Uvođenje sankcija rusiji, najvjerovatnije, već u nekoliko narednih sedmica

„Не можемо баш сви све да добијемо. То би значило да смо сви све изгубили. Не можемо ни сви све да изгубимо. Најбоље је да сви изгубимо много, да бисмо понешто добили. Јер, то може да буде победничка формула. Све друго, катастрофа је за све нас.“ (Александар Вучић, предсједник Републике Србије, на конференцији за новинаре у „Палати Србије“; РТС 1, „Специјална емисија“,12.новембар 2018.)

„Спас (напредак, будућност) државе није у рукама једног човјека.“ (Марко Тулије Цицерон, 106-43, староримски државник, филозоф, правник, писац и бесједник)

„Господ нас је кажњавао и кажњава Западом!“ (Свети Теофан (Феофан) Затворник, 1815-1894, руски светитељ, теолог и писац)

„Агресор је она држава која нападне неку другу државу прије него што су то урадиле САД.“ (Милош Земан, 1944, бивши предсједник Чешке Републике)

У претходном вишегодишњем периоду  преносиo сам указања (мојој супрузи Драгици) наших Српско-Руских Светитеља (Свете Петке, Светог Саве, Светог Сергија Радоњешког, Светог Василија Острошког Чудотворца Милостивог, Светог Петра Цетињског, Свете Матроне (Матронушке) Московске Свемоћне, Светог Николаја (Велимировића) и Светог Патријaрха Павла). Светитељи постојано указују да су западни сатанистички мегакапиталисти – владари из сјенке (Велики Брат) довели (прецизније, инсталирали) на власт Александра Вучића („Темпирну бомбу подметнуту под Србију!“ – Свети Сава), са основним задатком да се Србија самоампутира, односно да власти Србије, постепено и перфидно, признају лажну државу „Republika e Kosovës“, те да Србију уведу и у NАТО пакт!

Ово потврђује и „доследна“ и непрекидна Вучићева самоубилачка, антисрпска и антируска спољна политика, од његовог довођења на власт 2012.године до дана данашњег. Он има задатак да Србију, поступно и перфидно, окреће против Русије, те да je усмјерава на еуронатовски пут, уз наглашени лажни патриотизам, те обмањивање и анестезирање српске јавности. Његова политика је била и јесте све веће удаљавање од Русије, а све веће приближавање ЕУ и NATO пакту!

Кључни, трајни и непромјенљиви политички принципи (аксиоми) Запада према Србији, као дио њиховог свеопштег хибридног рата против Русије и православља, су да Србија не може постати чланица ЕУ са КиМ у свом саставу, ако истовремено не приступи и NATO пакту, те не пристане на укидање Републике Српске и на већи степен аутономије Војводине, Рашке области (тзв. Санџака) и других дјелова Србије. Један од главних циљева Запада је и увођење санкција Србије Руској Федерацији и трајни и потпуни прекид њихових међусобних вишевјековних политичких, економских, војних и културно – духовних веза. Ово је западној „Империји зла“ потребно је ради потпуног истискивања Русије с Балкана и како не би помагала Србији да сачува КиМ у свом саставу, те спријечила укидање Републике Српске.

Пада у очи изостанак јасне и директне Вучићеве подршке блиској сарадњи предсједника Милорада Додика и руководства Републике Српске са Руском Федерацијом, те њиховом одлучном супротстављању западним колонизаторима БиХ, оличеним, прије свега, у намјеснику – гаулајтеру америчком амбасадору Мајклу Марфију и грађанину Кристијану Шмиту који се лажно представља као високи представник.  Вучић се није оглашавао ни поводом противправног подизања оптужнице Тужилаштва БиХ против Додика и вршиоца дужности  директора Службеног гласника Републике Српске Милоша Лукића. Оптужница је подигнута због кривичног дјела „Неизвршавање одлука високог представника“, које је наметнуо грађанин Шмит, грубо повређујући, како међународно право, прије свега Повељу УН, тако и основне принципе кривичног права.  

