Влада да ограничи трговачке марже, а Народна банка Србије каматне стопе

13:55 19.08.2023.

На тржиштима у Србији нема здраве конкуренције

Док огромна већина осиромашених грађана Србије једва саставља крај са крајем у условима једне од највећих инфлација у Европи, и уз највеће трговачке марже и каматне стопе у Европи, српски креатори монетарне и трговинске политике, министар унутрашње и спољне трговине Томислав Момировић и гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић такмиче се у бављењу оним за шта нису надлежни.

С једне стране, гувернер НБС у свом „обраћању нацији“ саветује трговцима да смање марже, а грађанима да купују тамо где је јефтиније, уместо да обузда огромне каматне стопе на готовинске (зеленашке) кредите које грађани плаћају банкама да би преживели, а које у јуну месецу у просеку износе 29,19%. У мору грађанима неважних показатеља, који треба да покажу како нам сјајно иде, само то још не осећамо, гувернерка Табаковић не помиње да је сваки грађанин Србије у просеку задужен са 2000 евра дуга банкама, не објашњава због чега, поред укупног јавног дуга државе од 35,5 милијарди евра, дуг грађана и привреде банкама износи још 28,5 милијарди евра. Уместо да гувернерка и НБС штите грађане који банкама већ дугују астрономских 12,5 милијарди евра и да штите домаћу привреду од зеленашких камата и кредитних услова банака у Србији, они омогућавају енормно богаћење банака, које су само од накнада и провизија у прошлој години повећале нето приход за 62%, а само од трошкова одобравања кредита банке су зарадиле 441,5 милион евра, наплаћених од грађана Србије који се боре са највишим растом цена у Европи.

Са друге стране, министар Момировић гладним грађанима објашњава да је инфлација у Србији побеђена, уместо да одговори због чега у Србији не постоји заштита потрошача, због чега држава и Комисија за заштиту конкуренције толеришу злоупотребе права конкуренције од стране олигопола и трговинских ланаца, чији су нето приходи порасли и до 150%, и како је могуће да трговинске марже у Србији иду и до 30%, док у европским земљама независна тела позивају на узбуну када трговачке марже достигну 8%, и док владе земаља у окружењу ограничавају марже на највише 10%. Вероватно зато што, за разлику од свог шефа Вучића, нема „чаробну таблу“, министар Момировић не помиње да је и индекс потрошачких цена (CPI) у Србији од 2012. године порастао за 72,6%. И подаци из јула 2023. године показују да је потрошачка корпа у Србији порасла од 2012. до сада, што је више него дупло у односу на Хрватску, више од три пута у односу на БиХ и дупло у односу на Црну Гору и Северну Македонију. По први пут туристи у Грчкој плаћају јефтинију храну него у Србији, роба извезена из Србије јефтинија је у иностранству него код нас. Да појаснимо министру Момировићу, ако је цена сендвича за СНС активисту 2012. године била 100 динара, сада сендвич за СНС трола кошта 172,6 динара.

Толико о бољем животу грађана Србије. У Србији здрава конкуренција не постоји, ни на тржишту роба ни на тржишту капитала, њу не штите ни Комисија за заштиту конкуренције ни удружења потрошача, ни НБС, а ни држава. Цену злоупотребе доминантног положаја плаћају грађани сиромаштвом, огромним ценама и зеленашким каматним стопама на позајмљени новац.

У име Посланичке групе Српски покрет Двери-Патриотски блок тражимо од Владе ограничење трговачких маржи на највише 15% и 10% за основне животне намирнице, уз истовремену заштиту пољопривредника и домаћих произвођача кроз програм субвенција, да се „кола“ због обуздавања висине цена не би, по ко зна који пут, ломила на њима. Од гувернерке и НБС тражимо заштиту клијената финансијских услуга – банкарских клијената, ригорозну контролу наплате трошкова и накнада, наплату екстра-профита банкарском сектору и ограничење каматних стопа на готовинске кредите.

Уз захтеве да се свим породицама ђака у Србији исплати по 20.000 динара за сваког ђака и да уџбеници, ужина и превоз за ђаке у читавој Србији буду бесплатни, захтеви за огранишењем тргачких маржи на 10% и 15% и ограничење каматних стопа су хитне мере које грађанима Србије треба да помогну да преживе катастрофалну економску и монетарну политику СНС власти до њеног пада.