Прочитај ми чланакПостојала је прича о плану "разграничења", никада се ништа није јасно рекло, па не знам ни да ли тај план постоји, рекао је о косовском проблему у интервјуу за Дојче веле (ДW) владика Григорије.
„Глупа је та теза да ћемо, када се разграничимо, живети добро једни поред других. Не, ми не можемо да живимо једни поред других. И кад се разграничимо живећемо једни са другима. Први сусед је увек учесник у нашем животу“, рекао је владика Григорије за ДW.
Епископ Диселдорфа и целе Немачке је рекао да црква има „јасан и недвосмислен став о Косову и Метохији“.
„Људи тамо морају бити заштићени и, без обзира што неко овако или онако тумачи косовски завет, тај завет схватам само као то да човек треба да штити другог човека“, рекао је он.
Владика је коментарисао и чињеницу да двадесет или тридесет година након ратова исте теме доминирају регионом.
„Људи су увек били паметни толико да се после рата окрену животу. А сад се то стално подгрејава и мислим да уопште не треба кривити народ за то. Него треба кривити оне који контролишу медије, а то су на Балкану политичари. Зато су толико важне борбе за медијску слободу“, сматра владика Григорије.
Служба на немачком језику
Ове године се обележава педесет година епархије на чијем је челу од прошле године владика Григорије.
У разговору за ДW он је поновио да је затекао хаотично стање, посебно у погледу финансија.“Српска православна црква – за разлику од руске, грчке или румунске – у Немачкој нема статус „друштва капитала јавног права“ већ обичног удружења. Како каже владика, малтене као „риболовачко удружење“.
Доласком Григорија на чело епархије се службе све више одржавају на немачком језику.
„Живимо у земљи у којој је немачки главни језик. Ми већ имамо четири генерације људи овде. Али то долази највише због тога што наша деца говоре немачки као основни језик. А они су нам најважнији, они су будућност ове цркве и будућност нашег постојања овде и уопште“, наводи Григорије.
Григорије службу на немачком види као велику шансу и да се српска црква приближи другим православцима и хришћанима.
Однос државе Србије и СПЦ у силазној путањи
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 3, 2019
Владика је додао да је одговорност за дешавања у Србији „на власти и опозицији, на народу, на сваком појединцу“.
„У Немачкој постоји култура у којој се више плашимо да бацимо нешто кроз прозор аутомобила од грађана, него од власти и закона. Грађани ће нас први искритиковати. Док код нас се плашимо да ћемо добити батине од онога који је бацио нешто кроз прозор ако га опоменемо“, наводи он.
Епископ Григорије је оценио да су односи државе Србије и Српске православне цркве већ годинама у силазној путањи.
„Био сам уморан од тога да треба добро познавати неког министра или председника и да то одређује да ли ћеш остварити своја права. Један од хиљаду разлога што сам дошао у Немачку је зато што хоћу да знам на шта имам право по закону, да то добијем, а да нипошто не добијем оно на шта немам право. Онда сам миран“, истиче он.
Меркел показала „хришћански етос“
Говорећи о доласку великог броја избеглица што је тема која обузима Немачку годинама, владика Григорије је оценио да је Ангела Меркел у одлучујућим тренуцима показала „хришћански етос“ који носи из породице.
Помоћ избеглицама сматра „дубоко хришћанским задатком, а не питањем хоћемо или нећемо. То једино може Немачка, то не могу мале земље.“ Владика Григорије ипак наглашава да постоји и одговорност миграната.