Заједничка и непромјенљива политика Запада јесте, не само признавање независности лажне државе „Republika e Kosovës“ (прва фаза у стварању тзв. велике („природне“) Албаније), него и системски и континуирани војни, економски, медијско-пропагандни и политичко-дипломатски притисак на Србију да пристане на самоампутацију.

Супротно Уставу и убједљивој већинској вољи грађана Србије, Вучић и власти Републике Србије припремају „терен“ за увођење санкција Русији, највјероватније, већ у неколико наредних седмица, уколико не наиђу на снажан и достојан патриотски отпор. То би био почетак процеса трајног прекида међудржавних односа званичне Србије са Русијом и представљао би дефинитивно одрицање од свог светог средишта – Косова и Метохије. Увођење санкција Русији (и, последично и логично, отказивање подршке Русије Србији у СБ УН) био би акт државног и националног самопоништења Србије и српскога народа.

Међународни положај Србије, као стожерне српске државе, јесте законита и логична последица пресудног, јавног и тајног, дјеловања политичког превртача,  марионете Запада и „подривача Русије“ (Свети Сава) Александра Вучића, са погубним последицама по Србију и српски народ у цјелини.

Очито је да Вучић своје личне интересе (опстанак на власти по сваку цијену и заштиту „породичног, кумовског и пријатељског бизниса“) ставља изнад државних и националних интереса Србије и српског народа! Зато не треба занемаривати  велики уцјењивачки капацитет Запада, прије свега САД, према њему због криминала у који је укључен и он и особе из његовог блиског окружења.  Значи, Вучићева везаност за отмичаре КиМ (преко 12 одсто територије Србије) је, не само политичка и интересна, већ и лично – безбједносна!

Циљ његове политике је био и јесте и да се код грађана Србије (прије свега, Срба) изазове осјећај помирења са губитком КиМ, те осјећај узалудности отпора плановима Запада за трајно отимање ове српске покрајине.

„ЕУ без алтернативе“ је пут ка дезинтеграцији Србије, која може остати цјеловита једино у савезу са Русијом, уз поштовање Резолуције 1244 СБ УН, чији су једини гаранти Русија и Кина. Западни, односно NATO безбједносни концепт на „западном Балкану“ подразумијева интеграцију у тај пакт „велике Албаније“, унитарне Бих и Србије без КиМ, те да се Балкан политички, безбједносно и економски интегрише у цјеловиту неолибералну западну колонију.

Од тзв. првог Бриселског споразума, из 2013.године, па преко „Преговарачког оквира“ ради приступања Србије ЕУ из 2014.године, те Вашингтонског споразума из 2020. године, Другог бриселског и Охридског споразума из 2023.године, Вучићева власт је само раздржављивала Србију на простору Косова и Метохије.

Преговарачки оквир са ЕУ установљен је са циљем да доведе до потписивања свеобухватног међудржавног споразума између Србије и Косова, након чега би обје (независне) државе биле примљене у ЕУ. Већ на почетку преговарачког процеса са ЕУ било је јасно да Србија може постати чланица ЕУ само без Косова и Метохије. Другим ријечима, да би постала чланица ЕУ, мора претходно да призна лажну државу Republika e Kosovës. Признање те  „државе“ и потпуна нормализација односа са њом је кључна обавеза Србије у процесу евроитеграција!

Другим бриселским и Охридским споразумима који се засниваjу на тзв. Шолц – Макроновом плану, а које је Вучић прихватио, предвиђено је постепено признавање државности лажне државе Republika e Kosovës, све до „формалног споразума о међусобном признању као предуслову за њихово чланство у ЕУ“. Надаље, по том плану „Србија неће бити спремна за улазак у ЕУ без нормализације политичких, правних и дипломатских односа са Косовом…“ Значи, Србија мора да прихвати другу албанску творевину на Балкану као посебну државноправну реалност.

Већ су 22, од укупно 27 држава чланица ЕУ признале лажну државу Republika e Kosov s. Власти тих земаља су постојано наглашавале да су одлуке о признању трајне и непромјенљиве. Тако је, на примјер, Гвидо Вестервеле, њемачки шеф дипломатије, 27.августа 2010.године, казао да је „независност Косова реалност и да је географска мапа југоисточне Европе трајно промијењена“. Такође, девет највећих и најмоћнијих чланица ЕУ непосредно је учествовало у злочиначкој и монструозној NATO агресији на СРЈ.

