Pročitaj mi članak
Састанци са привредницима, банкарима и грађевинцима, током којих је данас било речи о владиним мерама за оживљавање привредних активности, по оцени премијера Александра Вучића били су корисни јер се на њима чуло много добрих предлога, па ће, како је најавио, овакви скупови постати пракса.
На састанцима у Палати Србија привредницима и банкарима предочен је краткорочни пакет економских мера који има за циљ оживљавање привредних активности, раст реалног сектора и нова запошљавања, који би од четвртка требало да буде оперативан.
Премијер Александар Вучић новинарима је рекао да је задовољан данашњим разговорима с банкарима и да су с представницима страних компанија већ конкретизоване неке мере које треба да учине што привлачнијим инвестициони амбијент у Србији, док му је разговор с грађевинарима, како каже, био најтежи.
Након серије разговора Вучић је рекао да ће се састанци попут данашњих практиковати убудуће свака два месеца како би се проверило шта је ко урадио, да ли се поштују уговорени рокови и какви су резултати постигнути и наредни најавио у Нишу.
Вучић је пренео да му је најтежи био састанак са представницима грађевинског сектора.
ПРИСУСТВОВАО И МИШКОВИЋ
Вучић је одржао и састанак са домаћим привредницима, међу којима је био и власник Делта холдинга Мирослав Мишковић. Упитан о његовом присуству на састанку, Вучић је рекао да то није ништа чудно, јер су три Мишковићеве комапаније међу првих 200 по плаћању пореза у Србији. Када је пак у питању било чије поштовање закона, на суду је да то цени, додао је он.
„Веома ми је тежак био тај састанак, свашта сам видео и мислио сам да све знам о српској привреди и гледаћемо да колико можемо помогнемо, али ћемо много морати да мењамо. Ми немамо више ни керамичаре, ни водоинсталатере, о инжењерима да не говорим… „, рекао је Вучић.
На састанку са банкарима, Вучић је оценио да без снажне подршке банкарског сектора српској привреди – нема ни здраве економије. Циљ тих мера је да се установи како и на који начин држава може да помогне банкарском сектору, а да банке српску привреду, посебно приватни сектор, доживљавају као услов свог напретка и стварања профита, рекао је председник владе.
Премијер је подсетио да ће банке од државе добити 60 милиона евра како би пласирале 1,2 милијарде евра субвенционисаних кредита за привреду, напомињући да би волео да само 10 одсто од тог новца оде у рефинансирање већ постојећих кредита.
„Знам колики ће притисак бити на банке, али за нас су најбитнија микро, мала и средња предузећа, како бисмо подстакли ово мало здравог сектора привреде“, рекао је Вучић и подсетио да је само прошле године држава убацила у привреду 330 милиона евра кроз субвенционисане кредите.
Премијер је поновио да ће усвајање мера које треба да допринесу опоравку српске привреде влада одложити до четвртка, управо да би се чуло мишсљење и предлози, како банкарског сектора, тако и представника страних инвеститира, грађевинске индустрије и домаћих привредника са којима ће се током дана састати.
Министар финансија Лазар Крстић је на састанку рекао да је банкарски сектор основни инструмент за побољшање ситуације и напоменуо да је време и за расправу о ненаплативим кредитима, јер је потребно да се помогне предузећима који су у проблемима.
ПОРЕСКЕ ОЛАКШИЦЕ
Представници страних инвеститора оценили су после разговора с премијером Вучићем да су пореске олакшице за новозапослене подстицајна мера, додајући да је за раст инвестиција потребан и нови закон о раду. Разговор је добро протекао, саслушане су све наше сугестије за поправљање инвестиционе климе у земљи, рекао је директор представништва Хјуит Пакарда Милош Ђурковић. „Конкретан и један од главних предлога свакако је нови закон о раду и то је заједничко мишљење свих колега“, рекао је Ђурковић и као добар оценио предлог да за 10 нових радних места послодавац плаћа порез само за троје, а остало да буде обавеза државе, уверен да ће та мера поспешити запошљавање.
Представници банкарског сектора предложили су у разговору с премијером Вучићем да се привреди, осим субвенционисаних динарских кредита са каматом која би износила пет одсто, понуде и дугорочни кредити у еврима са каматом од три одсто. „Да нагласим да смо данас први пут имали овако отворен и конкретан разговор са представницима владе и Народне банке и мислим да је ово један велики успех И феноменалам почетак“, рекао је председник Извршног одбора Ерсте банке Славко Царић.
Председница Извршног одбора Банке Интеза Драгиња Ђурић рекла је Тањугу да је расположење свих банака позитивно, те да остаје да се види колико ће банке тај позитиван приступ применити касније у својој политици.
КРАВЧЕНКО ОПТИМИСТА
Генерални директор НИС-а Кирил Кравченко је навео да на састанку предложено да се у јавну расправу о законима који регулишу сферу рада и инвестиција максимално укључе и представници великог бизниса. Наводећи да постоји неколико таквих подстицајних мера, Кравченко је рекао да је оптимиста кад је реч о променама у добром смеру за Србију, те да и он и остали учесници разговора верују у рокове који су на данашњем састанку у влади представљени.
„За сада је предложено да се кредити одобравају на рок од годину и по дана уз грејс период од шест месеци, а ја лично више сам за то да кредити буду у динарима“, рекла је Ђурић.
„Састанак је, за разлику од неких сличних раније, изузетно продуктиван“, оценио је председник Извршног одбора АИК банке Владимир Чупић, поменувши да је било речи и о прописима који су у домену Народне банке и Министарства финансија.
Председник Управног одбора Сосиете Женерал банке Горан Питић сматра да је битно да се одреде рокови и додаје да су већ сада договорене неки потези који би утицали на ефекте мера за повећање ликвидности и који се односе пре свега на отклањање препрека које су оптерећење за банке, попут резервисаних средстава, а што је могуће релаксирати…
(Вечерње новости)
