Pročitaj mi članak
Објављујемо интегрални ауторски текст Владана Глишића који су делом објавиле и данашње Вечерње Новости:
Парадржавни омбудсман Јанковић и Закон о роБној равноправности
Не, није грешка у наслову – идеја о родној равноправности је идеолошка матрица у којој сви треба да постанемо сексуална роба која се што више размењује и по што нижој цени.
Равноправност грађана пред законом и у друштву без обзира на пол и остала лична обележја је нешто што је нашем народу познато много пре доласка „реформатора из ЕУ“ и приче о „родној равноправности“. Деценијама уназад жена у Србији има право и прилику да носи најодговорније позиције у држави и друштву. Да не говоримо о православној традицији која је у сурово и мизогинично римско право унеле идеју да и жена има достојанство и права личности.
С друге стране омбудсман Саша Јанковић, као и низ других „регулаторних тела и органа“ нису никакви заштитиници грађана већ су пре и изнад свега парадржавна структура која служи да буде несмењива, да никоме од грађана који „бирају и могу да буду бирани“ не одговара јер одговара само колонијалној управи над Србијом која столује у Бриселу, и да, наравно, служе као систем електрошокова који даљински управљају „нашу“ Владу ако у неком тренутку скрене са „ЕУкурса“ и помисли да ради и нешто у интересу свог народа.
Двери су, међутим, покрет који већ годинама води борбу против „марша кроз институције“ што га геј-активисти и њихове НВО спроводе у намери да наше друштво преобликују у нешто чему ће на последњем месту бити идеја рађању и подршке породици као једином месту природног рађања деце. Да подсетимо – Србија је земља у којој годишње нестане један град величине Параћина јер за толико људи мање се роди него што умре – Србија је земља која се празни а ми смо народ који умире. Када су Двери први пут иступиле против геј-параде најавиле су да то „парадирање“ није само себи сврха већ почетак пута који се завршава захтевом да геј-парови и појединци усвајају децу док истовремено онима који своју децу традиционално васпиставају (не геј-одушевљено) та деца буду одузимана и дата на усвојење. Тада су многи мислили да претерујемо.
Ово је увод који је био неопходан да би знали шта се то тачно збива са Сашом омбудсманом Јанковићем, шта са Законом о род(б)ној равноправности и зашто се то у Србију уводи преко Пајтићевог режима у Војводини.
Пајтић само наставља оно што је његова странка (ДС) радила кадгод је била на некој власти – били су геј-одушевљени и са тим одушевљењем 2010.године развалили Београд и неколико хиљада људи који су се супротставаили маршу геј-активиста кроз српску престоницу. У ту сврху Београд је био окупиран и борбена зона. Знали су да то тако мора да би једног дана на поклон геј-активистима могли да дају и српску децу. Пошто сада владају само Војводином онда ће тамо спроводити своје геј-одушевљење. Заједно са њима увек и свуда геј-одушевљен је био и Саша Јанковић.
Понекад се бави и неким другим правима грађана Србије (али никако оним која су угрожена од страних корпорација или службеника ЕУ у Србији). Тако су Пајтић и Јанковић предложили закон у чијем чл.53 се дозвољава билокоме да може да усваја децу тј. у коме се појединцима даје равно право у односу на брачне парове да усвајају децу. Иначе, Србија је земља у којој брачни парови (природни тј.заједница мушкарца и жене) годинама чекају на усвајање деце и то често и не дочекају. Овим законом ће бити још теже да ти парови постану будући „мама и тата“. Пајтић-Јанковић закон међутим отвара врата за то да много пре мужева и жена неке „две маме“ или „двa тате“ преко усвојења као појединци дођу до детета.
Чл.56 истог Закона наставља оно што већ увелико и мимо закона многи медији и пропагандисти у Србији раде – шири геј-одушевљење које се све више претвара у згражавање и омразу на све што је до скора било нормално и природно, а што је става да није нормално да геј парови усвајају децу!
Није нормално ни пожељно да геј-парови усвајају децу – ово није изјава говора мржње и хомофобије јер је изречена у циљу заштите деце а да је то тако потврђују и најновије студије и научна истраживања која су спроведена у – САД!
2012.године објављена је студија Марка Регнаруса, социолога са Универзитета Остин у Тексасу која је научно-релавантно утврдила да су деца усвојена од геј и лезбо парова вишеструко оштећена у односу на децу која су расла у природним породицама.
После свега овога, нормално и природно је што Двери траже да се овај закон повуче и траже одговорност његових предлагача. То и Србија жели.
Владан Глишић
