Pročitaj mi članak

U čijem interesu će strani savetnici savetovati Vučića?

0

vucic-fot-kokovic

Бг-тријумвират – Томислав Николић-Александар Вучић-Ивица Дачић – не престаје да хипнотише Србију: како они спасавају Србију, како за то жртвују и личну репутацију и рејтинге, како Србија без њих више не би могла да погоди ни најобичнија врата, а камоли – капију светле ЕУ-будућности.

У функцији хипнозе је и довођење странаца-саветника, а још више „махање њима”, то јест – њихова унутарполитичка употреба. Пошто истовремено ангажовање Доминика Строс Кана, Алфреда Гузенбауера и Франка Фратинија не може да буде случајно – нека питаља се напросто не могу заобићи.

Ко и са који скривеним циљем шаље у помоћ Александру Вучићу (и Влади Србије) западне „тешкаше”?

Да ли су то Вашингтон, Брисел, Лондон и Берлин одлучили да Србијом више не управљају преко својих амбасада, Рикера, Шокенхофа и Ештонове и да заиграју потпуно отворено неоколонијалним каратама?

Хоће ли се савети (инструкције и налози) бар у нечему променити и постати бар мало повољнији за Србију?

Да ли је западним центрима моћи све ово потребно ради реалне помоћи ЕУ-влади Србије или је цела игра у функцији увлачења Србије у НАТО и уздизања Вучића у „господара Вучића” који ће утолико бити послушнији Западу што у Србији буде моћнији?

Верујете ли да ће бар неко од тројице „тешкаша” (Фратини) саветовати Вучића и владу бесплатно и има чли за Србију бесплатних западних савета, односно – чиме ће морати да их плати?

Допуштате ли могућност: да су Кан, Гузенбауер и Фратини послати у Србију као „ватрогасци” – да не дозволе да Вучићу и Дачићу узде (којима управљају Србима) испадну из руку?

_______________________________________________________________________________________

vukadin_oba_v98_1Ђорђе ВУКАДИНОВИЋ, политички аналитичар, главни уредник НСПМ

Нова етапа неоколонијалног односа Запада према Србији

Не верујем да личности попут оваквих раде нешто бесплатно, а камоли да би помагали Србији и Србима.

Та прича о бесплатним саветима је фарса за овдашњу сиротињу и широке народне масе којом се покушава сакрити чињеница да је са овом Владом Србија направила још један крупан, а можда и одлучујући искорак, у правцу успостављања колонијалног односа према Западу и губитка последњих елемената политичке и економске самосталности.

У том смислу, ангажовање личности као што су Фратини и Гузенбауер, а донекле и Строс Кан, јасно ставља до знања на кога ова Влада рачуна и ко, заправо, и преко кога, управља овом земљом.

Страни саветници вероватно неће бити плаћени из буџета, али би то било мање зло.

Овако ће вероватно бити спонзорисани од компанија или влада чије ће интересе заступати формално саветујући српску Владу.

Ово је, дакле, нови корак у успостављању неоколонијалног односа Србије према Западу.

_______________________________________________________________________________________

dusan_janjicДушан ЈАЊИЋ, научни сарадник Центра за социолошка истраживања

Могуће је да се Вучић спрема да преузме Владу

Сигурно је да је ово новина. Мало је чудно да су ти људи везани за потпредседника, а не Владу, што значи да саветују и страначког лидера и државног чиновника. То мало мења општи закључак – да је добро.

Фратини је, дакле, саветник председника једне странке и потпредседника владе.

Даље, он не припада тиму, него саветује ad hoc.

Видећемо шта ће Вучић моћи да примени од онога што добије од саветника.

Сва тројица имају своје различито политичко опредељење и не знам шта ће од свега бити од користи Влади. Поготово што она наставља неолибералну политику, а ова тројица су противници неолибералзма. Рекао бих да је могуће да се Вучић тек спрема да преузме Владу!

Нема ништа за џабе – ово са Фратинијем финансирају пословни кругови који су били јаки у време Берлусконија и који су имали интереса у Србији и на Косову. То су углавном енергетски лобији.

Гузенбауер се плаћа делимично из Владе, а остало консултантској групи, а у случају Строс Кана – консултантској кући.

Кад бисмо знали ко је платилац услуга – знали бисмо који су то економски интереси који иду ка Србији. Ми, дакле, не знамо чије ће интересе заговарати, али сигурно неће заступати само интересе Србије.

Претпоставио сам, када је Гузенбауер дошао као близак „Алпини” и „Хипобанци”, да ће помоћи у проблемима које ту имамо. Могуће је да је аранжман управо у томе да се смање те негативне последице.

