Вучићева „куповина гласова” = 400 милиона евра задуживања за пензионере, мајке…

17:35 27.11.2023.

Председник Србије Александар Вучић најавио је да ће уочи избора сви средњошколци добити по 10.000 динара, а студенти још хиљаду динара уз претходно најављене специјализоване картице. Ускоро креће исплата помоћи и социјално угроженима и пензионерима, а када је постало извесно да ће избори бити одржани у децембру, новац су добиле и мајке. Према рачуници Нова.рс, за Вучићеву предизборну "куповину гласова" држава ће морати да издвоји најмање 419 милиона евра. Саговорници наводе да новца у буџету нема и да су нова задуживања једини начин да државна каса издржи сва ова давања.

Иако није кандидат за посланика или одборника, председник државе активно учествује у предизборној кампањи Српске напредне странке. Добар део њихове кампање свакако су и најразличитије врсте једнократних помоћи, а последње су – по 10.000 динара за сваког средњошколца у Србији и још по хиљаду за студенте.

Наиме, према речима председник Александра Вучића у наредних десетак дана сваки средњошколац добиће по 10.000 динара, а новац ће бити уплаћиван на рачун мајке или оца. Како је рекао, то је важна мера пред празнике, како би родитељи своју децу могли да “обрадују поклонима”.

За студенте је издвојена сума симболична: намењено им је по 1.000 динара које ће бити уплаћене на њихове студентске картице.

То наравно није све, јер је са поделом новца у овој изборној кампањи Вучић кренуо још у септембру. Тада је из буџета издвојено по 10.000 за мајке, потом су дошли на ред корисници социјалне помоћи, слепи, дементни и старији грађане са неизлечивим болестима, којима је на рачун легла иста сума новца, а већ за који дан креће подела од 20.000 динара пензионерима.

На први поглед јасно је да је реч о огромној суми новца коју ће власт искористити у предизборној кампањи.

А ево колико ће нас заправо све то коштати.

Више од 400 милиона евра за предизборну кампању

Према подацима Републичког завода за статистику, прошле школске године, у Србији је било око 236.000 средњошколаца, што значи да ће, према тим подацима, на једнократну помоћ само за њих држава дати више од 20 милиона евра.

У истој тури студенти ће добити по хиљаду динара. Имајући у виду да је студентске картице узело 240.000 студената, за помоћ овој групи грађана биће издвојено око два милиона евра.

Почетком децембра креће подела новца корисницима социјалне помоћи, дементнима, слепима и тешко болеснима, а у групу спада око 221.000 грађана. Имајући у виду да ће они добити 10.000 динара, само за овај подухват држава ће исплатити око 18,9 милиона евра.

Највише новца отићи ће на помоћ пензионерима, којих у Србији има више од 1,6 милиона. Њима ће за који дан кренути исплата од по 20.000 динара, а када се та цифра помножи са бројем старијих суграђана долази се до износа од 285 милиона евра.

Мајкама, односно деци до 16 година, држава је на почетку предизборне кампање исплатила око 93,91 милион евра.

Дакле, за сва ова “несебична” давања, која држава исплаћује на почетку, у средини и на крају предизборне кампање, држава ће укупно издвојити 419,8 милиона евра. Одакле ћемо узети тај новац?

Нема пара у буџету, па морамо да се задужујемо

Економски новинар Мијат Лакићевић каже да га можемо набавити само из кредита. Он наводи да буџет Србије исплату свега поменутог може да издржи само на један начин – захваљујући задуживањима.

“То не треба ни доводити у питање јер фактички сва помоћ буде исплаћена из задуживања. Нас ова власт задужи у просеку две милијарде евра годишње. Из тих дугова се онда народу дели новац. Све је то део Вучићеве предизборне кампање, која траје и кад нема избора. Он иде из једне кампање у другу, а успут дели новац различитим групама становништва. То, наравно, није добро за економију једне државе”, објашњава Лакићевић за Нова.рс.

Саговорник наглашава да је у Србији посебан проблем то што се на овај начин “избацују економски критеријуми из друштва”.

“Требало би да стандард једног човека зависи од његовог рада и залагања, а код нас ћете свакако добити новац, неважно да ли радите или не, да ли сте угрожени или нисте. А они најпродуктивнији су већ отишли или раде из Србије за иностране компаније, пласирају своје идеје на страно тржиште. Проблем је што се економија, као темељ једног друштва, своди на социјалу”, каже Лакићевић.

Душан Никезић, економиста и потпредседник Странке слободе и правде, каже да је српски буџет већ годинама „у дебелом минусу“.

„Само у последње четири године, тај минус је износио 10,5 милијарди евра, што значи да се задужујемо за сваку ‘помоћ’ коју држава исплаћује, као и за буквално сваки велики пројекат који ова власт реализује, од изградње Националног стадиона, до увођења дуалног образовања. Стога је јасно да ћемо из кредита платити и за овај покушај предизборне ‘куповине’ гласова, која неће упалити, јер људи у Србији желе нормалан живот, са пристојним платама и пензијама, уместо државне помоћи, живот у нормалној земљи без подивљале инфлације, насиља, криминала и корупције. Зато је неопходно да се заустави прекомерно задуживање за бесмислене пројекте и ад-хоц рејтинг мере, да се искорени свеприсутна корупција, а буџетска средства искористе за подршку домаћој привреди, враћање отетих пензија и повећање плата у просвети, здравству, војсци, култури…“, каже Никезић.

Саговорник наглашава да је убрзана штампа новца и неселективно дељење проблематично и јер то утиче на раст инфлације.

СНС убразним темпом повећава јавни дуг

Јавни дуг настаје када држава има расходе који су већи од прихода, а актуелна власт је успела да за 12 година задужење Србије повећа за невероватних 127 одсто. Уз отплату неких дугова, он је и даље драстично, за чак 98,87 одсто већи него 2012.

Подсећамо, јавни дуг је на крају септембра износио око 35,2 милијарде евра, док је 2012, када су напредњаци дошли на власт, он био 17,7 милијарди.

Иако представници власти воле да се похвале како се јавни дуг смањује, уз обавезно освртање на то како је било за време претходне власти, чињенице говоре другачије. У анализи професора Филозофског факултета Огњена Радоњића, недавно објављеној у недељнику НИН, наводи се да је претходна власт јавни дуг од 14,2 милијарде евра који је “наследила” повећала за 1,3 милијарде, док су напредњаци овај изнис повећала за чак 19,7 милијарди евра.

Фискални савет нагласио је и да у наредној години Србија мора да се задужи под неповољним условима за додатних 6,5 милијарди евра, од којих је 1,7 милијарди за финансирање буџетског дефицита и око 4,8 милијарди за отплату дела дугова који доспевају на наплату, а истакли су и да је буџетом предвиђено ново задуживање, и то од 9,3 милијарди евра.