„Посредништво“ ЕУ било је и јесте системски и непрекидни притисак да власти Србије пристану на одрицање од КиМ, уз непрекидне пријетње санкцијама и стално, срачунато и унапријед са Вучићем договарано, његово попуштање ради „европског пута Србије који нема алтернативу“?! Једном ријечју, ЕУ није објективан и неутралан посредник, већ спонзор албанске државолике творевине на простору Косова и Метохије.

Вучић је, од самог почетка, свјестан карактера „посредништва“ ЕУ. Приликом обраћања јавности, 6.маја 2022.године, потврдио је да је већина грађана против приступања Србије ЕУ и констатовао да „суочени смо са непримереним притисцима…(и) лицемерјем западног света“, те да „Србија ће бити под великим притиском Запада да призна Косово, и то постаје несносно“. Али, и поред тога, казао је да је „порука свима да ће Србија бити снажније на европском путу?!“

Дана 21.августа 2023.године, у Атини, одржан је „неформални састанак“, коме су присуствовали предсједници Србије, Молдавије, Украјине и Црне Горе; премијери Грчке, Румуније, Сјеверне Македоније, Бугарске и Хрватске; предсједница Савјета министара БиХ; „премијер Аљбин Курти“; и предсједници Европског савјета и Европске комисије. Након састанка, издато је, од свих учесника, па и Вучића, усаглашено, саопштење у коме се, између осталог, наводи:

„…1.Руска инвазија на Украјину је кључни тренутак за Европу, стварајући нови ниво свијести о заједничким принципима, јединству и заједничкој будућности унутар Европске уније…

2. Суочени са руском агресијом, изражавамо неколебљиву подршку независности, суверенитету и територијалном интегритету Украјине унутар њених међународно признатих граница…

4. Сложили смо се да не може бити некажњивости за ратне злочине и друге злочине, као што су напади на цивиле и уништавање инфраструктуре и да сви одговорни морају одговарати.

Коментар: Вучић је још једном прихватио западни наратив да је Русија извршила агресију на Украјину  и своју непоколебљиву одлучност за „европски пут“ Србије. Такође, Вучић је прихватио и зле намјере Запада да за ратне и друге злочине у Украјини треба позвати на одговорност предсједника Путина, друге руске државнике и припаднике руске војске. Ово се, јасно и недвосмислено, не односи на украјинску страну самим позивом на састанак Зеленског који је имао потпуно равноправан статус са другим учесницима. И у самом тексту саопштења је наведено „изразили смо подршку и захвалност за искрене напоре украјинског предсједника Володимира Зеленског у постављању принципа мира у складу са Повељом УН, у његовој Формули за мир“.

5. …Западни Балкан припада Европској унији…“

Анализирајмо „доследност“ Вучићеве еуронатовске и антируске политике и, с тим у вези, његове карактеристичне изјаве.

Власти Србије нијесу признале повратак полуострва Крим матици Русији (2014.године), нити су руском особљу из Српско – руског хуманитарног центра у Нишу (који је формиран још 2012.године) обезбиједили дипломатски статус (привилегије и имунитете).

Дана 22.јуна 2021.године Вучић је говорио посланицима Народне скупштине о ситуацији на Косову и Метохији. Тада је, између осталог, рекао:

„…нећу да…потпишем признање, то ће учинити неко после мене (?!)… када се бусамо у груди, треба да мислимо о последицама…треба да сачувамо добре односе са Западом…није време за превелика очекивања или очекивања која нису у складу са реалношћу која нас окружује…не треба (нам) замрзнути конфликт на Косову и Метохији, јер ако не дође до компромисног решења ћемо доћи у ситуацију да неко одмрзне тај конфликт…“

Одакле је Вучић знао да ће неко послије њега потписати признање лажне државе Republika e Kosovës, ако му, заједно са западним налогодавцима, постојано, не припрема терен за то признање?!

