у њеној посланичкој групи, којој се прикључио изабран на изборној листи Демократска странка Србије-Двери као нестраначка личност. Мој пријатељ Урош Јанковић је, утолико, у изјави за лист „Данас“ („Јанковић: Вукадиновић мора да врати посланички мандат“, 28.септембар 2016. године) изнео своје лично виђење, а не званично страначко виђење проблема у унутарстраначким односима.
„С обзиром на последња дешавања у ДСС, можда није далеко од истине да ћу напустити посланички клуб те странке. Упркос одличној сарадњи са Сандом Рашковић Ивић у оквиру посланичког клуба, прећи ћу у самосталне посланике, у случају да се ДСС не дистанцира од коалиција на Вождовцу и Врачару са СНС. Немам намеру да будем у том друштву и да заступам политику коју не желим“, каже Вукадиновић за Данас.
Извори из ДСС наводе да је све више незадовољних у овој странци „због удворичке политике“ према СНС.
Многи чланови ове странке, како напомињу, очекују да ће се на Главном одбору странка јасно изјаснити о коалицијама на локалу са напредњацима, али и о томе да ли је ДСС начинила заокрет у односу на политику коју је водила према Косову и Метохији и која представља базу и окосницу странке.
„Уколико на Главном одбору чланови ДСС са Косова и Метохије не буду добили одговоре на сва та питања, они ће највероватније напустити ДСС . Први корак ка том чину биће да Славиша Ристић, посланик ДСС са КиМ, изађе из клуба. У том случају ДСС више не би имала свој посланички клуб, па би се могло очекивати да Санда Рашковић Ивић и њој блиски посланици напусте клуб, али и странку“, каже извор Данаса и додаје да је напуштање странке последњи корак на који ће се Рашковић Ивић определити, али да њој веома тешко пада то што је странка кренула путем колаборације ниског интензитета са владајућом странком.
Урош Јанковић: Ђорђе Вукадиновић да врати мандат
ДСС се неће обазирати на тог „дзу-боx“ аналитичара који свира како му ко убаци новац. Лично сам одбио његове уцене да му ДСС месечно плаћа апанажу коју је тражио како би писао позитивно о нама. Преварио нас је и сада је очигледно да ће украсти мандат који му је Санда лично подарила, а нама је ово велика школа за убудуће да непровереним људима више не дајемо мандате ДСС-а.
Што се Славише Ристића тиче, тврдим да је он частан човек који је Косово бранио заједно са мном, тамо где се оно брани, а не на Врачару, али ћемо о свему томе дискутовати на нашем Главном одбору где је и место за демократску расправу, а не путем јавности како то одредјени људи чине. ДСС је странка која постоји четврт века и која има своју политику, а Санда и Славиша су чланови ДСС-а и верујем да ће следити политику странке, а не савете интересног аналитичара који би притиском и уценом хтео да буде креатор политике ДСС-а. Збогом Ђорђе, али не заборави да вратиш мандат, јер ми пара за твоју музику и уцене немамо, нити желимо даље са тобом да полемишемо.
Вукадиновић: Знам ја да би Вучић „најволео“ да ме у скупштини нема
Живот је пас. Посебно српски, и посебно политички живот. Разуме се, осим уколико нећете да певате како СНС власт свира. Или, још боље, да само глумите опозцију, а за власт радите и за рачун власти одрађујете прљав посао – као што то, више или мање успешно, раде разни назови „опозиционари“. Добро. Разумем. Разни „Информери“ „Ђуке“ и „Маријани“ ми следују по „службеној дужности“. Али зар сада морам да се бакћем и са кандидатима за чланство у СНС-у – ваљда им запљувавање мене дође као нека препорука, „испит зрелости“ или „домаћи задатак“?
И ту би се могла завршити моја „расправа“ са извесним У. Јанковићем, односно анонимним, али препознатљивим ауторима текста који је он потписао. Ипак, зарад читалаца – мада претпостављам да је и њима мање-више јасно – морам рећи да господина Јанковића не познајем (осим што ми је неколико пута слао полупретеће смс-ове поводом текстова на НСПМ и мог јавног и свима познатог става о сарадњи са СНС-ом на локалу), те да му, наравно, ни „лично“, ни „безлично“ никада ништа нисам тражио. У ДСС-у сам, последњих годину-две, око свих важних и мање важних ствари контактирао са Сандом Рашковић, људима са Космета – пре свега Марком Јакшићем и Славишом Ристићем – и, у последње време, са Драганом Маршићанином. Са њима ћу, надам се, разговарати и сарађивати и даље. Али ме, морам признати, у овом тренутку, људски и политички, веома занима следеће – да ли актуелно руководство ДСС, слагало се или не слагало са мном око локалних коалиција и политике према напредњацима, стоји иза ових речи дотичног Уроша Ј. и да ли ће се од њих оградити?
Ја сам излазак из клуба најавио управо зато да ни себе ни ДСС не бих повлачио по блату које, нажалост, један мали, али бескрупулозни прорежимски део странке производи у корист актуелне власти. И ту се јасно види да њима очигледно и није до странке иза које се заклањају – јер да јесте не би се свом најистакнутијем посланику (па све да се и не слажу са њим) обраћали језиком Александра Вучића и терминологијом његових гебелсовских таблоида. Нисам хтео да улазим у личне обрачуне, само сам изнео свој став. У мојој изјави за Данас није било ништа лично, нити увредљиво према било коме. А мислим да сам и својим ангажманом у „патриотском блоку“, како пре избора, тако и и за ових неколико месеци скупштинске активности након њих, мандат на листи ДСС-Двери више него оправдао и заслужио. Па и мало преко тога. А вратићу га, или потврдити грађанима, на следећим, надам се, што скоријим – али правим, а не „казахстанским“ и „кимџонгуновским“ – изборима.
Разуме се да би Вучић највише волео да ме у скупштини нема. (Зато преко младог Јанковића тражи мој мандат – да нема више ко да га пред његових 130 посланика и навијачима са скуштинске галерије назове шарлатаном, и упореди са Нероном и Калигулом.) Зато је, непосредно пре и после избора, за кратко време најмање четири пута лично нападао „Ђорђа Влаха“, као „лажног аналитичара и политичара“. И зато, са готово свим „људским“ и медијским ресурсима који му стоје на располагању, непрекидно води кампању против моје маленкости. У том светлу, не треба бити много политички писмен да би се схватило шта и ко стоји иза ове прљаве и разгоропађене пашквиле перспективног грађевинског и спортског радника Уроша Ј. Преузете обавезе и задаци морају да се одраде. Неће Вучић и Весић да плаћају и трпе нераднике.
Али јасно је шта се иза брда ваља – чак и ако напредни Урош и његови слабо скривени политички ментори то покушавају да забашуре лажном бригом за добробит странке (којој су наменили судбину СПО-а, или „самосталног ДСС-а“). У условима све интензивније националне и социо-економске катастрофе, финализације косовске издаје и све јачих притисака у вези са Републиком Српском, Вучићев режим, незадовољан што су му у скупштину „непланирано“ ушле две-три истински опозиционе групације, покушава да преузме и запуши све пунктове евентуалне критике – нарочито са патриотске стране. Пошто је, најпре, „припитомио Војводу“ (а у међувремену је завршио и са „жутима“), сада је на реду „пацификација“ ДСС-а (па ће онда да види шта са „Дверима“). Зар у то више ико може имати икакве сумње?
Е, па ја се, господо, у тај сценарио не уклапам и не њега не пристајем. И, веровали или не, чини ми се да – заправо – у томе уопште нисам тако усамљен као што се можда у овом тренутку чини.
