Прочитај ми чланак

Вучићево „златно доба“: Сваке године из Србије емигрира један Бор или Пирот

0

Из Србије годишње емигрира од 15.700 до 49.000 људи, показују подаци из међународних извора, а према анализи "Трошкови емиграције младих" из 2019. изражено у новцу, Србија годишње трпи губитак између 2,5 и три милијарде евра, услед емиграција људи у које је улагано кроз њихово образовање, као и услед тога што више не учествују у креирању бруто домаћег производа Србије.

Како је објављено на сајту Инситута за развој и иновације, према Републичком заводу за статистику који је спровео попис становништва 2022, процењено је да годишње из Србије емигрира од 25.000 до 27.000 људи, уз ограду да је то истраживачка процена, а не податак који се може извести из резултата Пописа становништва услед непотпуне упоредивости Пописа из 2022. године са Пописом из 2011. године, пише Н1.

Додаје се да је РЗС указао да је у периоду од 2011. до 2022. године, из Србије нето емигрирало око 300.000 људи.

„Но, требало би разумети да је број људи који је емигрирао из Србије већи од 300.000, јер се нето емиграција добија када се од броја емиграната одузме број оних који су имигрирали у Србију“, наводи се у тексту.

За разлику од ситуације у којој готово да не постоји домаћа статистика емиграција из Србије, а међународне нису свеобухватне, статистика имиграција у Србију је значајно уређенија област. Постојање података о имиграцији у Републику Србију је последица међународних обавеза које је Република Србија преузела у процесу визне либерализације, тачније у оквиру спровођења Мапе пута визне либерализације коју је Европска комисија поставила пред Србију 2008. године, указује се.

Додаје се да, међутим, и имиграциона статистика садржи бројне недостатке због којих се не могу донети прецизни закључци, јер, на пример, Срби из региона који долазе да студирају на универзитете у Србији остају невидљиви за имигрантску статистику све до тренутка док не постану држављани Србије.

Наводи се да се мигрантска популација у Србији, у периоду од 2010. до 2021. године, дуплирала.

„У просеку је имигрантску популацију чинило 27.000 људи годишње, али је приметно да не постоји константан раст, већ да је број имиграната у оквиру имигрантске популације изразито варијабилан. Такође, посматрајући број одобрења привременог боравка за лица која по први пут бораве у Србији, уочава се да се од 2011. до 2021. године број ових лица готово утростручио са око 6.000 на 17.500. Ово повећање је, у највећој мери, последица повећаног броја грађана Кине и Турске који су добијали одобрење за привремени боравак у Србији због рада. У односу на 2011. годину, Кинеза је за преко 5.000 више у овој категорији, док се грађани Турске у овој категорији појављују први пут 2016. године и њихов број константно расте, да би их у 2021. години било око 4.000“, указује се.

Такође, у периоду од 2010. до 2021. године, у просеку је годишње око 21.500 људи добијало држављанство Републике Србије.

Укупно, за 12 година, број новопримљених држављана је износио 257.148, док је од 2011. до 2021. године број новопримљених држављана Србије из Босне и Херцеговине износио 156.423, што је две трећине од укупног броја датих држављанстава у посматраних 11 година.