У мају 2022.године, Вучић је, чак, лажно оптужио предсједника Путина да је, својим изјавама о NATO агресији на СРЈ, те о Косову и Метохији, допринио (?!) повећању притиска Запада на Србију да призна независност Косова?! Тада је, између осталог, изјавио:

„Поступање (Русије) у Украјини се не може оправдати…Србија (?!) и ја осуђујемо кршење међународног права и рат у Украјини…Он (Путин) користи косовски пример и одлуке Међународног суда правде као преседан да оправда своје поступке у Донбасу и другим деловима Украјине…Београд се слаже са ЕУ о природи сукоба у Украјини, али, с обзиром на ситуацију у Србији, није лако да се она тако јасно позиционира…Ми још нисмо део ЕУ, нажалост…Ми смо јасно на нашем путу у ЕУ и то јесте и остаје наш стратешки циљ…У Србији Немачку више воле од ЕУ…“ (Интервју њемачком листу „Handelsblat“; Србин инфо, 5.мај 2022.). „…наша ситуација је постала готово немогућа…Наша позиција је…изјавама председника Путина додатно искомпликована… Али да знате да без Немаца не можемо даље и готово да не можемо да преживимо…Немамо никаквих илузија да без Немачке не можемо.“ (Србин инфо, 5.мај 2022.године)

А предсједник Русије је, с правом, казао да због агресије западних држава на СРЈ и њиховог признања лажне албанске државолике творевине на простору КиМ међународно право више не постоји. Али, оно што је најважније, јасно је нагласио да Русија неће признати Republika e Kosovës, те да ће Русија и даље подржавати Резолуцију 1244 СБ УН, која гарантује територијалну цјелокупност Србије.

Према порталу „Србин инфо“, од 24.августа 2022.године, Вучић је казао:

„…Нећу да се улизујем народу и говорим против Украјине, јер како после да браним Косово? Да кажем да је у реду да се руши интегритет Украјине. А шта је онда са интегритетом Косова?“

„Задржаћемо ту политику (неувођења санкција Русији) до тренутка док штета не буде већа од користи, када будемо морали да прихватимо другу реалност…Можда ће будућа Влада донети другачију одлуку…Без обзира шта мислимо о политици ЕУ о питању Косова и Метохије, али Србија и њена Влада мораће да наставе на много реформи на европском путу…“ (А.Вучић, Borba portal, 8.октобар 2022.)

„…Нећу бежати од тога да вам саопштим да смо променили одлуку ако видимо да просто не можемо даље и више…Они (Русија), којима ми нисмо увели санкције 230 дана су нама увели санкције после три дана, а да их нико није притискао (Јељцинова прозападна власт је, 1992.године, подржала санкције против СРЈ, у Савјету безбједности УН)…“ (А.Вучић, „Србин инфо“, 8.октобар 2022.)

„Морамо да видимо докле ћемо моћи да трпимо штету која нам се наноси, јер не следимо политику ЕУ према Русији. Кад штета буде већа од користи мораћемо нашу политику да коригујемо ако хоћемо да се боримо за наше интересе“, поручио је Вучић…(„Србин инфо“, 10.октобар 2022.)

Вучићева власт је подржала све  антируске резолуције Генералне скупштине УН о Украјини. Гласала је и за Резолуцију  ES-11/4, oд 12.октобра 2022.године, коју су предложиле западне земље. Тим актом се осуђује руска „анексија“ „украјинских региона“ (Доњецке НР и Луганске НР, као и  Херсонске и Запорошке, области), а референдуми о њиховом припајању Русији се проглашавају „незаконитим по међународном праву“. Резолуцијом се захтијева да Русија „одмах, потпуно и безусловно повуче своје оружане снаге из Украјине…“.

Тада је јавну радост због очигледног отклона од Русије изразио је и амбасадор САД у Србији, Кристофер Хил: „Србија (је) разумела да мора да се помери (од Русије) и… видимо напредак да Србија ради оно што би требало да ради… („Искра портал“,14.октобар 2022.)