Генерално, мислим да то што се зна ко су саветници јесте напредак. Да ли је то увек потребно, тешко је рећи, али тако то ради овај неолиберализам у коме је Србија.

_______________________________________________________________________________________

borko-stefanovicБорко СТЕФАНОВИЋ, члан Председништва ДС

Опасно је што се све више губи разлика између државних и Вучићевих интереса

Фратини је велики пријатељ Србије и показао је да у кључним моментима може да нам помогне и да се за нас заложи.

Верујем да нико у Србији не би могао да о њему лично каже нешто лоше.

Није необично ако саветници раде бесплатно. Међутим, овде је проблем што ти саветници немају институционалну везу са апаратом, са нашом државом, него са првим потпредесдником – јер у овој земљи, нажалост све се улива у њега – као да је он изнад институција и изнад државног апарата.

Веома је опасно што се све више прави паралела између националног и државног интереса и интереса Александра Вучића.

Фратини се озбиљно кандидује за генералног секретара НАТО, што значи да ће већ од краја зиме имати пуне руке посла око борбе за то место и не верујем да ће имати много времена за саветовање.

Иначе, мислим да просто не постоји механизам којим бисмо могли да утврдимо који је резултат њиховог саветовања Вучићу, али, кажем, нажалост, опасно је што се све своди на његов маркетиншки учинак.

_______________________________________________________________________________________

bakarecНебојша БАКАРЕЦ, функционер ДСС

Сви они раде против интереса Србије, а Фратини би чак да води НАТО

Строс Кан је најспорнији од свих саветника, али су сви такви јер је спорно што страни држављани заузимају одговорна места у Србији.

Главно питање које се поставља јесте – њихова лојалност. Они су лојални странцима и радиће за интересе стране земље. Ниједан од њих неће радити за Србију!

Уосталом, као ни Лазар Крстић, који практично ради за интересе ММФ, односно САД где ће се вратити да ради у Мекинси и где ће добити америчко држављанство.

Друго, страни саветници не подлежу никаквој контроли надлежних органа – као што је Агенција за борбу против корупције – и никаквим законима.

Да раде бесплатно – то је лаж за малу децу. Биће итекако намирени. На црно. Противзаконито. Као што је Албанија ангажовала Тони Блера.

Сви они раде против интереса Србије, а Фратини чак конкурише да води НАТО. С друге стране, посебно је срамота што нас саветује један сексуални манијак. На то се не осврће ниједан главни медиј у Србији.

Сви ти велики медији не смеју да објаве ништа што је против интереса ЕУ и САД!

Овако транспарентан долазак странаца је проширивање намесничке управе над Србијом.

То није корак даље од онога када су нама управљали амбасадори – главни управник у Србији је САД – већ само проширивање и стављање сопствене земље под још проширенији протекторат – с тим да ови људи сада директно саветују Владу и одлучују.

То се намеће само земљама које су слабе и у које су у ропском положају у односу на САД и ЕУ.

Све стазе ЕУ у снегу су утабане. Сад само треба да се утре стаза за НАТО, јер је народ још већински против. Пошто су европске интеграције, нажалост, неодвојиве од НАТО интеграција…

_______________________________________________________________________________________

vladimir-dimitrijevicВладимир ДИМИТРИЈЕВИЋ, књижевник и публициста

Још је Хитлер рекао Нојбахеру:„Народ као што су Срби – не сме да живи уз Дунав”

Сви новији савети странаца са НАТО Запада Србима имали су за циљ да нас дезоријентишу и упропасте.

Све што су наши слепи вођи, руковођени начелом НАПРЕД, ПА У КРЕЧАНУ од 5. октобра 2000. до сада радили – платили смо скупо: од пописа 2002. до пописа 2011. мање нас је за 400 хиљада, и тај геноцид је, између осталог, спроведен на основу савета странаца који су учили и Ђинђиђа и ДОСманлије, и Тадића, па ево сад то чине и са Вучићем и његовим компањонима (парафразирајући Ломпара, могли бисмо их назвати дружином злих кловнова ).

Погледајте око себе – Срби умиру као муве, и главни разлог смрти су или тумори или срчани удари, последице „здравог живота„ које нам нуде од 5. октобра наовамо разни „експерти”, пре свега „плаћене економске убице”, што стране, што домаће.

На нама се испуњавају пророчке речи Владике Николаја из песме „Небеска Литургија”: „Тесна гробља, а мало гробара,/Гробарима отежаше руке”. Јер, НАТО Империји је потребан овај простор, али не и његово становништво.

