Pročitaj mi članakViše od 10 punih autobusa građana iz Novog Pazara, Sjenice i Tutina, u organizaciji Sandžačke demokratske partije i SDA Sandžaka, koje čine vlast u gradovima Novi Pazar, Tutin i Sjenica, zaputilo se rano jutros u Sarajevo na skup turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.
Турски председник у сарајевској дворани Зетра данас ће одржати предизборни скуп на којем се очекује долазак више хилада његових присталица са Балкана и из западне Европе.
Ситуација да грађани Србије иду у Сарајево да поздраве председника Турске је само на први поглед шизофрена и делује надреално.
Свако објективан, ко погледа снимке видеће да су у питању махом млади људи које је за политику брига колико и за лањски снег, а сигурно још мање за политику у земљи у којој не живе и немају намеру да живе. Нешто нисам видео да било ко из Србије хрли да живи и ради у Турској.
Шта онда они раде у страначким аутобусима који иду у другу земљу на митинг председника једне сасвим треће земље?
Свако ко је имао искуства везана за страначке догађаје зна одговор на то питање. Ти млади људи живе у Србији, земљи у којој се тешко живи и где већина грађана не може себи да обезбеди ни неке основне ствари, а да не причамо о путовањима. То користе страначки функционери који их регрутују да иду на политичке манифестације по принципу којег се придржавају све странке у Србији, важан је број људи у аутобусу и број аутобуса, остало нико не пита.
Тако страначки функционери користе да би напредовали, а млади људи да би путовали. И вук сит, и овце на броју. Функционери могу да се похвале бројем аутобуса, а млади добију прилику да путују.
Поставља се питање хоће ли ти људи уопште да присуствују митингу?
ИСЛАМИЗАЦИЈА НЕМАЧКЕ – пред Берлином две варијанте и обе су лоше https://t.co/o71smudqaa
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 20, 2018
Велика већина неће. Они ће да искористе дан за шетњу по Сарајеву, да сврате у кафиће, посете родбину, или симпатију и да побегну од суморне свакодневице, без перспективе, коју имају у својим градовима.
Они живе у Србији, земљи без наде и без могућности да нормално живе. То би био одговор на питање „У КОЈОЈ ЗЕМЉИ ОНИ ЖИВЕ?“