Власти Србије су, 6. децембра 2022.године, прихватиле, антисрпску и антируску, „Декларацију из Тиране: Самит ЕУ – Западни Балкан“. У њој се партнери из региона позивају на напредак „ка потпуном усклађивању са заједничком спољном и безбједносном политиком ЕУ и да дјелују у складу са тим, укључујући рестриктивне мјере ЕУ (санкције Русији).“ Констатовано је, између осталог, да „Ескалација агресорског рата Русије против Украјине угрожава европски и глобални мир и безбједност…“, те да „Заједнички наступ са ЕУ је јасан знак стратешке оријентације партнера…“ Наглашено је и да „…од обје стране (Београда и Приштине) очекујемо конкретан напредак као свеобухватном и легално обавезујућем споразуму о нормализацији њихових односа…“

У интервјуу за ТV Prva, од 31.децембра 2022.године, Вучић је цинично изјавио:

„…Са NATO-oм морамо да сарађујемо, јер сте ви, Руси, напустили Косово…?!“

Као оправдање за сарадњу Србије са NATO пактом, Вучић је казао и да је Русија, 1992. године, увела санкције СРЈ, иако се радило о одлуци марионетске Јељцинове власти која је изазвала највеће економско урушење и међународно понижавање  Русије у њеној историји!

Узгред, како Вучићева власт поштује самопрокламовану војну неутралност Србије? На једној страни, сарадња са NАТО пактом је на највишем институционалном нивоу за једну државу нечланицу, а са друге стране, сарадња са Организацијом договора о колективној безбједности (ОДКБ) је декларативна и симболична.

Такође, у интервјуу за амерички (сорошоидни) часопис „Блумберг“, од 18. јануара 2023.године, Вучић је још једном је потврдио:

„…За нас је Крим Украјина, Донбас је Украјина…?!“

„Очекујем најтеже притиске до сада (за увођење санкција Русији) крајем августа и у септембру. Ми ћемо покушати да очувамо своју позицију, видећемо да ли ћемо успети…Позивам народ Србије да не буду ни за Русију ни за Америку, него да гледамо свој интерес…(Јутарњи дневник РТС-а; Србин инфо, 18.8.2023.)

„…морамо да будемо на европском путу, јер је то најбоље за наш народ…То би за нас био велики ударац (ако Украјина призна лажну државу Republika e Kosovës?!)…Нама није проблем да поменемо формулацију из УН ко је погазио међународно право, ко је извршио инвазију (читај: Русија). То је јасно и спремни смо да кажемо, а Србија (?!) је са тим сагласна…Територијални интегритет (Украјине) поштујемо, надамо се да и Украјина поштовати наш. Да ли је Русија прекршила међународно право нападом на Украјину – очигледно је…Када је реч о увођењу санкција и оптужбама ко је ad hominem (лично) починио ратне злочине, у томе нећу да учествујем. Док не видим да је земља у ужасно тешкој ситуацији…(у Атини, непосредно прије сусрета са украјинским предсједником Володимиром Зеленским; ИН4С, 21.8.2023.)

Коментар: Зашто би за Србију био „велики ударац“ ако Украјина призна лажну државу Republika e Kosovës?! Украјина је држава које ускоро неће бити или ће постојати у далеко „мањем формату“ од садашњег. Произилази логичан закључак да је оваква формулација потребна Вучићу ради обмањивања јавности да је Србија угроженија него што јесте, те да нема другог избора осим да уведе санкције Русији?1

Шта се може закључити из цитираних изјава?

1)Србија остаје на европском путу приступања ЕУ иако то значи  сагласност са независношћу Republika e Kosovës. Ово је и намјерно затварање очију пред чињеницом да су САД, В. Британија и најмоћније и најутицајније чланице ЕУ, не само, трајно и непромјенљиво, признале независност  друге албанске државе на Балкану, него су и главни спонзори те лажне државе. Девет најмоћнијих чланица ЕУ је учествовало у монструозној NАТО агресији на СРЈ. А ЕУ = NАТО, који је након агресије на СРЈ окупирао преко 12 одсто територије Србије и тамо самовласно изградио, чак, и војну базу „Bondsteel“ („Челична веза“).

