Прочитај ми чланакПредседника Србије синоћ рече да је поносан на све што је урадио у Овалном кабинету. Озбиљан, готово смркнут, хвали споразум са Трампом. У свом маниру шара около, броји отворене фабрике, помиње недужно убијеног човека, баца ватру на свакога кога му Пинкова новинарка покаже. А у кадру и стручњак Марко, звани „Ацо Србине“, наместио лице у знак одобравања.
Добро, можда њих двојица боље виде, можда обичан грађанин не може да сагледа величину нашег успеха у Америци. Мало се измакнем, покушам да нађем други угао, да направим какву пројекцију за реалнији закључак. Тако стигнем до Шпаније. Није баш иста ситуација али личи. Замислите да је први човек ове краљевине потписао споразум у коме се обавезује да премести амбасаду из Тел Авива у Јерусалим. Замислите да се због тог шпанског потеза Израел сагласи да ће разменити дипломате са Каталонијом. Како би Шпанци реаговали, да ли би се потписник тог “писмена” смео
вратити у Мадрид?
Није ни Трамп наиван, зато тако нешто није ни нудио старој и моћној сили. Сећате се, под шпанском заставом је Колумбо и допловио до Америке – открио их, нама за невољу. И шта је остало господи из Беле куће него да “рог за свећу” продају сиротињи са Балкана. Али купци неће да признају своју бруку, него сад тај рог дистрибуирају даље – верној “задруга” публици. Још имају и
помоћнике, упрегао се и Миле Додик. Вели Миле, и БиХ одмах да премести амбасаду у Јерусалим. Миле зна како да напакости Босни и Бошњацима, а није укачио да се заправо руга браћи са друге стране Дрине. Браћи која ничим изазвана натераше Израел да призна Косово.
У реду, ако нисмо добро прошли на дипломатском плану, биће неке економске користи. „Добићемо“ течни гас који ће Амери да довозе танкерима на наше докове. Нема везе што је тај гас много скупљи од руског и оног из Азије и што немамо море ни луке, важно је да је то део споразума. Нема везе ни што смо инвестирали у Турски ток. Чим је гас тако скуп мора да је квалитетан.
Од тог америчког гаса читава Европа бежи ко ђаво од крста. Немци нису подлегли притиску, чак им је Трамп претио и санкцијама ако се не окрену снабдевању с танкера. Само су ваљда Пољаци легли на руду, можда и Украјинци. Али они кроз тај гас плаћају нешто друго. Сем тога, Пољска има и луке.
Хвали се српски председник како ће баш у Београд, а не негде другде, још у септембру доћи моћна америчка развојна агенција. Хоће да инвестира у српску привреду, да даје кредите. Биће јефтиног кеша. Где су били до сада, долазе нам у тренутку кад банкари у свету не знају шта ће с новцем, кад су каматне стопе пале да више нема куд. За кредитима је слаба тражња, као у старту пандемије за сировом нафтом. Слутим да ћемо ми наћи начина да се задужимо “ко људи”, да Амери имају неке користи од нас.
Има и трећа јако добра ствар. Наши пријатељи из Вашингтона су се обавезали да поделе језеро Газиводе између Косова и Србије. До сад, вели наш председник, Срби су испоручивали струју и питку
воду, а Албанци наплаћивали. Па шта смо чекали све ове године, каубоје да нас спасу? Ако овде додамо и очекивану реакцију кинеске браће која неће олако прећи преко потискивања њихове 5Г технологије, јасно је да смо се увалили у веће невоље него што смо их имали пре Вашингтона. Зарад своје штете, пристали смо да играм мечку у изборном Трамповом колу.
Америко, зар си толико посрнула?