Као што је Хитлер рекао Херману Нојбахеру:„Народ као што су Срби не сме да живи уз Дунав”.

Јасно је да Србија плаћа савете странаца чији је циљ да нас нема. Њихови савети, наравно, нису бесплатни – плаћамо их својим здрављем и животима. (Зато поздрављамо Господара Вучића, који се ових дана сав тресе од страха због одговорности – а могао би да се не тресе, само нека да оставку – речима србских мученика свакидашњице: „Ave, Caesar, morituri te salutant”).

Наравно да је главни циљ Фратинија, нашег новог „fratella„, да цео овај простор падне у јаму НАТО – а који креће против Русије и већ удара на Украјину, тобож учлањавајући је у ЕУ. Пошто су они који стоје на челу Империје (то није Обама, још један кловн попут Буша Млађег) прави сатанисти (погледати завештајни Кјубриков филм „Широм затворених очију”), њихов циљ је да међу онима који ће кренути у рат против Русије буду и Срби – сатанизам је познат по пакленим инверзијама.

Зато ће Фратини Вучићу на ухо шаптати: „Уђите у НАТО, то је једини спас за Србију”. И бивши „шешељевац” са линије Карловац-Карлобаг-Вировитица ће га слушати. Мислите да неће? (О правим разлозима за све што се код нас дешава читати бриљантну студију Љубомира Кљакића:„Криза – Корисни идиоти и колапс Србије”, која је најавила наставак Тадићеве политике другим, „вучићевским” средствима ).

Зашто су одабрали Вучића за свог „манџуријског кандидата”, и зашто НАТО господари допуштају његову дикататуру и кршење Устава и закона у Србији? Вучић је веома погодна личност за једног јужноамеричког диктатора на брдовитом Балкану (о империјалној употреби диктатора у сјајној књизи Наоми Клајн „Доктрина шока” ). Једноставно, он мрзи себе некадашњег, који је нудио сопствени стан као сигурну кућу за Ратка Младића, а пошто је Србија сведок ко је он некад био, Вучић сада жели да турбо-издајом и „болним мерама” (које није помињао пред изборе) уништи Србију, да не сведочи.

Он је у интервјуу „Недељнику„ чак рекао да је свестан да ће га Американци бацити као прљаву крпу, кад им уради оно што је потребно, али ми видимо да он мора да ради то што ради – реч је о својеврсној психолошкој неопходности.

Његов дух се већ сада, не дао Бог, креће између Робеспјера, званог „Непоткупљиви„, који је гиљотинирао сваку опозицију, од монархиста, преко жирондинаца, до „умерених” јакобинаца (који су му и дошли главе) и Џима Џонса, вође секте „Храм народа”, који је преко 900 својих следбеника натерао да испију цијанкалијум са соком у џунглама Гвајане 1979. године (иначе, себе је сматрао реинкарнацијом Христа, Буде и Лењина у исти мах, па кад се разочарао у идеални комунизам који је хтео да створи, и себе и следбенике повео је у смрт).

Не заборавимо: вођа Црвених Кмера није се звао Пол Пот. То му је био револуционарни надимак, скраћеница од „политички потенцијал”. И он је, као ђак Сорбоне, дошао у заосталу и учмалу Камбоџу, и решио да је преко ноћи преобрази. Последице се могу гледати у филму „Поља смрти”.

Фратини, Гузенбауер, Строс-Кан и остали само подстичу несрећног Вучића да крене путем без повратка, на који је он већ стао 2008. године (а, по свему судећи, и раније). Наша главна несрећа је, међутим, у томе што је народ заслепљен пропагандом тако да многи гласач мисли да је овај Вучић онај Вучић, што је Младића звао у своју кућу (политичка писменост слуђене Србије је на нивоу циничне Вуди Аленове опаске да је бољшевичка револуција настала кад су мужици схватили да су цар и баћушка иста личност ).

Срби ће се освестити тек на дну кречане, али је питање хоће ли моћи да се извуку.

Неко ће се потрудити да пре извлачења набаца што више земље у јаму ка којој стремимо. Уосталом, зар се мисли да је надимак Гробар за неког ко је, бар формално, на челу Србије, случајан?

За нас је, међутим, овде и сада битно да не изгубимо наду и да останемо јединствени у викању: УА,ИЗДАЈНИЦИ и указивању на алтернативу полпотовским идејама реформе!

Покојни Кијук је сведочио да се Србија може обновити и ако остане 5% нормалних, несавијених и непропузалих, Срба. Кад се све заврши, и ако се обновимо, један савет за будућу Србију: чујете ли да неки политичар има визију, одмах зовите чике у белом!