2) Произилази да је Вучићев план увођење санкција  ЕУ Русији, затим једнострано раскидање уговорних односа и пријатељски веза са том нашом вјековном заштитницом. То би лажно правдао катастрофичним сценаријем, неиздрживим притиском Запада, те да би сарадња (замислите!) са Русијом довела у питање останак Србије и српског народа?!

3) Вучићева власт припрема јавно мњење у Србији на промјену државне политике према Космету и Русији. Суверени грађани би о свршеном чину само били обавијештени када дође до те промјене. Другим ријечима, Вучић и власти Србије ће, самовласно, увести санкције Русији када „процијене“ да ће штета од увођења санкција Русији, тобоже, бити мања од  користи коју доноси подршка спољној и безбједносној политици ЕУ и хибридном рату Запада против Русије?!

4) Стиче се утисак да Вучић и државно руководство Србије једва чекају да Русија дигне руке од подршке Србији у СБ УН. Тиме би се отворила врата за пријем „Republika e Kosovës“ у УН, што би Вучићу  послужило као „алиби“ за правдање пред српском јавношћу да се КиМ није могло сачувати у саставу Србије.

Дана 24. фебруара 2022.године, Руска Федерација је предузела војну операцију у Украјини ради одбране становништва Донбаса од непосредно предстојеће инвазије украјинске армије, те због заштите слобода и права руског народа и рускојезичког становништва, као и за осигурање безбједности Русије демилитаризацијом и денацификацијом Украјине. Зашто је неодложна руска војна операција легитимна?

1)Непосредно је пријетио (било је питање дана) оружани напад украјинске армије са NATO и западним војним инструкторима и плаћеницима. План западних владара из сјенке, NATO пакта и украјинског марионетског руководства предвиђао је муњевиту војну акцију (блицкриг) ради заузимања Донбаса, без обзира на број цивилних жртва и степен разарања цивилних објеката.

2) Од кијевског, мајданског преврата у Украјини, у режији САД и Запада, фебруара 2014.године, непрекидно траје неселективно гранатирање цивилних објеката у Доњецкој НР и Луганској НР, због којих је погинуло око 14.000 грађана (од тога, око хиљаду дјеце). А „напад без избора циља којим се погађа цивилно становништво“ је једно од објективних обиљежја кривичног дјела ратног злочина против недужних грађана.

3) Украјинске власти (инструисане од стране САД, В. Британије и Њемачке, прије свега), никада нијесу имале намјеру да прихвате спровођење Минског споразума, из 2014.године, како би се добило на времену за западну обуку, наоружавање и припрему напада украјинске армије на Донбас. То је јавно потврдила и бивша њемачка канцеларка Ангела Меркел. Наведеним споразумом био је предвиђен прекид ватре на тадашњој линији раздвајања у Донбасу, те украјинска уставна реформа којом би се обезбиједио већи степен аутономије – специјални статус за ту територију насељену Русима.

4) Након мајданског пуча, власт у Украјини су преузели нацистички истомишљеници Хитлерових сарадника из Другог свјетског рата и патолошки русофоби. Они су, између осталог, забраном употребе руског језика, свакодневним шиканирањем Руса и рускојезичког становништва, те, уставним и законским, изостављањем Руса као аутохтоног народа у Украјини вршили етноцид (културни геноцид) над руским народом.

5) САД, В. Британија, Њемачка и NATO пакт планирали су, не само да Украјина приступи том пакту, него и да се на територији Украјине размјести офанзивно нуклеарно наоружање усмјерено према Русији.

6) У организацији и уз финансирање Министарства одбрана САД – Пентагона, и у лабораторијама на територији Украјине припреман је биолошки рат против Русије мутационим синтетизовањем и „етно патогена“, који би, прије свега, били усмјерени према Русима.

7) У режији Запада и Ватикана формирана је државна тзв. Украјинска (анти)православна црква са задатком да, уз помоћ украјинске власти, отима храмове легалне и легитимне Украјинске православне цркве Московске патријаршије. Циљ је превођење православних Украјинаца у унијате и русофобе, након чега, историјски опомињуће, нужно слиједи покатоличавање.

