Прочитај ми чланакИако је председник Вучић у прошлонедељном интервјуу на РТС-у напоменуо да Србија због коректних односа са Русијом трпи притиске све до претњи санкцијама – чиме би била доведена у питање редовност исплата пензија и плата у јавном сектору – стручњаци сматрају да стварне опасности за сада нема.
Буџет је у овом тренутку стабилан, без назнака да би виталне функције могле да буду заустављене, а додатни трошкови који ће вероватно бити и већи не могу до те мере да угрозе основне ставке.
Према речима професора Економског факултета Милојка Арсића, све је мало драматизовано како би се оправдало гласање наше делегације у УН против Русије.
– Да би се догодио такав сценарио, морале би заиста да се уведу неке оштре санкције за Србију, не само трговинске него и у односу задуживања, да не можемо да узмемо зајмове у свету. Нисам сигуран шта се све догађа и какве су претње у игри, то председник боље зна, али тајност те комуникације даје простор за манипулацију. Он може да каже да су претње и оштрије него што јесу да би оправдао своје потезе. Генерално, погоршање односа са Западом сигурно би негативно утицало на целу привреду Србије, не само на буџет, него и на девизни прилив, раст привреде, запосленост. Колико би то било, зависи од степена заоштравања украјинске кризе. Али и нарушавање односа са Русијом могло би негативно да утиче на Србију кроз цену гаса коју ћемо плаћати. Сигурно је да ће она по новом уговору бити виша него до сада, чак и под најповољнијим формулама које су могуће јер и ту постоји неки интервал, да ли ћемо бити на његовој доњој граници као до сада или на вишој – објашњава Арсић и додаје да је ситуација неповољна, јер погоршање односа и са једнима или са другима готово да је нужно, обе стране траже изјашњење.
И главни економиста Фискалног савета Данко Брчеревић тврди да за сада нема индиција да би основне буџетске обавезе могле бити угрожене.
– Сигурно је да ће бити буџетских проблема, ми већ видимо неке промене. На пример, Србија из буџета плаћа Србијагасу пошто он извесне количине гаса мора да набавља на берзи. То је знатно скупље, а Влада је донела уредбу да замрзне цене још у децембру прошле године, при чему ће она покривати ту разлику између високе набавне и ниже продајне цене. То ће коштати буџет око 400 милиона евра, нешто је већ дато, нешто ће сада. За сада, увоз струје није буџетски трошак јер је ЕПС узео кредит крајем прошле године, али видећемо како ће то даље ићи. Такође, смањен је прилив по основу акциза на нафтне деривате, не знамо колико ће то да траје, али је то месечно неких 30-ак милиона евра мање. Дакле, биће трошкова али за сада, нити у перспективи, не видим да је ишта доведено у питање. Буџет је стабилан, имамо релативно велике депозите и не би требало да буде било каквог већег притиска – каже Брчеревић.
Подсећа да с једне стране инфлација повећава буџетске приливе, али се зато камате подижу, што ће такође бити један од увећаних трошкова, као и одрицање од акциза, али све то нема тежину да наруши основне фискалне агрегате тако да смо и даље буџетски релативно стабилни и нема разлога да се диже паника око тога.
Према речима економисте Саше Ђоговића, Србија ће трпети консеквенце које ће пратити било какво дистанцирање од отворених друштава и приближавање аутократским.
– Прво се појавила могућност, што је избегнуто, да се преко Јанафа заустави довод нафте, а то би зауставило привреду земље. Следећи проблем могао би да буде пад инвестиција, посебно из Немачке које су најбројније јер ће Србија бити приказана као сарадник Русије која је агресор над Украјином. То би удаљило и земље ЕУ и региона од нас, а изазвало би пад привредне активности. То значи и осетнији пад БДП-а што би сигурно угрозило буџет Србије. Он је и сада угрожен јер неће бити пројектована стопа раста од 4,5 одсто, имамо и велика средства која се издвајају за увоз енергената, посебно за електричну енергију, највише из Мађарске. Суштински, Србија ће морати да се задужује на међународном монетарном тржишту да би уредно могла да измирује све своје буџетске ставке, због посебно јаког притиска на платни биланс и спољнотрговински салдо а то се види управо из краха енергетског сектора код нас – закључује Ђоговцић.
Ниске камате зауставиле продају обвезница
– Актуелан став Србије по питању украјинске кризе није био од утицаја на слабу продају последње серије државних обвезница, већ је пре у питању нереално ниска каматна стопа која је понуђена. Морала је да буде виша иако то повећава трошкове кредитирања, јер је инфлација и код нас и у Европи. Држави ће се догађати оно што се сада већ дешава привреди и грађанима, да просто није реално да каматне стопе буду толико испод инфлације. Тако онај ко одобрава кредит или улаже у хартије од вредности, добија мању вредност од оне коју је уложио, јер инфлација је око осам одсто у Србији, око шест у ЕУ а каматне стопе су много испод њих, што не може дугорочно да опстане ни у свету нити код нас – каже Арсић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 12, 2022
