Pročitaj mi članak
Аутор: Горан Игић
Повод да пишем овај текст је, наравно, расписивање ванредних парламентарних избора. Александар Вучић, иако је на половини мандата и имао је у парламенту солидну већину, одлучио је, да на један свој начин „врати мандат свом народу“ и да идемо на парламентарне изборе.
Зашто је то урадио ако није морао?
Стешњен између разних обавеза према многима у странци и ван ње, он се на овај корак одлучио још оног момента када није сменио министра Гашића, иако је то најавио. Вучић, ово ради да би добио мандат и то до 2020. године, дакле цео мандат и да заврши све што је започео.
У свом обраћању 17. јануара 2016. године у Мадленијануму Вучић је међу својим страначким саборцима тражио подршку да добије пун мандат од четири године да би наставио са реформама… И добио је прави стаљинистички аплауз, који би да имамо сад неког српског Солжењицина сигурно био у некој књизи.
Но, није битан аплауз. Битно је да Вучић тражи 4 године од народа.
Е, тих четири година је прошло! Нема нових четири година. Од 2012. године од кад се Вучић пита имао је шансе да покаже шта зна.
Да резимирамо Вучићеву владавину, која ће остати упамћена по многим необичним стварима.
У односу према Косову:
неуставним Бриселским споразумом укинуо је српске институције на Косову и Метохији
спрема се да потпише коначно признање Косова преко поглавља 35
спрема се да мења Устав и то тако што ће Косово бити избачено из преамбуле
није заживела Заједница српских општина, а Срби попут Оливера Ивановића добијају вишегодишње робије…
У сфери економије…
цене расту, плате се смањују
ММФ се пита о свему, чак и о цени струје
субвенционишу се странци, али не и домаћа привреда
У сфери образовања…
Вербић. Нема даље. Тиме сам све рекао.
У сфери медија…
нема тв дуела
ријалити
нема дијалога власти и опозиције
У сфери политике…
стална критика Срба зашто нису као протестантске земље
Тони Блер као „некакав“ предавач
Ангела Меркел изнад свега…
У сфери породице…
геј парада
нови закони који смањују овлашћења родитељима
нема подстицаја рађања
И тако даље…
Немам воље да даље набрајам. Сви ви, то већ знате. Нећу причати о мигрантима, Београду на води, војсци, стању у науци…
Све су ово слике, које је обичан грађанин, већ преживео. Са екрана му се нон-стоп шаље порука: ако нећете Вучића, добићете Чеду, Тадића и слично.
Двери се тешко појављују у медијима. То им је једина идеја, да нас нема у медијима. То показује и да немају аргументе. Боје се Двери.
Зорана Михајловић се боји. Соња Бисерко се боји. Многи који су крали боје се Двери. И с правом.
Ова власт не кажњава неправду. Кажњава народ
Глуми да је обреновићевска. А није.
„Све наше династије су радиле, како су знале и умеле, у корист Србије, само ова власт ради против сопственог народа“ – рече недавно Александар Танасковић, на трибини Српског покрета Двери у Нишу. Он рече, а ја ћу то сад понављати.
Ова власт је марионетска влада, која пузи пред ММФ-ом.
Овај текст је имао за сврху да покаже да Вучић није урадио оно што је обећао. Казните такву власт. Поновићу. Ова власт не кажњава неправду. Сви тајкуни су на слободи. Кажњавају народ.
Дакле, Бошко Обрадовић је нада будуће Србије.
Вучић је већ показао за ове четири године своје право лице.
КАЗНИТЕ ВЛАСТ – ГЛАСАЈТЕ ЗА ДВЕРИ!
То је слоган, који се многима допада. Размислите зашто?
Извор: Двери – Горан Игић
