Прочитај ми чланакБивши начелник Војно-безбедносне агенције, генерал Момир Стојановић и војни аналитичар Александар Радић сматрају да је војна вежба "Муњевити удар" на Пештеру у "функцији унутрашњег маркетиншког рата и покушај да се покаже како се брине о стању војске и да се влада стањем у земљи". Генерал сматра да је то непотребно, док Радић истиче да је у питању политички шоу и да нема више додирних тачака са војском. "То су показна гађања иза којих стоје трговци оружјем а не војна лица, она су само декор", сматра Радић.
„Војска наравно мора да се увежбава, али на вежбама проверавате умеће, а ово је показно гађање, то на Пештеру је најближе сајмовима који се одржавају на Бежанији (у Београду)“, каже Радић у Новом дану на ТВ Н1.
FOTO: Printscreen/N1
И Стојановић наводи да је „устаљена пракса да се сваке године, поред бројних тактичких вежби, организује и једна велика војна вежба, која има неколико циљева – да се провери садејство између родова и служби у Војсци Србије, да се симулирајући ратну ситуацију провере неке тактичке радње на терену и решавају неки борбени задаци, али за разлику од ранијих година када су им присуствовали шеф Генералштаба или министар одбране, последњих година смо сведоци да се оне организују искључиво по наређењу и у присуству председника. Оне се одржавају и у другим земљама, али без велике помпе“.
„Ово баца неку сенку на оно што је реално потребно Србији – да има обучену и спремну војску. Ми имамо стално неке стереотипне вежбе – спасавање талаца, скакање падобраном, а требало би решавати проблем асанације бојишта, због чега смо компромитовали нашу борбу током ратова у бившој Југославији. Такође, не сећам се да смо последњих година имали вежбу са цивилном компонентом, односно увођење цивилних структура у одбрану“, указује генерал Стојановић.
И Радић се слаже и сматра да је вежба на Пештеру „домаћа пропаганда, фон потребе да се покаже да имамо вођу који је већи од свих вођа до сада“, додајући да је војска и раније вежбала, али на тим вежбама није било политичара.
„Пештер има функцију да се да разлог за директан телевизијски пренос, војска је само декор за слику политичара пред јавним мњењем… То је сајам наоружања, где ви представљате ново наоружање. Настојање да се покаже слика да се стално нешто дешава је маркетиншка, страшно настојање да се створи нешто што је на ивици обмане“, истиче Радић.
Он каже да се углавном ни не показује неко потпуно ново војно средство, већ углавном преобликовани прототипови, јер су године потребне за развој неког војног средства, и врло споро се долази до крајњег резултата.
„Циљ је импресионирати домаће јавно мњење“, истиче Радић и додаје да се „сваки покушај добронамерне критике у жељи да наша војска буде јача сматра издајничким чином“.
„Никада се не преносе вежбе, преносе се параде. Овако нешто слично имате у Туркменистану и у пар афричких земаља, али у пракси Европе нико не преноси вежбе на телевизији“, наводи Радић.
Поручује да „нема потребе да се на јавност врши толики притисак и ствара атмосфера да смо ми гарнизонска држава коју само што неко није напао“.
И генерал Стојановић указује да никада раније није било медијске помпе око онога што војска по Уставу треба да ради – да се обучава, вежба“.
Додаје и да је питање колико је реално српска војска опремљена савременим средствима и колико је уткала ратна искуства из света у своје обуке.
„Нама не треба да парадирамо и не требају нам јавне вежбе, за борбену готовост војске су најодговорнији војници, а не само председник“, истиче Стојановић.
Велики проблем одлив кадрова из војске
Радић указује да није важна само техника, већ је велики проблем српске војске што је дошло до великог одлива кадрова, „а то држава покушава да реши тако што се проблем скрива“.
Озбиљан проблем је, наводи он, и што су сада људи у четрдесетим и педесетим годинама пешадинци, подсећајући на случај старијег водника прве класе Дејана Стојковића који је преминуо 24. јуна на полигону „Пештер“, након што му је позлило.
Он наводи да је Стојковић рођен 1982. године (39 година) и истиче да „такви људи нама раде послове које треба да ради младић од 18 година“.
„До 53. године човек може да остане обичан војник у служби. Слика наше војске треба да буде слика младих људи, а ми имамо много људи који су много старији него што би требало. Војска троши човека брже него остале професије. Дичимо се новим средствима, а заборављамо да треба да створимо људе за то. Војска је постала неинтересантна младим људима за службу, и ту се вртимо у круг, тачне податке колико људи долази у војску немамо, јер наша држава крије од нас колико имамо војника, нико други не крије те податке“, наводи Радић.
Савремена сезона парада
А како гледа на сутрашњу војну параду у Крагујевцу, он каже да се „много новца троши за све те манифестације да би се хранио нечији его“.
„То је савремена сезона парада, када су политичари открили ту лепу играчку… Ако овако наставимо имаћемо у пет година више парада него СФРЈ од 1945. па до распада“, указује Радић и подсећа да су параде веома скупе.
И генерал Стојановић се слаже да нам нису потребне толике параде, „непотребно је јавно експонирање восјке у било ком погледу, па и у погледу параде“.
Он наводи да „морамо да размишљамо да ли наше садашње бројно стање војске одговара реалним претњама“, рекавши да према неким подацима Војска Србије броји 30.000 припадника, али не 30.000 оних који се могу ангажовати на ратишту, већ укупно.
„То је мало бројно стање оперативне војске и надлежни би морали о томе да озбиљно размишљаљу. Нити имамо боље плаћену нити боље опремљену војску“, указује генерал Стојановић.
