Прочитај ми чланакПриштина уз снажно лобирање Запада ради на пријему Косова у Интерпол, а већ су у току и припреме за кандидатуру за пријем у Унеско 2019. године. Власт у Србији, упркос све већим притисцима, чини све да то осујети.
Саветник косовског премијера Рамуша Харадинаја, Халил Матоши изјавио је недавно да Приштина ради на испуњењу свих потребних критеријума за придруживање Интерполу и Унеску и да планира да ове године поднесе захтев за пријем у те две организације.
– С обзиром на техничке критеријуме који се морају задовољити, а то се односи на чланство у Интерполу, косовска влада је спремна и сигурно ће ове године поднети захтев за пријем. Што се тиче Унеска, Косово је спремно – рекао је Матоши.
Будући да до сада нису имали успеха када је реч о остваривању чланства у те две међународне организације, власт у Приштини, чини се, кренула је много раније у темељну припрему. Ипак, то не треба да нас брине. Из врха српске власти сазнајемо да су притисци све снажнији, али и да Србија од својих интереса не одустаје. Министар спољних послова Ивица Дачић уверава да нема разлога за бригу када је реч о пријему у Унеско.
– Немају никакве шансе. Много тога смо урадили и тек ћемо урадити. Имају подршку Запада, али и ми радимо – навео је Дачић за „Блиц“.
За Интерпол су, како је оценио Матоши, у Приштини већ спремни што се тиче испуњења техничких критеријума. Ситуацију по Србију би могло да отежа то што се Генерална скупштина те организације ове године одржава у Емиратима, каже извор „Блица“ из врха власти.
– Прошле године састанак је био у Кини, а Кина нам је наклоњена и доста је помогла. Сада ће бити теже, али не очекују се већи проблеми – наводи наш саговорник.
Амбасадор Србије у Унеску Дарко Танасковић изјавио је за „Спутњик“ да се могло очекивати да се у Приштини креће систематичније и плански у припреме за подношење захтева за чланство у Унеско идуће године.
– Један неуспешан покушај и потом одустајање од подношења захтева у ситуацији у којој су државе Унеска заморене политизацијом организације, свакако је добар разлог да Приштина више ради на дипломатском плану – каже наш амбасадор.
Он је напоменуо да само подношење захтева треба очекивати тек у наредној години, с обзиром на то како Унеско функционише и да ће тек крајем 2019. заседати Генерална конференција Унеска која одлучује о захтеву за чланство.
Танасковић је оценио да припреме за подношење захтева које најављује Приштина, с обзиром на то како сада стоје шансе Косова за пријем у Унеско, нису преурањене.
– Мислим да су те шансе сада мање него што су биле 2015. године, када је захтев Приштине одбијен уз тесан резултат. То потврђују и неки косовски политичари, нарочито из претходне власти, који указују на то да сигнали који стижу из међународне заједнице нису добри и не обећавају много – указао је Танасковић.
Марко Савковић из Београдског фонда за политичку изузетност каже за „Блиц“ да није ни необично ни неочекивано да Приштина настави с покушајима јер је то политика на којој годинама Приштина инсистира.
– Шта год ми мислили, они себе виде као државу и за њих је чланство у међународним организацијама императив. Истовремено, те одлуке су усмерене и према домаћој јавности да би се показало да се нешто ради на путу успостављања косовске државности – наводи Савковић.
Иако изгледа да кандидатуре за чланство компликују дијалог, Савковић каже да је реч о одвојеним процесима.
Курц: Приближићемо Београд и Приштину
Један од приоритета аустријског председавања ЕУ у другој половини ове године биће покушај Беча да да допринос приближавању Београда и Приштине, изјавио је аустријски канцелар Себастијан Курц.
Након изјаве вицеканцелара Хајнц-Кристијана Штрахеа „да је Косово део Србије“, Курц је, одговарајући на питања аустријског парламента у вези с односима Београда и Приштине, рекао је да нема разлога за забринутост. Приметио је и да је изјава изазвала веће запрепашћење у аустријској опозицији него код представника Београда и Приштине.
Москва против формирања војске Косова
Москва је против формирања војске Косова, изјавила је портпаролка руског МСП Марија Захарова. Она је објаснила да би стварање оружаних снага Косова додатно заоштрило ионако напету ситуацију.
Помоћник америчког шефа дипломатије Вес Мичел рекао је у среду у Београду да Косово има право на професионалну војску, и да нико нема право вета на то.
– Формирање Косова, начин на који је то урађено и циљеви који су постављани када је Србија распарчавана и када је одвојен део територије једне суверене државе, начин на који је на информативном и политичком плану јачана та нова формација, као и све до чега је то довело представља додатни и веома озбиљан фактор нестабилности на европском континенту – рекла је Захарова.
