Pročitaj mi članak

Vašington post: Vučić uverava Zapad da samo na njega računaju, a Rusiju koristi

0

Kada je predsednik Bajden stupio na dužnost 2021. godine, njegova administracija identifikovala je višegodišnju nestabilnost na Zapadnom Balkanu kao opasnost za Evropu. Zvaničnici su uvideli da je Srbija, najveća zemlja u regionu, tvrdoglavo ostala u ruskoj orbiti. Brinuli su da bi, ukoliko bi nasilje još jednom izbilo u regionu, Rusija gotovo sigurno podržala svoju klijentelističku državu. Sve ove brige postale su akutnije nakon potpune ruske invazije na Ukrajinu, piše Vašington post.

Политика господина Бајдена била је да се ауторитарни председник Србије Александар Вучић пригрли  у настојању да удаљи своју земљу од Русије. Та политика све више изгледа као неуспех, оцењује се у редакцијском коментару Вашингтон поста.

Последње две недеље, припадници српске опозиције протестовали су због онога што су независни посматрачи оценили као масовне неправилности на изборима одржаним 17. децембра, подсећа Вашингтон пост. На Бадње вече (по Грегоријанском календару, прим Н1) полиција је насилно разбила гомилу која је покушала да уђе у зграду Скупштине града Београда. Сцене полицијског насиља над демонстрантима, нажалост, како се оцењује, постају уобичајене у Србији. Али овог пута су господин Вучић и премијерка Ана Брнабић, како истиче амерички лист, тврдили да су протести покушај свргавања владе – и имплицитно су за то окривили Запад.

Обраћајући се нацији током нереда, господин Вучић је користио конспиративну реторику. Рекао је да су српске обавештајне службе знале да опозиција планира устанак. Неодређено је инсинуирао да су странци, ако не нужно саучесници нереда, на прву лопту одбацили његова приватна упозорења о могућим нередима, и радовали се дестабилизацији Србије. Захвалио је „оним страним службама“, које не само да су слушале, већ су и дале додатне обавештајне податке, помажући српским институцијама да се припреме за најгоре.

Изјаве госпође Брнабић неколико дана пре нереда, разјасниле су на шта је господин Вучић циљао. Она је захвалила руским безбедносним службама за пружање обавештајних података који показују да је опозиција „спрема се за организацију протеста налик Мајдану у Београду како би сменила власт револуционарним методама.“ Дан након говора господина Вучића, руски амбасадор у Србији изјавио руској државној телевизији да му је председник Србије рекао да постоје „неспорне информације“ да је Запад подстакао протесте.

Господин Вучић, један од највештијих политичара на Балкану, сигурно је задовољан собом. Русија је снажан талисман у српској политици, а господин Вучић га је годинама користио. Многи Срби осећају блискост са православним Русима и гледају на Москву као моћног заштитника, посебно јер је НАТО бомбардовао Београд 1999. године. Подгревајући огорчености према наводно непоузданом Западу и сврставањем уз Москву, господин Вучић добија поене код националистичке већине док своје демократске противнике описују као марионете страних интереса.

Вучић је, међутим, приватно више пута уверавао своје западне саговорнике да се бори најбоље што може да своју непослушну нацију приближи Европској унију којој припада, и да је он њихов једини поуздан партнер.

Баједнова администрација засновала је своју помирљиву политику на тестирању приватних гаранција господина Вучића. Иако је неколико опасних криза на суседном Косову у претходној години, „имало српске отиске прстију на себи“, Сједињене Државе су избегле да превише окриве било коју страну, преферирајући позиве на мир, указује Вашингтон пост.

Нажалост, српски аутократа вратио је услугу тако што је наставио своју политику балансирања. Више пута је одбио да се придружи западним санкцијама усији, чак и када је умривао Запад тиме што је омогућио да српско оружје оде у Украјину путем посредничких купаца. Повремено је везивао Србију још ближе за Русију. У светлу последњих дешавања, издваја се посета министр унутрашњих послова Србије Москви 2021, када је однео податке о прислушкиваним руским опозиционарима који су одржали састанке у Београду, и потписао споразум са Русијом о заједничкој борби против „обојених револуција“. А 2022. године, с ратом у Украјини у пуном замаху, Србија је потписала споразум са Русијом о координацији спољне политике.

Недавни протести нису представљали неку врсту претње попут државног удара. Опозициони лидери су тврдили да су провокатори из редова фудбалских хулигана подстицали нереде, и полицији дали изговор да насилно реагује. Али чак и да ова провокација није изрежирана, мала група демонстраната није представљала опасност за преузимање власти. Што се тиче оптужби да Запад подстиче протесте, оне су такође неразумне. Бајденова администрација наставила је да буде дипломатска, једва спомињући наводе о изборним манипулацијама.

Иза затворених врата, господин Вучић је вероватно уверавао западне лидере да је још увек на њиховој страни – да је све ово представа. Али с обзиром на то колико је мало тога ова помирљива политика донела, Бајденова администрација би трбало да се запита да ли је време да проба нешто ново.