Зашто се не може повлачити паралела између Украјине и Косова и Метохије? Осудом Русије за „агресију на Украјину“ Вучићева власт се сврстава на страну оних који су грубим кршењем међународног права извршили агресију на СРЈ. Тим јавним вербалним чином, Вучић је, још једном, чињенично и међународноправно неутемељено, изједначио територијалну цјелокупност Србије и Украјине. Тиме се не чува, већ опасно угрожава територијална цјеловитост Србије.

Територија садашње Украјине је, у највећем дијелу, вјековима руска. Држава Украјина је створена одлукама совјетских антируских власти, након погубне Октобарске револуције,  јер, још једном понављам, совјетски колорит је био резултат руске наиве и неутемељеног вјеровања да ће Совјетски Савез трајати вјечно. Унутрашње границе у Русији су исцртане на штету Русије и рускога народа.

Међутим, од искона света српска земља – Косово и Метохија је послије Другог свјетског рата, нелегалним и нелегитимним одлукама (и српских и црногорских, нажалост) комунистичких власти, одвојена од Србије и Црне Горе и 1999.године (дај Боже, привремено) отета и окупирана од стране NATO пакта.

Русија (царска, комунистичка или демократска, свеједно) била је, јесте и биће глобални непријатељ и неуклоњива препрека за остваривање њиховог трајног и неупитног циља – поробљавања планете. И у садашњем тренутку је на дјелу потпуна хибридна агресија Запада на Русију која се, у главним стратешким документима САД, ЕУ и NАТО пакта, представља као, уз Кину, главни непријатељ. У новој „Стратешкој концепцији NATO 2030“ Русија је означена  као „најзначајнија и директна пријетња“ за „мир и стабилност у евроатлантској зони“!.

Русија ће побиједити у рату са Западом, а ЕУ и NATO пакт ће се распасти, јер ће власти више њихових земаља чланица процијенити да им је најважније имати добре међудржавне односе са Русијом

Још једном понављам да је Србија је потребна Западу само као антируска и антиправославна колонија! Зато је Вучићево сврставање уз Запад непријатељски чин, не само према Русији, него и према Србији и цјелокупном српском народу! А српски народ и српске земље немају другог пута спасења, осим уз Русију која је пресудни фактор очувања територијалне цјеловитости Србије, са Косовом и Метохијом у свом саставу, као и позитивног решења српског националног питања на Балкану.

У својим текстовима сам више пута наглашавао да Србија нема будућност, у постојећим границама, без чврстог војног, економског, политичког и културно-духовног савеза са Русијом. Српски народ треба да се и међусобно и са руским народом уједини у Богољубљу и Христољубљу. Вријеме ради за Русију и за Србију (али само ако буде у чврстом савезу са Русијом). Тако би се очувала територијална цјеловитост Србије, као и њена  војна и енергетска безбједност и опстанак Републике Српске.

Значи, Србија, ни под каквим условима, не смије, ни изричито ни прећутно, признати независност Косова. То би довело да даљег распарчавања Србије и нестанка Републике Српске.

Питање окупираног светог Косова и Метохије треба да, до коначне руске побједе, остане у стању тзв. замрзнутог конфликта у погледу свега онога што би било свеобухватно решење, односно што би  се правно могло тумачити као признање државности лажне државе Republika e Kosovës.

Зар одрицање од више стотина милијарди евра природног и друштвеног богатства на КиМ може бити корисније од недефинисане економске (финансијске) помоћи  и дефинитивног попуштања под пријетњама Запада? Одбрана свете српске земље Косова и Метохије у саставу Србије (преко Русије и Кине, а не уз посредништво ЕУ) и непроцјењивог богатства на њему, вриједна је, чак, и привременог одрицања грађана Србије (због реално могућих санкција ЕУ према Србији и, последично, пада БДП-а и животног стандарда грађана).

Косово је Србија! Догодине у Призрену!

Хрватска историчарка упоредила Србе са бубама: Треба их трајно искоренити и…https://t.co/berMTodgGU

— СРБИН инфо (@srbininfo) August 28, 2023

Izvor: Srbin.info

Oznake: Aleksandar Vučić, Milan Gajović, odnosi Srbije i Rusije, sankcije Rusiji