Прочитај ми чланак
Од када је Хари Франкфурт, професор филозофије са Принстона, објавио хит књигу под насловом “О просеравању”, а Макс Блек монографију “Распрострањеност паламуђења”, никоме није јасно зашто се онај серијал који је пре неки дан емитован на Н1 зове “Медији у Србији: хроника пропадања”.
Када је много бољи назив, рецимо: “Вучић у Србији: хроника просеравања”. Или на пример: “Српска напредна странка у Србији: распострањеност паламуђења”.
Био је, дакле, четвртак, радни дан, испред премијерове говорнице у Новом Пазару постројило се, одокативно, једно 100 Срба и око 300 Бошњака, који су на лице места стигли вођени познатом доскочицом: “Доведите ми испред бине 100 Срба, ми ћемо довести 300 Муслимана. Па нек бомбардују…”.
Повод је био весео: Уједињени Арапски Емирати, фирма далеко успешнија од Уједињених региона Србије, донирали су Новом Пазару болницу, школу, вртић и Александра Вучића.
Како је јавила ТВ Пинк, нова болница се зове “Зајед бин султан Ал Дахниан”, нова школа се зове “Хаифа бен Заид ал Дахијан”, а нови вртић се зове “Абу Даби”.
Једино се четврта ставка донације, нови Александар Вучић, зове скоро исто као и пре, само са спејсом код првог слога: Ал Ександар Вучић.
Што је одличан систем брендирања донације. Само да се Информер не досети па Новом Пазару донира неку читаоницу која ће се звати, узмимо за пример, Народна библиотека “Драган Ј. Вучићевић”.
Или да актуелни министар војни Новом Пазару донира неколико авиона, хеликоптера, беспилотних летелица & дронова, па да се локална ваздушна лука назове – Међународни аеродром “Братислав Бата Гашић”.
Донацији се, елем, у зубе не гледа, колико се гледа у крштеницу, па су малишани из Новог Пазара гарантовано одушевљени што ће ићи у лакопамтљиву Основну школу “Хаифа бен Заид ал Дахијан”.
А предшколци особито почаствовани што ће похађати Предшколску установу “Абу Даби”.
Дакле, ваше мезимче крене у јаслице. Док мезимчад из комшилука иду у обданишта која се зову: “Лептирић”, “Дамбо”, “Аладин”, “Гуливер”, “Пуж”, “Различак”, “Мали принц”, “Бајка” или “Сунце”, ваше дете ће ићи у вртић који се зове андерсеновски бајковито – “Абу Даби”.
-Тата, шта је то Абу Даби? – питаће мали Суљо или мали Пера тату када пођу на прву прозивку у јаслицама.
-Абу Даби! Па, то ти је сине нешто као Аладин, а у ствари, родно место најбољег пријатеља Ал Ександра!
-Тата, тата, а је л’ има Ал Ександар чаробну лампу? – питаће мали Суљо или мали Пера.
-Сине, како да ти објасним… – размишљаће тата – нема чаробну лампу, ал има кума који је директор Електромрежа Србије. Кад немаш електромрежу, немаш ни чаробну лампу! Шта ће ти Аладинова чаробна лампа без електромреже! – рећи ће тата, електричар, пошто сваки тата може бити електричар, ал опасно је када сваки тата, Бата или мата може бити министар.
Посебно ће бити незгодно онима којима у међувремену позли.
-Ало, жено, позлило ми! Гледао сам дневник Пинка!
-Где се налазиш тренутно!?
-У болници “Зајед бин султан…” Чекај, драга, само да питам медицинску сестру за тачно име… Еј, сестро! Како се беше зове ова болница?
-Зајед бин султан Ал Дахниан – одговориће увек брижна сестра, вазда спремна да прискочи кад ти затреба катетер, пилула за смирење или име болнице.
-Ало, жено, сад ми каже сестра, ова болница се зове “Зајед бин султан…” Ух, мајку му, опет заборавих! На врх ми језика! Ма, бре, она болница што је отворио премијер Вучић!
-Знам, како да не знам! Бог га благословио! – рећи ће жена и кренути тречећим кораком ка болници “Зајед бин султан Ал Дахниан” да посети мужа који можда није имао шлог, али гарантовано има дислексију.
Како јавља Пинк, на отварању школе “Хаифа бен Заид ал Дахијан”, премијер је изјавио: “Покажите ми лепшу школу. Успели смо да направимо најмодерније фискултурне сале, деца ће имати рачунаре каквих нема ни у Влади Србије”.
Што значи да ће у Влади Србије ускоро почети масовно поништавање диплома, мастера & доктората, јер ће сви министри желети поново да крену у основну школу, али не баш сваку, већ само “Хаифа бен Заид ал Дахијан”, где имају рачунаре кавих нема ни у Влади Србије. Рачунари гарантовано “хватају” и “Цоунтер Стрике”.
Ајд добро, рачунари, ал’ да видите клозете! Наиме, опет како јавља Пинк, премијер је током обиласка обданишта “Абу Даби” позвао грађане да уђу у објекат и виде нешто “што он никада није видео у животу”:
-По предлогу шеика Мухамеда, направљено је специјално купатило за децу, дивне боје, лепих лавабоа… Ја то никада нисам видео и хоћу да се захвалим због тога. Такви стандарди, то је Абу Даби – рекао је дословно премијер, преноси Пинк, што оставља могућност да министри, сем основношколских диплома, пониште и сертификате о завршеном предшколском образовању, те сви колективно крену у вртић “Абу Даби”, где имају клозете за којима каска и Немањина 11.
Могуће је и да неки министар у међувремену схвати да је боље бити баба-сера у обданишту “Абу Даби”, него, рецимо, први човек Војске Србије. Тајна је у прелепим лавабоима са раскошном керамиком.
На крају је премијер одиграо баскет са комплетним тимом основне школе “Хаифа бен Заид ал Дахијан” и својеручно их победио, судећи по снимцима ТВ Пинк, симболичним резултатом 189:0.
-Предлажем да се ваш кошаркашки тим назове “Карим Абдул-Џабар”. По мени! – рекао је премијер кошаркашима, али то није пренела Тв Пинк, већ је чиста измишљотина горепотписаног колумнисте, мада је у целој овој причи тешко разликовати јаву од фикције и Монтија Пајтона од Ал Ександра.
Е сад, напослетку је премијер наново изистински рекао за Пинк: “Обићи ћу сваку српску школу и сваки тоалет, има све да сија”.
И већ можете да замислите замишљеног осмака ОШ “Исидора Секулић” у Југоисточним Прћиловцима који је са часа хемије побегао право у школски WЦ и тамо случајно налетео на премијера замишљеног над офуцаним писоаром.
-Бог те мазо, где ја живим! – рећи ће тај мали и добровољно се вратити на злогласни час хемије.
Ко вели, боље Мендељејев периодни систем него Вучићев периодни обилазак просторија где и цар иде пешке.
-Наставниче, наставниче, цар стварно тамо иде пешке. Сад сам га управо видео! – рећи ће онај мали намрченом наставнику хемије. По повратку на час.
Кад мало боље погледате, ипак, цела ова епоха требало би да се зове: “Клозети у Србији: хроника обнове”.
(Н1)
