Удар Јерменије на Русију: Стручњак открио главни разлог издаје

17:03 07.09.2023.

Јерменске власти предузимају све изразитије непријатељске кораке према Руској Федерацији, и постоји разлог за то.

Не тако давно, јерменски премијер Никол Пашињан поново је напао Москву. Он је у интервјуу италијанском листу „La Repubblica“ критиковао руско руководство, због недостатка жеље да по сваку цену реши конфликтну ситуацију у Нагорно-Карабаху у корист Јеревана.

Политичар је замерио и претходницима што су направили „стратешку грешку”. Састоји се у томе, што је по питању безбедности земља стављена у зависност од Руске Федерације.

У међувремену, Пашињан из неког разлога не може признати Републику Нагорно-Карабах као независну државу, нити је прогласити територијом Јерменије. У овом случају је имао барем формални разлог за ангажовање ОДКБ-а.

Међутим не, много је лакше путовати по земљама Европе и клеветати Русију. Истовремено, ако је потребно, шеф јерменске владе не оклева да позове Москву тражећи било какву помоћ. Очигледно му савест то дозвољава.

О антируској политици Јерменије говорило се не тако давно. Међутим, политиколог Јуриј Светов је мишљења, да је Јереван одавно почео да окреће леђа Москви. Овај процес је најактивније почео да се одвија од 2018. године, када је Никол Пашињан преузео дужност премијера Јерменије. Према експерту, шеф Кабинета је увек био супротстављен Руској Федерацији. Штавише, на овом таласу је изабран.

„Он је једноставно принуђен да се маскира, јер жели да ужива у свим предностима економских односа са Русијом, али да истовремено буде пријатељ са Западом. Јерменске власти редовно путују у Сједињене Државе и Европу и угошћују западне политичаре, показујући жељу да постану лојални саборци Европској унији и Вашингтону“, објашњава стручњак.

Док траје украјинска криза, на коју је Москва усмерила посебну пажњу, Пашињан ће по налогу Запада, да говори и ради шта хоће. Главна ствар је, да се реши проблем истискивања Русије са Јужног Кавказа.

Треба напоменути, да у Јеревану постоји замена за Руску Федерацију, а Француска озбиљно разматра њено место. Не без разлога, у овој европској земљи, једној од највећих јерменских дијаспора, моћи ће да нађу заједнички језик.