Прочитај ми чланак
Приликом изјашњавања у Генералној скупштини УН у четвртак представник Србије није уопште гласао о резолуцији којом се референдум о отцепљењу Крима и његово потоње припајање Русији проглашава неважећим.
Текст усвојеног документа је веома сличан нацрту резолуције који су САД покушале да изгурају у Савету безбедности пре десетак дана, али су у томе биле заустављене руским ветом. За разлику од резолуција СБ УН, резолуције Генералне скупштине нису правно обавезујуће.
Прикљештена између жељеног чланства у ЕУ и економског и политичког интереса за наставак блиске сарадње са Руском Федерацијом, Србија је још једном морала да буде у малобројном друштву држава које настоје да не искажу свој став о припајању Крима Русији. Ово негласање само потврђује досадашњу политику Београда.
Истовремено, западне дипломате не престају са притисцима на Београд, пре свега на будућег премијера Александра Вучића, који се ових дана повукао из јавности јер, како је изјавио, пише програм будуће Владе.
Од Београда се тражи да се у форми изјаве придружи Бриселу и Вашингтону у јавној осуди Русије, али и да следи будуће потезе које Европа и САД буду предузимале против Кремља. Како београдски медији сазнају, врхунац тог дипломатског увртања руку биће 31. марта, када Вучић и Дачић буду отпутовали у Брисел на наставак дијалога са Приштином.
Према незваничним сазнањима, Вучић је свим западним дипломатама које су га протеклих дана салетале понављао да Србија није против Европе и стоји иза принципа о територијалном интегритету Украјине, али и да не жели и не може да уводи санкције Москви.
И председник Србије Томислав Николић огласио се из Беча овим поводом поручујући да ће новој Влади саветовати да сачека са било каквим одлукама – док се „велики не помире“:
– Србија у сукобу великих у историји после Другог светског рата није била ни на једној страни, није могао да је присвоји ни источни ни западни блок, била је увек своја и тако ће радити даље. Србија ће врло тешко преживети без чланства у ЕУ и пријатељства са Русијом – рекао је Николић.
Министар спољних послова Иван Мркић изјавио је да Србија неће предузимати непријатељске кораке према Русији и да то разуме сваки грађанин Србије.
Шефица преговарачког тима Србије Тања Мишчевић објашњава да Брисел може да позове чланице да прихвате заједнички став, али не може да им га наметне када се ради о спољној политици, па тако Немачка има другачије мишљење о санкцијама према Русији од остатка Уније.
Она је подсетила да је Брисел показао разумевање према специфичним политичким и економским везама Београда и Москве, али је и напоменула да то не сме да буде изговор Београда да одустане „од нечег што је постала добра пракса усклађивања са спољнополитичким ставовима ЕУ“.
У Украјини су наравно разочарани што Београд нема став, а то не крије отправник послова амбасаде Украјине у Београду Олександр Кириченко.
– Ми смо као држава, која је увек подржавала Србију, у смислу очувања територијалног интегритета Србије, што се тиче Косова, рачунали на јасан став – рекао је Кириченко.
Он је, међутим, одбацио могућност да би Кијев због тога могао да промени своју политику непризнавања Косова.
Момчине из Србије
У Русији су са задовољством дочекали став Србије и Републике Српске које одбијају да уводе санкције Москви. Потпредседник руске владе Дмитриј Рогозин написао је на свом Фејсбук профилу: „Странка Александра Вучића која је победила на изборима у Србији не жели да „кевће“ на Русију. Момчине! Нећемо остати дужни!“.
Чуркин: Нисмо сами
Правно необавезујућа резолуција у ГС СБ усвојена са 100 гласова „за“, 11 земаља је било против, 58 је било уздржано, док су 24 земље, укључујући и Србију, нису гласале. УН укупно имају 193 државе чланице. За руског амбасадора у УН Виталија Чуркина ово гласање је показало да руски став није усамљен на светској сцени, како то тврди Запад.
(Вести оналјн)
