Pročitaj mi članak
На сусрету са албанском дијаспором у Њујорку лидер косовског националистичког покрета Самоопредељење Албин Курти промовисао је идеју о уједињењу Албаније и Косова!
Скупу је присуствовао и бивши амерички дипломата Вилијам Вокер који је као шеф Косовске верификационе мисије Оебса саставио спорни извештај о Рачку, оптужујући Србе за злочин над албанским цвилима, што је био повод за НАТО агресију 1999.
Како преноси државна македонска информативна агенција МИА, на скупу је истакнут значај постојања сувереног Косова и његовог уједињење са Албанијом. Представници Самоопредељења, међу којима је био и координатор посланичке групе покрета у косовском парламенту Висар Имени, нагласили су да је неопходна колективна организованост ради постизања овог циља.
Као албански лобиста Вокер је јануара 2012. подржавао покрет Самоопредељење у блокади административних прелаза централне Србије и отцепљене покрајине. Колико је албанска дијаспора јака у САД, говори и податак да је у Конгрес државе Њујорк успео да уђе и први албански политичар Марк Ђонаја који је такође био присутан на једном од сусрета Куртија са албанском емиграцијом.
Идеја велике Албаније тако је добила и своју промоцију у САД упркос томе што је Стејт департмент недавно писао влади у Тирани, упозоравајући албанске политичке вође да престану са потпиривањем национализма.
Реакција Вашингтона је уследила након што су из Албаније, пред јунске изборе, све чешће долазиле националистичке изјаве усмерене према суседним државама у којима живе милиони етничких Албанаца.
Да идеја стварања једне велике албанске државе на Балкану није престала да буде актуелна, нити су је САД пацификовали, говори и недавна аргументација Александра Вучића. Он је пре две недеље, док је пред посланицима четири српске општине на северу Космета безуспешно правдао државну политику, рекао да је бриселски споразум „најпаметнији начин да се спречи стварање велике Албаније“!
За познатог исламолога и бившег амбасадора Дарка Танасковића велика Албанија на неки начин фактички већ постоји, без обзира на то што она можда као таква никада неће бити формализована и прихваћена у међународној заједници.
„С обзиром на то да је стицајем различитих околности био један велики простор око Албаније, пре свега мислим на Космет, делове Македоније, па и делове Црне Горе, практично једнонационално албански чист, да су границе у том простору између држава прилично порозне и проблематичне, на одређени начин велика Албанија већ функционише. У политичким смислу, међутим, јасно је да су сви наговештаји формализовања таквог стања наишли на отпор и критику, чак и оних који су понајвише допринели да до овакве ситуације дође. Ту мислим на САД и ЕУ“, каже др Танасковић.
Призренска лига
Историчари сматрају да је пројекат велике Албаније започет Призренском лигом, основаном 1878., са циљем да се сви Албанци уједине у један велики вилајет.
Са стварањемн националних држава, ова идеја је проширена на стварање албанске државе која би обухватила све територије на Балкану на којима доминира албанско становништво, што осим данашње Албаније, подразумева делове Србије, Црне Горе, Македоније и Грчке.
