Аутор: Драгутин Минић Карло

Тражили сте, ево вам. Враћају се стара добра времена једнопартијског система, за којим већина кука. Предстојећи избори промениће нам свест.

У међувремену, имамо политички маркетинг, помало и макетинг, с макетама Београда на води и руског оружја. Имамо, у ствари, борбу добра и зла. С једне стране вредни и поштени, с друге разбијени остаци неодговорних лопова и пљачкаша који међусобно ваде очи испред празне касе. Многи од њих су схватили промену свести и прешли на другу страну. У ствари, све их је више. Чини се да желе немогућу мисију, да постану вредни и поштени. А то се лако постаје учлањењем.

Премијер и министри су толико активни, да нам се врти у глави. Министар унутрашњих послова лови „гусане који шиште на свеца”, пљује жуте, а повремено, у слободно време, ради и у полицији. Онако, из хобија. Машинерија ради као подмазана. Има, додуше, један непроменљиви део који помало шлајфује, јер нису могли да га замене због запеклих шрафова. Неки шрафови и сада шкрипе, као онај јуноша Ружић и времешни Мрка, који поручује да су џабе кречили. Мора да му она његова Коштана пева на увце оно „Жал за владост”.

У сваком случају, мењање свести је могуће. Па, кад онај леви есер и русофил Вулин хрли ка Бриселу, онда је све могуће. Стићи ћемо у Брисел у левој колони, запушеног носа, одевени у рубашке и с бабушкама у руци. То због идентитета. Помало и у инат окружењу: све већој већини Албанаца на Косову, повампиреним усташтвом у Хрватској (како, ако никад није ни умрло), натовским Црногорцима, чији су ватерполисти имали намеру да нас победе усред Београда. Срећом, победиле су наше беле капице, као и ономад албанске на Косову.

Будимо стрпљиви, сачекајмо изборе. А после њих, све ће бити као у стара добра времена – Титова. Једна партија, један вођа. Премијер ће моћи да се усели у Бели двор, да набави две беле пудлице, наручи вагон „чиваса”… А све то да бисмо живели као људи. Пазите, као људи, не као Срби. Јер, живети као Срби је јако сложено и неодговорно.

Овако, сви ћемо имати партијске књижице, које ће у исто време бити и радне и здравствене. Готово као сада.

Дакле, немамо избора, морамо на гласање.

Извор: Политика

Oznake: jednopartijski sistem, Dragutin Minić Karlo, parlamentarni izbori