Прочитај ми чланакСпоро правосуђе или једноставно урамљена фотографија главног човека на зиду канцеларије генералног директора ФК Црвена звезда, несумњиво је да Звездана Терзића не само да штите од ослобађајуће пресуде, већ и судске одлуке, па макар она била повољна и по оптуженог.
За данас је заказано ново припремно рочиште (јер је трећи судија већ преузео предмет), а многи су заборавили (давно беше под неком другом влашћу) да је у лето 2008. године за Звезданом Терзићем, који је непосредно пре тога био први човек националне Куће фудбала, расписана потерница због злоупотреба службеног положаја док је био на челу „романтичара“, тачније да је незаконито присвојио готово четири милиона евра при продаји фудбалера ОФК Београда Вање Грубача у Хамбургер, Срђана Станића у московски Спартак, Бранислава Ивановића у Локомотиву и Стевана Стошића у шпанску Малагу.
После више од две и по године скривања, у новембру 2010. године предао се полицији, у пратњи адвоката, али ни до дана данашњег није утврђено да ли се школовао у САД или много ближе, рецимо у Будви и Никшићу. У сваком случају, у притвору му је позлило, имао је вртоглавице због којих је завршио и на ВМА, али оног момента у јануару 2011. када је кауција од 200.000 евра прихваћена, нагло му се здравствено стање побољшало.
Само три дана пре него што му је прихваћено јемство и пуштен је на слободу, пред већем судије Данка Лаушевића почело је суђење Терзићу и бивши први човек ФСС се први пут нашао у судници.
У време док је судија Лаушевић председавао већем, руку на срце, како ће показати каснији догађаји, заказано је највише рочишта – 18, од којих се додуше половина није одржала, уз разне изговоре и оправдања оптуженог.
Судија Лаушевић крајем 2013. године прелази у Посебно одељење Вишег суда (Специјални суд). Промена судија, јачање СНС, све је ишло у корист Терзићу који се одмах као „жртва жутих и Коштунице“ пришљамчио напредњацима. Због свег тог „претрпљеног бола“ уз амин власти у јуну 2014. године је постављен за вршиоца дужности генералног секретара црвено-белих, а неколико месеци касније је добио и функцију генералног директора.
За све то време судски поступак против њега траје, али пред већем судије Зорана Ђорђевића. За скоро седам година пред овим већем је одржано ни мање ни више него пет рочишта, док је десет отказано. Последње одржано рочиште у поступку против Терзића било је у априлу 2017. године. У просеку се одржава два рочишта годишње. Једно од Терзићевих „вађења“ је било да је промашио зграду суда.
У међувремену судија Зоран Ђорђевић је прешао у Апелациони суд, а предмет је преузела судија Ана Трифуновић Ђуричковић. До сада је три пута заказала припремна рочишта (мора пред сваки почетак новог суђења), али ниједно није одржано. Време ће показати да ли судија Трифуновић-Ђуричковић има више снаге и храбрости да овај случај приведе крају.
А 2022. је већ на прагу и случај трансфера Вање Грубача апсолутно застарева, јер је од времена када се све то збило, пролази 24 године, дупло више од максималне затворске казне ако Терзић буде осуђен за она кривична дела за која га сада тужилаштво терети. Остаје нам да видимо да ли ће се Терзић појавити на новом (трећем припремном рочишту) или ће можда поново промашити зграду.
У сваком случају, Терзић је на слободи, путује по свету и по свему судећи не брине за судбину кад је фотографија оног ког треба на зиду канцеларије. Није оставио ни породицу празних руку, једног сина је ухлебио у фудбалске воде, а другог у државну службу, мада је нејасно како је прошао безбедносну проверу управо због очеве прошлости, док се ћерка отиснула у дизајнерске воде.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 15, 2021
